Orezivanje i skraćivanje crnog bora

Crni bor, sa svojim prirodno robusnim i često nepravilnim oblikom rasta, u suštini ne zahteva redovno orezivanje kao što je to slučaj sa mnogim listopadnim drvećem ili voćkama. Njegova lepota leži upravo u njegovoj prirodnoj formi, koja se razvija tokom godina i daje mu karakter. U većini slučajeva, najbolje je pustiti drvo da raste slobodno, bez ikakve intervencije. Međutim, postoje određene situacije kada je orezivanje ne samo poželjno, već i neophodno radi održavanja zdravlja, sigurnosti ili estetskog izgleda drveta. Pravilno izvedeno orezivanje, u pravo vreme i sa pravim alatom, može poboljšati strukturu drveta, dok nestručno i prekomerno orezivanje može naneti nepopravljivu štetu.

Za razliku od listopadnog drveća koje ima brojne uspavane pupoljke duž grana iz kojih može da potera novi rast, četinari, uključujući i crni bor, imaju znatno ograničeniju sposobnost regeneracije. Crni bor formira nove izbojke samo iz postojećih pupoljaka koji se nalaze na vrhovima grana i oko njih. Orezivanje grane iza poslednjih iglica, u staro drvo, obično rezultira time da se taj deo grane osuši i nikada više ne obnovi. Zbog ove specifičnosti, svakom rezu treba pristupiti sa velikim oprezom i jasnim ciljem.

Glavni razlozi za orezivanje crnog bora mogu se podeliti u nekoliko kategorija. Prva i najvažnija je sanitarno orezivanje, koje podrazumeva uklanjanje suvih, bolesnih ili polomljenih grana. Druga kategorija je strukturno orezivanje, koje se primenjuje na mladim stablima kako bi se korigovali eventualni defekti u rastu, poput dvostrukih vrhova. Treća kategorija je estetsko orezivanje, koje ima za cilj kontrolu veličine, oblikovanje krošnje ili postizanje specifičnog izgleda, kao što je to slučaj u japanskim vrtovima ili kod bonsai tehnike.

U ovom članku detaljno ćemo obraditi sve aspekte orezivanja crnog bora. Objansićemo koji su ciljevi orezivanja, kada je idealno vreme za ovu operaciju, i koje su osnovne tehnike za skraćivanje grana i oblikovanje. Posebnu pažnju posvetićemo pravilnom uklanjanju suvih i bolesnih grana, kao i izboru i održavanju alata koji je neophodan za čist i precizan rad. Sa ovim znanjem, bićete u stanju da donesete ispravnu odluku o tome da li je i kakvo orezivanje potrebno vašem crnom boru, i da ga izvedete na način koji će doprineti njegovom zdravlju i lepoti.

Ciljevi i svrha orezivanja

Iako se crni bor najčešće ostavlja da raste prirodno, orezivanje se sprovodi sa nekoliko jasno definisanih ciljeva. Osnovni i najvažniji cilj je održavanje zdravlja drveta. To se postiže sanitarnim orezivanjem, odnosno uklanjanjem svih grana koje su suve, oštećene, polomljene ili pokazuju znake bolesti. Takve grane ne samo da narušavaju izgled drveta, već predstavljaju i potencijalni izvor zaraze, jer su idealno mesto za razvoj gljivica i ulazak štetočina. Njihovim uklanjanjem sprečava se širenje problema na zdrave delove drveta i poboljšava opšta vitalnost.

Drugi važan cilj je poboljšanje strukture i sigurnosti drveta. Ponekad, mlada stabla mogu razviti konkurentske vrhove (dva ili više glavna vertikalna izbojka), što može dovesti do slabe i nestabilne strukture krošnje u budućnosti. U takvim slučajevima, preporučuje se uklanjanje jednog od vrhova kako bi se podstakao razvoj jedinstvenog, snažnog centralnog stabla. Takođe, uklanjaju se grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, jer se na mestima trenja stvara rana koja je podložna infekcijama. Orezivanje grana koje rastu prenisko i ometaju prolaz ili zaklanjaju pogled takođe spada u ovu kategoriju.

Kontrola veličine i oblika drveta je još jedan od ciljeva, posebno u manjim vrtovima gde prostor može biti ograničen. Iako crni bor ne podnosi drastično orezivanje, njegova veličina se može donekle kontrolisati redovnim skraćivanjem novih izbojaka, takozvanih „sveća“, u proleće. Ovom tehnikom, poznatom kao „pinčing“, usporava se rast i podstiče se gušća i kompaktnija krošnja. Ova metoda se često koristi u japanskim vrtovima za stvaranje stilizovanih, oblakastih formi, kao i u uzgoju bonsaija.

Na kraju, orezivanje može imati i čisto estetsku svrhu, sa ciljem da se naglasi prirodna lepota drveta ili da se stvori specifičan umetnički izraz. To može uključivati proređivanje krošnje kako bi se istakla interesantna struktura grana i stabla, ili uklanjanje donjih grana kako bi se stablo podiglo i stvorio prostor ispod njega. Međutim, ovakvom orezivanju treba pristupiti sa velikim znanjem i osećajem za meru, jer svaki rez trajno menja izgled drveta. Uvek je bolje orezati manje nego više.

Idealno vreme za orezivanje

Odabir pravog vremena za orezivanje crnog bora je ključan za minimiziranje stresa za drvo i osiguravanje brzog zarastanja rana. Generalno, najbolje vreme za veće strukturalno orezivanje, odnosno uklanjanje celih grana, je u periodu mirovanja vegetacije. To znači kasna jesen, nakon što opadne lišće sa listopadnog drveća, ili zima, sve do ranog proleća pre nego što krenu novi sokovi. Orezivanje u ovom periodu ima nekoliko prednosti. Drvo je u stanju mirovanja, pa je gubitak sokova minimalan, a rizik od infekcije rana patogenima je znatno manji jer su i oni neaktivni na niskim temperaturama.

Uklanjanje suvih, polomljenih ili bolesnih grana, takozvano sanitarno orezivanje, može se obavljati u bilo koje doba godine, čim se problem uoči. Nema potrebe čekati period mirovanja da bi se uklonila grana koja predstavlja opasnost ili izvor zaraze. Što se pre ukloni, to bolje. Važno je samo da se rez napravi pravilno, u zdravo tkivo, i da se koristi sterilan alat kako se eventualna zaraza ne bi prenela dalje.

Specifična tehnika skraćivanja novih izbojaka („sveća“) radi kontrole rasta i postizanja gušće krošnje ima svoj, veoma precizno određen vremenski prozor. Ova operacija se izvodi isključivo u proleće, u kratkom periodu kada su se mladi izbojci potpuno izdužili, ali pre nego što se na njima otvore iglice. U tom stanju, „sveće“ su mekane i mogu se lako skratiti prstima (otuda engleski naziv „pinching“) ili makazama. Ako se ovo uradi prerano, dok se izbojci još izdužuju, neće se postići željeni efekat. Ako se uradi prekasno, kada su se iglice već razvile, rez će oštetiti iglice i ostaviti neugledan, sasušen vrh.

Treba izbegavati veće orezivanje tokom kasnog proleća i leta, u periodu najintenzivnijeg rasta. U to vreme, drvo ulaže svu energiju u formiranje novih izbojaka, a svaki veći rez predstavlja veliki stres i gubitak energije. Takođe, rane napravljene u ovom periodu su podložnije napadu insekata i gljivičnih oboljenja, koja su tada najaktivnija. Orezivanje u kasno leto ili ranu jesen takođe nije preporučljivo, jer može stimulisati novi rast koji neće imati vremena da sazri pre zime.

Tehnike orezivanja za oblikovanje

Najvažnija i najčešće korišćena tehnika za kontrolu veličine i oblika crnog bora je skraćivanje prolećnih izbojaka, poznatih kao „sveće“. Svakog proleća, na vrhovima grana pojavljuju se novi, uspravni izbojci koji podsećaju na sveće. Skraćivanjem ovih izbojaka pre nego što se iglice na njima otvore, direktno utičemo na dužinu novog prirasta za tu godinu. Ako želite da drvo ostane kompaktno i gusto, „sveće“ možete skratiti za polovinu ili čak dve trećine njihove dužine. Na mestu reza, drvo će formirati nove pupoljke za sledeću godinu, što rezultira gušćim rastom.

Prilikom skraćivanja „sveća“, važno je voditi računa o hijerarhiji. „Sveće“ na vrhu drveta i na krajevima najjačih grana su obično najduže i najsnažnije. Da bi se održao prirodan izgled, njih treba skratiti više (npr. za dve trećine) u odnosu na slabije „sveće“ na donjim ili unutrašnjim granama, koje se mogu skratiti manje (npr. za jednu trećinu) ili se uopšte ne diraju. Ovim diferenciranim pristupom energija se preusmerava ka slabijim delovima drveta, čime se postiže uravnoteženiji i gušći rast cele krošnje.

Uklanjanje celih grana se radi kada je potrebno prorediti krošnju ili ukloniti nepoželjne grane. Pravilan rez je od presudnog značaja za brzo zarastanje rane. Granu ne treba seći ni preblizu stablu, jer se time oštećuje „prsten grane“ (blago zadebljanje na spoju grane i stabla) koji sadrži tkivo za zarastanje, a ni predaleko od stabla, jer ostavljeni patrljak sprečava zarastanje i podložan je truljenju. Pravilan rez se pravi neposredno ispred prstena grane, pod blagim uglom. Kod sečenja debljih grana, koristi se tehnika trostrukog reza kako bi se izbeglo cepanje i oštećenje kore stabla.

Za postizanje specifičnih, stilizovanih formi, kao u japanskom stilu „niwaki“, primenjuju se naprednije tehnike. To uključuje pažljivo proređivanje iglica i manjih grančica kako bi se stvorile „oblakaste“ strukture na krajevima grana. Grane se takođe mogu usmeravati i oblikovati pomoću žice dok su još mlade i savitljive. Ovo su napredne tehnike koje zahtevaju mnogo znanja, strpljenja i umetničkog osećaja, i obično se uče godinama. Za većinu vrtlara, osnovne tehnike sanitarnog orezivanja i skraćivanja „sveća“ su sasvim dovoljne.

Uklanjanje suvih i bolesnih grana

Sanitarno orezivanje, odnosno uklanjanje suvih, polomljenih i bolesnih grana, predstavlja osnovnu i najvažniju meru u nezi crnog bora. Ovu intervenciju treba sprovesti čim se uoči problem, bez obzira na godišnje doba. Suve i polomljene grane ne samo da narušavaju estetski izgled drveta, već predstavljaju i fizičku opasnost ukoliko su velike i prete da padnu. One takođe mogu oštetiti zdrave grane ispod sebe prilikom pada. Stoga je njihovo pravovremeno uklanjanje pitanje i sigurnosti.

Bolesne grane, one koje pokazuju simptome poput promene boje, sušenja vrhova, pojave izraslina ili curenja smole, predstavljaju potencijalni izvor zaraze za celo drvo. Patogeni, najčešće gljivice, mogu se sa zaražene grane proširiti na ostatak krošnje, posebno u uslovima visoke vlažnosti. Uklanjanjem takve grane na vreme, sprečava se dalje širenje bolesti. Rez se uvek mora napraviti duboko u zdravom tkivu, najmanje 10-15 centimetara ispod vidljivih simptoma bolesti, kako bi se osiguralo da je sav zaraženi materijal uklonjen.

Prilikom uklanjanja debljih grana, neophodno je koristiti tehniku trostrukog reza kako bi se izbeglo nekontrolisano pucanje grane i guljenje kore sa stabla. Prvi rez se pravi sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, i zaseca se otprilike do trećine debljine grane. Drugi rez se pravi sa gornje strane, nekoliko centimetara dalje od prvog reza. Grana će pod sopstvenom težinom pući na ovom mestu, bez oštećenja stabla. Na kraju, preostali patrljak se pažljivo odseca na pravilan način, neposredno ispred prstena grane.

Nakon svakog reza napravljenog na bolesnoj grani, alat (testera, makaze) se mora obavezno sterilisati pre nego što se nastavi sa radom na zdravim delovima drveta ili na drugom drvetu. Sterilizacija se može obaviti alkoholom, denaturisanim špiritusom ili 10%-tnim rastvorom varikine. Sav uklonjeni bolesni materijal treba odmah izneti iz vrta i uništiti, najbolje spaljivanjem, kako bi se sprečilo dalje širenje spora i patogena. Nikada ne ostavljajte zaražene grane na kompostnoj gomili.

Alati i mere predostrožnosti

Korišćenje pravog alata je od suštinskog značaja za pravilno, čisto i sigurno orezivanje. Za tanje grane i skraćivanje „sveća“, dovoljne su oštre voćarske makaze. Za grane debljine do 4-5 cm, koriste se makaze sa dugim ručkama (tzv. „dvorišne makaze“), koje omogućavaju primenu veće sile. Za deblje grane, neophodna je ručna testera za orezivanje, po mogućnosti sa zakrivljenim sečivom koje olakšava rad. Za veoma visoke i nepristupačne grane, koriste se teleskopske testere. Upotreba motornih testera se preporučuje samo iskusnim profesionalcima.

Ključno je da sav alat bude izuzetno oštar i čist. Tup alat gnječi i kida tkivo umesto da ga seče, stvarajući neravne rane koje teže zarastaju i podložnije su infekcijama. Pre svake upotrebe, proverite oštrinu sečiva i po potrebi ih naoštrite. Čistoća alata je podjednako važna, posebno kod sanitarnog orezivanja. Pre i posle rada, a obavezno prilikom prelaska sa bolesnog na zdrav deo drveta, alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.

Sigurnost prilikom orezivanja mora uvek biti na prvom mestu. Prilikom rada, obavezno nosite zaštitne rukavice kako biste zaštitili ruke od posekotina i smole, kao i zaštitne naočare koje štite oči od piljevine i sitnih grančica. Prilikom orezivanja viših grana, nikada nemojte stajati direktno ispod grane koju sečete. Uvek zauzmite stabilan položaj i vodite računa o okolini, posebno o električnim vodovima. Za rad na visini, koristite stabilne merdevine i po mogućstvu radite u paru.

Orezivanje velikih, teških grana i rad na visini su poslovi koji nose značajan rizik i zahtevaju profesionalnu opremu i iskustvo. Ako niste sigurni kako da pristupite orezivanju, ili ako zadatak prevazilazi vaše mogućnosti i opremu, uvek je pametnije i sigurnije angažovati kvalifikovanog profesionalca, odnosno arboristu. Nestručno orezivanje velikih stabala može dovesti do ozbiljnih povreda i naneti trajnu štetu drvetu. Ulaganje u profesionalnu uslugu je ulaganje u sigurnost i dugoročno zdravlje vašeg drveta.