Iako orezivanje nije uobičajena i obavezna mera nege za većinu krtolastih biljaka, kod čičoke ono može imati specifičnu i korisnu ulogu u kontroli rasta, poboljšanju stabilnosti i potencijalnom povećanju prinosa. S obzirom na njen izuzetno bujan i visok rast, koji često prelazi i dva metra, skraćivanje stabljika može biti praktična mera za upravljanje usevom, posebno u kućnim baštama i na vetrovitim lokacijama. Pravilno tempirano i izvedeno orezivanje nije štetno za biljku, već može preusmeriti njenu energiju tamo gde je najpotrebnije – u razvoj krupnih i kvalitetnih krtola. Razumevanje razloga i tehnika orezivanja omogućava proizvođačima da bolje prilagode uzgoj svojim specifičnim uslovima.
Orezivanje čičoke nije mera koja se primenjuje u svim uslovima, već se njena potreba procenjuje na osnovu konkretne situacije na parceli. Jedan od glavnih razloga za orezivanje jeste kontrola visine biljke. Izuzetno visoke stabljike su sklone poleganju pod uticajem jakog vetra ili obilne kiše, što može dovesti do njihovog lomljenja, smanjene fotosinteze i povećanog rizika od bolesti. Skraćivanjem biljaka na razumnu visinu, na primer na 1.5 metara, smanjuje se ovaj rizik i usev postaje stabilniji i lakši za održavanje.
Drugi važan razlog za orezivanje, posebno za skraćivanje vrhova, jeste podsticanje grananja. Uklanjanjem vršnog pupoljka (apikalna dominacija), podstiče se rast bočnih grana. Ovo rezultira žbunastijom, nižom, ali često gušćom biljkom. Iako ovo može neznatno smanjiti ukupnu visinu, gušća lisna masa može potencijalno povećati ukupnu fotosintetsku površinu, što može imati pozitivan uticaj na krajnji prinos. Ovakva praksa je posebno korisna u sistemima gde se čičoka gaji i kao zelena barijera ili vetrozaštitni pojas.
Treći, i možda najvažniji razlog sa stanovišta prinosa, jeste preusmeravanje energije. Uklanjanjem cvetnih pupoljaka ili celih cvetova, sprečava se biljka da troši energiju na reproduktivne procese (cvetanje i stvaranje semena). Ta ušteđena energija i hranljive materije se tada preusmeravaju u skladišne organe, odnosno u krtole. Mnogi iskusni baštovani primenjuju ovu tehniku kako bi dobili značajno krupnije krtole.
Konačno, orezivanje ima i sanitarnu ulogu. Tokom vegetacije, potrebno je redovno uklanjati sve oštećene, polomljene ili bolesne listove i delove stabljike. Ovim se sprečava širenje potencijalnih bolesti i poboljšava opšte zdravstveno stanje useva. Jesenje orezivanje, odnosno uklanjanje celokupne nadzemne mase nakon prvih mrazeva, takođe je vid sanitarnog orezivanja koje priprema parcelu za berbu i smanjuje infektivni potencijal za narednu godinu.
Tehnike skraćivanja tokom sezone
Skraćivanje stabljika čičoke tokom vegetacione sezone je tehnika koja se najčešće primenjuje radi kontrole visine i smanjenja rizika od poleganja. Optimalno vreme za ovu intervenciju je obično sredinom leta, kada biljke dostignu visinu od oko 1.2 do 1.5 metara, ali pre nego što počnu da formiraju cvetne pupoljke. Prerano skraćivanje može usporiti rast biljke, dok prekasno može biti stresno i smanjiti vreme potrebno za akumulaciju rezervi u krtolama.
Postupak je jednostavan i može se obaviti oštrim makazama za orezivanje ili srpom. Vrh stabljike se odseca, skraćujući biljku za otprilike trećinu njene trenutne visine. Važno je napraviti čist i ravan rez, kako bi se rana što brže zasušila i smanjio rizik od prodora patogena. Odsečeni zeleni delovi se mogu iskoristiti za kompostiranje, pod uslovom da su zdravi.
Nakon skraćivanja, biljka će reagovati tako što će aktivirati bočne pupoljke ispod mesta reza i početi da se grana. Ovo će stvoriti gušću, žbunastiju formu koja je mehanički stabilnija i otpornija na vetar. Iako se na prvi pogled čini da se gubi deo lisne mase, novonastale bočne grane će brzo razviti novo lišće, kompenzujući tako početni gubitak.
Ovu tehniku treba primenjivati sa oprezom. Nije preporučljivo skraćivati biljke previše drastično, odnosno više od trećine, jer to može izazvati preveliki stres i negativno se odraziti na biljku. Takođe, na lokacijama koje su prirodno zaštićene od vetra i gde poleganje ne predstavlja problem, ova mera nije neophodna. Odluka o skraćivanju zavisi od specifičnih uslova i ciljeva proizvođača.
Uklanjanje cvetova za bolji prinos
Jedna od najčešće preporučivanih tehnika orezivanja kod čičoke, sa direktnim ciljem povećanja prinosa krtola, jeste uklanjanje cvetova ili cvetnih pupoljaka (dekaptacija). Čičoka cveta kasno u sezoni, obično krajem leta ili početkom jeseni, formirajući atraktivne žute cvetove slične malim suncokretima. Međutim, proces cvetanja, oprašivanja i formiranja semena zahteva od biljke značajnu količinu energije i hranljivih materija, koje bi inače bile usmerene u rast i punjenje krtola.
Uklanjanjem cvetova, ovaj energetski trošak se eliminiše. Svi asimilati (šećeri) stvoreni fotosintezom u listovima, umesto da se troše na razvoj cvetova i semena, transportuju se direktno u podzemne delove biljke. Ovo rezultira ne samo većim brojem krtola, već i njihovom značajno većom prosečnom masom. Mnogi proizvođači tvrde da ovom jednostavnom merom mogu povećati prinos za 15-20% ili čak i više.
Najbolje vreme za uklanjanje cvetova je čim se cvetni pupoljci formiraju na vrhovima stabljika, a pre nego što se otvore. U ovoj fazi, biljka je uložila najmanje energije u njihov razvoj, pa je efekat preusmeravanja resursa najveći. Pupoljci se mogu jednostavno otkinuti prstima ili odseći makazama. Ako se propusti ovaj trenutak, mogu se ukloniti i već otvoreni cvetovi, što će i dalje imati pozitivan efekat.
Ova praksa je posebno preporučljiva u komercijalnoj proizvodnji gde je primarni cilj prinos krtola. U kućnim baštama, odluka može zavisiti i od estetskih preferencija. Cvetovi čičoke su veoma dekorativni i privlače pčele i druge oprašivače, pa neki baštovani odlučuju da ostave nekoliko cvetova radi ukrasa i podrške biodiverzitetu, dok sa većine biljaka uklanjaju cvetove radi boljeg roda.
Jesenje orezivanje
Jesenje orezivanje se odnosi na uklanjanje celokupnog nadzemnog dela biljke nakon završetka vegetacije i predstavlja važnu meru u pripremi za berbu i prezimljavanje. Nakon što prvi jači mrazevi prođu, lišće i stabljike čičoke počinju da venu, žute i suše se. Ovo je prirodan znak da je biljka ušla u fazu mirovanja i da je transfer hranljivih materija u krtole završen. Tada je pravo vreme za orezivanje.
Stabljike se kose ili seku na visinu od oko 15-20 centimetara iznad površine zemlje. Ostavljanje ovih kratkih patrljaka je veoma korisno jer služe kao jasni markeri koji pokazuju gde se nalaze centri busena sa krtolama. Ovo značajno olakšava njihovo pronalaženje i vađenje tokom zime, naročito ako zemlja bude prekrivena snegom ili lišćem. Bez ovih markera, lociranje krtola može biti veoma teško.
Uklonjena suva biljna masa može biti izvor zaraze, jer na njoj mogu prezimiti spore gljivica ili jaja štetočina. Zbog toga je važno ukloniti je sa parcele. Ukoliko je biljna masa bila zdrava tokom vegetacije, može se iseckati i kompostirati. Međutim, ako su na biljkama bili prisutni znaci bolesti, kao što je pepelnica ili bela trulež, preporučljivo je da se ti biljni ostaci spale ili odlože van parcele kako bi se sprečilo širenje zaraze.
Jesenje orezivanje ne samo da olakšava berbu i smanjuje rizik od bolesti, već i čini parcelu urednijom i lakšom za eventualnu prolećnu obradu. Čista parcela omogućava brže sušenje i zagrevanje zemljišta u proleće. Ova mera je jednostavna, ali veoma efikasna i korisna u celokupnom ciklusu gajenja čičoke.
Alati i pravilno rukovanje
Za orezivanje i skraćivanje čičoke nije potrebna specijalizovana oprema, već se mogu koristiti standardni baštenski alati. Za skraćivanje vrhova tokom leta ili uklanjanje cvetnih pupoljaka, najpogodnije su oštre i čiste voćarske makaze. One omogućavaju pravljenje preciznih i čistih rezova, što je važno za brzo zarastanje rana na biljci. Korišćenje tupih ili prljavih alata može dovesti do gnječenja tkiva i stvaranja ulaznih vrata za infekciju.
Za jesenje orezivanje, odnosno uklanjanje celokupne suve nadzemne mase, izbor alata zavisi od veličine parcele. Na manjim površinama i u baštama, posao se može lako obaviti pomoću velikih makaza za živu ogradu ili srpom. Na većim komercijalnim parcelama, za ovaj posao se najčešće koriste motorne kosilice, trimeri sa nožem ili traktorski malčeri, koji efikasno i brzo uklanjaju i usitnjavaju stabljike.
Ključni aspekt pravilnog rukovanja alatima je njihova higijena. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jedne parcele na drugu ili nakon orezivanja bolesnih biljaka, alat treba dezinfikovati. Dezinfekcija se može obaviti alkoholom (70% etanol), varikinom razblaženom sa vodom (u odnosu 1:9) ili nekim drugim komercijalnim dezinfekcionim sredstvom. Ovim se sprečava prenošenje biljnih bolesti putem alata.
Pored higijene, važna je i lična bezbednost. Prilikom korišćenja oštrih alata, kao što su makaze i srpovi, obavezno je nošenje zaštitnih rukavica kako bi se izbegle povrede. Prilikom rada sa motornim alatima, kao što su trimeri, neophodna je i upotreba zaštitnih naočara ili vizira radi zaštite očiju od letećih čestica. Pravilno i bezbedno rukovanje alatima osigurava efikasnost i štiti kako biljke, tako i samog radnika.
