Orezivanje japanske ukrasne trešnje je umetnost koliko i nauka, i predstavlja jedan od najvažnijih aspekata njene nege. Iako ovo drvo prirodno teži lepom obliku, pravilno i pravovremeno orezivanje može značajno poboljšati njegov izgled, zdravlje i cvetanje. Mnogi baštovani se plaše da uzmu makaze u ruke, strahujući da će oštetiti drvo, ali uz pravo znanje, orezivanje postaje kreativan proces koji donosi velike koristi. Važno je razumeti zašto, kada i kako se orezuje. Ovaj vodič će te osloboditi straha i pružiti ti sve potrebne informacije da samouvereno oblikuješ svoju japansku trešnju u pravo remek-delo.
Ciljevi i značaj orezivanja
Osnovni cilj orezivanja japanske ukrasne trešnje nije samo estetski, iako je formiranje lepe i skladne krošnje svakako jedan od važnih razloga. Pre svega, orezivanjem se održava zdravlje drveta. Uklanjanjem suvih, bolesnih, oštećenih ili isprepletanih grana sprečava se širenje bolesti i štetočina. Time se takođe poboljšava cirkulacija vazduha i prodor svetlosti u unutrašnjost krošnje, što stvara nepovoljne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja i omogućava da svi delovi drveta dobiju dovoljno svetlosti za fotosintezu.
Drugi važan cilj je usmeravanje rasta i održavanje željene veličine i oblika drveta. Bez orezivanja, neke sorte mogu postati prevelike za prostor u kojem rastu, ili razviti nepravilnu i pregustu krošnju. Orezivanjem se uklanjaju konkurentne grane, vodopije (vertikalni izdanci koji ne cvetaju) i grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje. Time se energija drveta usmerava na razvoj snažnih, zdravih i produktivnih grana koje će nositi cvetove.
Orezivanje takođe služi za podmlađivanje starijih stabala. Vremenom, neka stabla mogu postati manje vitalna, sa smanjenim cvetanjem. Pažljivim uklanjanjem starijih, izrođenih grana podstiče se rast novih, mladih izdanaka koji će u narednim godinama obilnije cvetati. Ovo je delikatan proces koji se sprovodi postepeno, tokom nekoliko godina, kako se drvo ne bi izložilo prevelikom stresu.
Konačno, pravilno orezivanje doprinosi i bezbednosti. Uklanjanjem slabih, suvih ili polomljenih grana smanjuje se rizik da one padnu i izazovu štetu ili povrede, posebno tokom jakih vetrova ili snežnih padavina. Održavanje stabilne i dobro struktuirane krošnje čini drvo otpornijim na mehanička oštećenja. Svaki rez koji napraviš treba da ima jasan cilj i da doprinosi dugoročnoj dobrobiti drveta.
Još članaka na ovu temu
Najbolje vreme za orezivanje
Izbor pravog trenutka za orezivanje japanske trešnje je od presudnog značaja za njen oporavak i zdravlje. Generalno pravilo je da se orezivanje nikada ne radi u periodu intenzivnog protoka sokova, kao što je rano proleće pre cvetanja, jer drvo tada obilno „plače“ na mestima reza, gubeći dragocenu energiju i hranljive materije. Takođe, otvorene rane u vlažnom prolećnom periodu su podložnije infekcijama, posebno opasnom bakterijskom raku.
Optimalno vreme za glavno, strukturno orezivanje je neposredno nakon cvetanja, u kasno proleće ili rano leto. U ovom periodu, drvo je u punoj vegetaciji, aktivno i snažno, pa će rane od rezova najbrže zarasti. Orezivanjem nakon cvetanja ne rizikuješ da ukloniš cvetne pupoljke koji su se formirali prethodne godine, pa ćeš moći da uživaš u punom sjaju cvetova pre nego što se latiš makaza. Ovo je idealno vreme za proređivanje krošnje i uklanjanje većih grana.
Manje, sanitarno orezivanje se može obavljati i tokom leta. To podrazumeva uklanjanje suvih, polomljenih ili očigledno bolesnih grančica čim ih primetiš. Takođe, tokom leta se uklanjaju takozvane vodopije – bujni, vertikalni izdanci koji se često javljaju na starijim granama i crpe energiju drveta. Njih je najbolje ukloniti dok su još mladi i zeljasti, jer se tada mogu jednostavno otkinuti rukom.
Orezivanje tokom perioda mirovanja, u kasnu jesen ili zimu, generalno se ne preporučuje za japansku trešnju, osim u izuzetnim slučajevima. Iako se tada najbolje vidi struktura krošnje, rane napravljene tokom hladnog perioda veoma sporo zarastaju i podložne su oštećenjima od mraza i infekcijama. Izuzetak može biti uklanjanje potpuno suvih grana, jer to ne utiče na živo tkivo drveta. Drži se pravila: jači rezovi nakon cvetanja, a manji korektivni rezovi tokom leta.
Još članaka na ovu temu
Tehnike pravilnog orezivanja
Za pravilno orezivanje neophodan je kvalitetan i odgovarajući alat. Osnovni alat uključuje oštre voćarske makaze za tanje grane, makaze sa dugim ručkama za deblje grane van domašaja i testeru za grane deblje od nekoliko centimetara. Sav alat mora biti besprekorno oštar kako bi rez bio čist i gladak, a ne gnječen i iskrzan. Pre početka rada i prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo, obavezno dezinfikuj alat alkoholom ili 10% rastvorom varikine kako bi sprečio prenošenje bolesti.
Prilikom uklanjanja cele grane, rez se uvek pravi neposredno izvan takozvanog „prstena grane“. To je blago zadebljanje na mestu gde se grana spaja sa stablom ili sa većom, nosećom granom. U ovom prstenu se nalaze ćelije koje su specijalizovane za brzo zarastanje rana. Nikada nemoj seći previše blizu stabla, oštećujući prsten, ali isto tako nemoj ostavljati patrljak, jer on ne može da zaraste i postaje mesto podložno truljenju i infekcijama.
Kada skraćuješ granu, rez uvek pravi na oko 5-6 milimetara iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice koja raste u željenom smeru. Rez treba da bude blago ukošen, sa nagibom suprotnim od pupoljka, kako bi se voda slivala sa njega i sprečilo truljenje. Uvek biraj pupoljak koji je okrenut ka spoljašnjosti krošnje, kako bi podstakao rast u širinu i sprečio zgušnjavanje u centru.
Prilikom uklanjanja debljih i težih grana, koristi tehniku trostrukog reza kako bi izbegao cepanje kore. Prvo napravi zarez sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, do otprilike trećine debljine grane. Zatim, napravi drugi rez sa gornje strane, malo dalje od prvog, i seci dok se grana ne odlomi pod sopstvenom težinom. Na kraju, pažljivo odseci preostali patrljak na pravom mestu, tik izvan prstena grane.
Formiranje krošnje kod mladih stabala
Orezivanje u prvih nekoliko godina nakon sadnje je ključno za formiranje snažne i dobro struktuirane krošnje koja će drvo nositi celog života. Cilj nije da se drvo skraćuje, već da se odaberu i favorizuju glavne, skeletne grane i da se uspostavi dobar raspored. Prvo orezivanje se obično radi u prvoj godini nakon sadnje, u periodu mirovanja, kako bi se uspostavila ravnoteža između korena i nadzemnog dela. Mladoj sadnici se skraćuje vrh kako bi se podstaklo grananje.
U narednim godinama, fokus je na odabiru tri do pet snažnih, dobro raspoređenih bočnih grana koje će formirati osnovu krošnje. Ove grane treba da budu ravnomerno raspoređene oko stabla i da ne izrastaju iz iste tačke. Ukloni sve konkurentske grane, one koje rastu pod suviše oštrim uglom u odnosu na stablo (jer su sklone lomljenju), kao i one koje rastu prenisko.
Jednom kada su osnovne skeletne grane odabrane, u narednim godinama se radi na razvoju sekundarnih grana koje izrastaju iz njih. Uklanjaj grane koje se ukrštaju, taru jedna o drugu, ili rastu ka unutrašnjosti krošnje. Cilj je stvoriti otvorenu, prozračnu strukturu koja omogućava svetlosti i vazduhu da dopru do svih delova. U ovoj fazi, orezivanje treba da bude minimalno; uklanjaj samo ono što je zaista neophodno.
Specifičan oblik krošnje zavisiće od sorte japanske trešnje. Stubaste sorte zahtevaju minimalno orezivanje, uglavnom samo uklanjanje konkurentnih vođica. Sorte sa kišobranastom krošnjom zahtevaju pažljivo proređivanje kako bi se zadržao njihov elegantan, plačući izgled. Uvek se trudi da pratiš i naglasiš prirodnu tendenciju rasta sorte koju gajiš, umesto da pokušavaš da je nasilno promeniš.
Sanaciono orezivanje starijih stabala
Starija stabla japanske trešnje mogu zahtevati sanaciono ili podmlađujuće orezivanje kako bi se održala njihova vitalnost i produžio životni vek. Osnovni zadatak kod starijih stabala je redovno uklanjanje svih suvih, bolesnih i oštećenih grana. Ove grane ne samo da narušavaju izgled drveta, već predstavljaju i opasnost i izvor zaraze. Njihovim uklanjanjem smanjuje se opterećenje drveta i poboljšava njegovo opšte zdravstveno stanje.
Podmlađujuće orezivanje se primenjuje kada drvo postane previše gusto, sa mnogo starih, isprepletanih grana i slabijim cvetanjem. Ovaj proces se mora sprovoditi postepeno, tokom perioda od dve do tri godine, kako se drvo ne bi izložilo prevelikom šoku. Nikada nemoj ukloniti više od jedne trećine ukupne lisne mase u jednoj godini. Svake godine, nakon cvetanja, selektivno ukloni nekoliko najstarijih, najdebljih i najmanje produktivnih grana.
Rezove pravi duboko u krošnji, skraćujući stare grane do mesta gde iz njih izbija neka mlađa, vitalnija bočna grana. Ovo će podstaći rast novih, mladih izdanaka i postepeno obnoviti celokupnu strukturu krošnje. Cilj je da se otvori centar krošnje, poboljša osvetljenost i stimuliše drvo da formira novo rodno drvo. Strpljenje je ključno u ovom procesu.
Nakon svakog jačeg orezivanja, važno je obezbediti drvetu adekvatnu negu kako bi se što brže oporavilo. To uključuje redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, i izbalansiranu prihranu u proleće. Zdravo i negovano drvo će mnogo lakše podneti stres od orezivanja i brže će formirati novu, podmlađenu krošnju koja će te u godinama koje dolaze nagraditi obilnim i raskošnim cvetanjem.
