Orezivanje i skraćivanje jajolisne hoste spada u redovnu meru nege koja, iako jednostavna, značajno doprinosi zdravlju, urednosti i estetskom izgledu biljke. Za razliku od mnogih drugih baštenskih biljaka, hoste ne zahtevaju kompleksno formativno orezivanje radi oblikovanja ili podsticanja rasta. Njihovo orezivanje je pre svega sanitarnog i estetskog karaktera. Pravilnim i pravovremenim uklanjanjem određenih delova biljke, kao što su precvetale cvetne stabljike, oštećeni listovi ili celokupna lisna masa na kraju sezone, pospešuje se vitalnost biljke i sprečava pojava bolesti i štetočina.
Osnovni ciljevi orezivanja hosti mogu se podeliti u nekoliko kategorija. Prvi je uklanjanje cvetnih stabljika nakon cvetanja, čime se biljka usmerava da svoju energiju troši na razvoj listova i korena, a ne na nepotrebnu proizvodnju semena. Drugi cilj je održavanje urednog izgleda tokom vegetacione sezone uklanjanjem listova koji su fizički oštećeni, bolesni ili pojedeni od strane štetočina. Treći i najvažniji zadatak je jesenje orezivanje odumrlih listova, što predstavlja ključnu fitosanitarnu meru.
Za orezivanje hosti nije potreban poseban alat, ali je važno da on bude čist i oštar. Oštre baštenske makaze, nož ili srp idealni su za pravljenje čistih rezova koji brzo zarastaju i smanjuju rizik od infekcija. Posebno je važno dezinfikovati alat alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, kako bi se sprečilo potencijalno širenje bolesti, naročito opasnog Hosta Virusa X.
Iako je orezivanje hosti relativno jednostavan zadatak, poznavanje toga šta treba orezati, kada to učiniti i na koji način, pomoći će ti da maksimalno unaprediš zdravlje i lepotu svojih biljaka. Pravilno orezivanje nije samo puko sečenje, već promišljena radnja koja doprinosi dugoročnoj dobrobiti jedne od najomiljenijih biljaka senovitih vrtova.
Svrha i ciljevi orezivanja
Orezivanje jajolisne hoste ima višestruku svrhu, sa ciljevima koji se prvenstveno fokusiraju na estetiku, zdravlje biljke i prevenciju problema. Primarni estetski cilj je održavanje urednog i atraktivnog izgleda bokora tokom cele vegetacione sezone. Uklanjanjem požutelih, uvenulih, fizički oštećenih (od grada ili vetra) ili od puževa izgriženih listova, biljka trenutno izgleda lepše i zdravije. Ovaj „kozmetički“ zahvat omogućava da zdravi i neoštećeni listovi dođu do punog izražaja.
Još članaka na ovu temu
Sa zdravstvenog aspekta, orezivanje igra ključnu preventivnu ulogu. Uklanjanje listova koji pokazuju prve znake bolesti, kao što su gljivične pege, sprečava dalje širenje patogena na ostatak biljke i susedne biljke. Pravljenje čistih rezova i uklanjanje obolelog tkiva je osnovni princip fitosanitacije. Isto važi i za jesenje orezivanje, koje je najvažniji sanitarni zahvat. Uklanjanjem celokupne odumrle lisne mase eliminiše se materijal na kojem bi mogle prezimiti spore gljivica i jaja puževa.
Energetska efikasnost biljke je još jedan važan cilj orezivanja. Nakon što hosta završi sa cvetanjem, biljka prirodno počinje da ulaže energiju u formiranje semena. Budući da se hoste retko uzgajaju zbog semena, a proces njegovog stvaranja iscrpljuje biljku, uklanjanje cvetnih stabljika odmah nakon cvetanja preusmerava tu energiju nazad u razvoj korena (rizoma) i listova. Jači korenov sistem znači bujniju i otporniju biljku u narednoj sezoni.
Konačno, orezivanje može poboljšati cirkulaciju vazduha unutar i oko bokora. Iako se hoste ne proređuju u klasičnom smislu, uklanjanje donjih, starih listova koji leže na zemlji može poboljšati protok vazduha. Bolja cirkulacija vazduha omogućava brže sušenje listova nakon kiše ili zalivanja, što direktno smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja kojima pogoduje vlažna sredina. Stoga, orezivanje nije samo estetska, već i fundamentalna agrotehnička mera u nezi hosti.
Uklanjanje cvetnih stabljika nakon cvetanja
Jajolisna hosta, kao i većina drugih sorti, tokom leta proizvodi visoke cvetne stabljike koje nose grozdove zvonastih cvetova, najčešće u nijansama lavande ili bele boje. Iako cvetovi mogu biti privlačni, hoste se prvenstveno uzgajaju zbog svoje raskošne lisne mase. Nakon što cvetovi uvenu i precvetaju, preporučuje se uklanjanje cele cvetne stabljike. Ovaj postupak se u baštovanstvu naziva „deadheading“ i ima višestruke koristi za biljku.
Još članaka na ovu temu
Glavni razlog za uklanjanje precvetalih cvetnih stabljika je sprečavanje formiranja semena. Proces proizvodnje semena zahteva od biljke značajnu količinu energije i hranljivih materija. Pošto su većina baštenskih hosti hibridi, seme koje proizvedu najčešće neće dati biljke koje liče na matičnu biljku. Stoga, dopuštanje biljci da troši resurse na stvaranje semena je uglavnom beskorisno i iscrpljujuće. Orezivanjem stabljike, sva ta energija se preusmerava na razvoj jačeg korena i bujnijih listova, što je primarni cilj uzgoja.
Pored energetske koristi, uklanjanje cvetnih stabljika ima i estetsku funkciju. Nakon cvetanja, stabljike sa sasušenim cvetovima i početnim čaurama semena izgledaju neuredno i narušavaju elegantan izgled lisne rozete. Njihovim uklanjanjem, fokus se vraća na ono što je najlepše kod hosti – na lišće. Bokor odmah izgleda čistije, svežije i urednije.
Postupak je veoma jednostavan. Oštrom i čistom baštenskom makazom ili nožem, cvetnu stabljiku treba odseći što je moguće niže, blizu osnove biljke, pazeći da se pri tom ne oštete okolni listovi. Najbolje je to uraditi čim poslednji cvetovi na stabljici uvenu, pre nego što čaure semena počnu da se razvijaju. Neki baštovani uklanjaju cvetne stabljike čak i pre nego što se cvetovi otvore, ukoliko im se njihov izgled ne dopada i žele da sva energija od samog početka bude usmerena isključivo na listove.
Orezivanje oštećenih i bolesnih listova
Tokom cele vegetacione sezone, od proleća do jeseni, važno je redovno pregledati hoste i uklanjati sve listove koji su oštećeni, bolesni ili suvi. Ovaj vid „tekućeg“ orezivanja održava biljku urednom i, što je još važnije, zdravom. Listovi mogu biti oštećeni iz različitih razloga: mehanička oštećenja od grada, jakog vetra ili nepažljivog hodanja po bašti, oštećenja od opekotina od sunca, ili štete nanete od strane puževa, gusenica i drugih štetočina.
Uklanjanje ovakvih listova je pre svega estetska mera. Pocepan ili napola pojeden list kvari opšti utisak i nikada se neće oporaviti. Njegovim uklanjanjem omogućava se da zdravi listovi dođu do izražaja, a biljka će često kao odgovor proizvesti nove listove iz centra bokora. Prilikom uklanjanja, treba odseći celu lisnu peteljku što bliže osnovi biljke. Nije preporučljivo seći samo oštećeni deo lista, jer preostali deo obično počne da se suši od reza i izgleda jednako neuredno.
Još važniji razlog za uklanjanje listova je prisustvo bolesti. Čim se na listu primete bilo kakvi znaci gljivične infekcije, kao što su pege, mrlje ili plesan, taj list treba odmah ukloniti kako bi se sprečilo širenje spora na zdrave delove biljke. Obolele listove nikako ne treba bacati na kompost, već ih treba bezbedno ukloniti iz bašte i uništiti, na primer, spaljivanjem ili bacanjem u smeće u zatvorenoj kesi.
Prilikom orezivanja bolesnih listova, dezinfekcija alata je apsolutno obavezna. Nakon sečenja obolelog lista, makaze ili nož treba obrisati krpom natopljenom alkoholom pre nego što se pređe na sečenje sledećeg lista ili druge biljke. Ovaj jednostavan korak je najefikasniji način da se spreči jatrogeno (od strane čoveka izazvano) širenje bolesti po celoj bašti. Redovnim sanitarnim orezivanjem tokom sezone, mnogi problemi sa bolestima mogu se držati pod kontrolom bez upotrebe fungicida.
Jesenje orezivanje: Da ili ne?
Pitanje da li treba orezati hoste u jesen je tema o kojoj baštovani ponekad imaju različita mišljenja, ali preovlađujući stav stručnjaka je da je jesenje orezivanje izuzetno korisno i preporučljivo. Glavni argument za jesenje orezivanje je fitosanitarne prirode. Nakon prvih jakih mrazeva, listovi hoste postaju mekani, sluzavi i počinju da trule. Ovakva masa trulog lišća koja ostaje preko zime predstavlja idealno skrovište i mesto za prezimljavanje raznih štetočina i bolesti.
Najveći problem su jaja puževa. Puževi i puževi golaći polažu svoja jaja u jesen, često u vlažnom i zaštićenom okruženju ispod lišća hosti. Uklanjanjem ove mase lišća, uklanjaju se i mnoga legla jaja, što može značajno smanjiti populaciju puževa na proleće. Pored jaja puževa, na odumrlom lišću prezimljavaju i spore gljivica koje izazivaju antraknozu, pegavost lišća i druge bolesti. Čišćenjem leje u jesen, prekida se njihov životni ciklus i smanjuje se zarazni potencijal za sledeću sezonu.
Optimalno vreme za jesenje orezivanje je nakon što prvi jači mrazevi unište lišće, ali pre nego što se ono potpuno raspadne i pretvori u kašu. U tom trenutku, biljka je već povukla sve hranljive materije u koren i nadzemni deo joj više nije potreban. Lišće treba odseći nekoliko centimetara iznad nivoa zemlje. Nakon orezivanja, sav biljni materijal treba pažljivo sakupiti i ukloniti iz bašte.
Argumenti protiv jesenjeg orezivanja su ređi. Neki baštovani smatraju da odumrlo lišće pruža prirodnu zimsku zaštitu kruni biljke. Iako u tome ima istine, debeli sloj organskog malča (suvo lišće, slama) primenjen nakon orezivanja pruža mnogo bolju i čistiju zaštitu. Drugi argument je da se orezivanjem uklanjaju zimski vizuelni elementi iz bašte. Međutim, trulo lišće hoste retko kad izgleda dekorativno. S obzirom na ogromne sanitarne prednosti, jesenje orezivanje se smatra najboljom praksom u nezi hosti.
Pravilan alat i tehnika orezivanja
Iako orezivanje hosti ne zahteva specijalizovanu opremu, korišćenje pravog alata i tehnike može učiniti posao lakšim, bržim i bezbednijim za biljku. Najvažnije je da alat koji se koristi bude oštar i čist. Tup alat gnječi i kida biljno tkivo umesto da ga seče, stvarajući veće rane koje sporije zarastaju i podložnije su infekcijama. Oštar rez je gladak i omogućava biljci da brzo zatvori ranu.
Za uklanjanje pojedinačnih listova ili cvetnih stabljika tokom sezone, najpogodnije su oštre baštenske makaze (vinogradarske makaze) ili jak nož. Makaze omogućavaju precizne rezove, čak i u gusto zbijenom bokoru. Prilikom sečenja, lisnu peteljku ili cvetnu stabljiku treba odseći što je moguće bliže osnovi, odnosno kruni biljke. Treba paziti da se ne oštete pupoljci novih listova koji se često formiraju u centru bokora.
Za masovno jesenje orezivanje, kada se uklanja celokupna lisna masa, mogu se koristiti veći alati. Pored makaza, za veće bokore može biti efikasan i oštar srp ili čak trimer za travu sa najlonskom niti (strunom), mada je sa njim potrebna veća pažnja da se ne ošteti kruna biljke. Koji god alat da se koristi, tehnika je ista: sakupiti lišće jednom rukom u snop i odseći ga drugom rukom na visini od 5 do 10 cm iznad zemlje.
Apsolutni imperativ, koji se ne može dovoljno naglasiti, jeste čišćenje i dezinfekcija alata. Pre početka orezivanja, i obavezno prilikom prelaska sa jedne biljke hoste na drugu, alat treba dezinfikovati. Ovo je najvažnija preventivna mera protiv širenja Hosta Virusa X (HVX), koji se prenosi isključivo zaraženim biljnim sokom na alatu. Alat se može jednostavno prebrisati krpom natopljenom 70% alkoholom, denaturisanim špiritusom, ili potopiti u 10% rastvor varikine na nekoliko minuta, a zatim isprati vodom. Ova jednostavna navika može sačuvati celu kolekciju hosti od propasti.
