Orezivanje predstavlja jednu od najvažnijih pomotehničkih mera u gajenju brekinje (Sorbus torminalis), kojom se direktno utiče na formiranje i održavanje oblika krošnje, regulisanje rasta i rodnosti, kao i na očuvanje zdravlja i dugovečnosti stabla. Iako se često doživljava kao složen zadatak, pravilno orezivanje je veština koja se zasniva na poznavanju biologije rasta i rodnosti ove voćne vrste. Svaki rez napravljen na stablu predstavlja ciljanu intervenciju koja usmerava energiju biljke ka željenim ciljevima – bilo da je to formiranje snažnog skeleta, podsticanje zametanja plodova ili podmlađivanje starog stabla. Adekvatno i pravovremeno orezivanje je ključ za postizanje ravnoteže između vegetativnog rasta i plodonošenja.
Osnovni ciljevi orezivanja brekinje su višestruki i menjaju se u zavisnosti od starosti stabla. Kod mladih stabala, primenjuje se formirajuća rezidba, čiji je glavni cilj da se uspostavi željeni uzgojni oblik i formira snažan i pravilan skelet krošnje sa dobro raspoređenim osnovnim (ramenim) granama. U periodu pune rodnosti, primenjuje se rezidba na rod, kojom se održava postignuta ravnoteža, reguliše opterećenje rodom, obezbeđuje dobro osvetljenje svih delova krošnje i podstiče obnavljanje rodnog drveta. Kod starijih, zapuštenih stabala, primenjuje se regenerativna ili rezidba za podmlađivanje, koja ima za cilj da obnovi vitalnost i vrati stablo u rod.
Vreme orezivanja je od presudnog značaja za postizanje željenih efekata. Glavna rezidba, poznata kao zimska ili rezidba u periodu mirovanja, obavlja se kasno u jesen nakon opadanja lišća ili tokom zime, pre kretanja vegetacije. Orezivanje u ovom periodu najmanje ometa životne procese biljke i podstiče snažan vegetativni rast na proleće. Pored zimske, primenjuje se i letnja (zelena) rezidba, koja se obavlja tokom vegetacije i ima za cilj uklanjanje suvišnih i nerodnih izdanaka (vodopija), čime se poboljšava osvetljenost krošnje i preusmerava energija ka plodovima.
Za orezivanje je neophodno koristiti kvalitetan, oštar i čist alat. Oštre makaze, testere i noževi prave glatke rezove koji brže zarastaju i smanjuju rizik od infekcije. Pre početka rada i prilikom prelaska sa jednog stabla na drugo, alat je obavezno dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Pravilna tehnika reza je takođe važna; rez se uvek pravi koso, neposredno iznad pupoljka koji je okrenut ka spolja, kako bi se izdanak koji iz njega izraste razvijao u željenom pravcu.
Formiranje uzgojnog oblika
U prve tri do četiri godine nakon sadnje, primenjuje se orezivanje za formiranje uzgojnog oblika. Cilj je stvoriti krošnju koja će biti snažna, dobro osvetljena i laka za održavanje i berbu. Najčešći uzgojni oblici za brekinju su poboljšana piramidalna kruna i vaza (kotlasta kruna). Izbor uzgojnog oblika zavisi od bujnosti podloge, sorte i razmaka sadnje. Formiranje počinje već u prvoj godini, skraćivanjem sadnice na željenu visinu budućeg debla (obično 80-100 cm) kako bi se podstaklo grananje.
Za formiranje poboljšane piramidalne krune, u prvoj godini se odabiru 3-4 najbolje raspoređene bočne grane koje će činiti prvu etažu ramenih grana, dok se centralna grana (produžnica) ostavlja da raste u visinu. Sve ostale grane se uklanjaju. Odabrane ramene grane se skraćuju za otprilike jednu trećinu, a produžnica se ostavlja da bude 20-30 cm viša od njih. U narednim godinama, postupak se ponavlja, formirajući nove etaže ramenih grana na određenom razmaku, pri čemu su grane na višim etažama kraće od onih na nižim, dajući krošnji piramidalni oblik.
Uzgojni oblik vaze karakteriše odsustvo centralne produžnice, što omogućava bolje osvetljenje unutrašnjosti krošnje. Nakon skraćivanja sadnice, u prvoj godini se biraju 3-4 snažne, dobro raspoređene grane koje rastu pod povoljnim uglom u odnosu na deblo. Ove grane će činiti osnovu krošnje, dok se centralni izdanak uklanja iznad najviše odabrane grane. U narednim godinama, na ovim osnovnim granama se formiraju sekundarne grane, težeći da se krošnja širi i otvara, a unutrašnjost ostaje slobodna.
Nezavisno od izabranog uzgojnog oblika, tokom formiranja je ključno uklanjati sve konkurentne grane (one koje rastu preblizu i paralelno sa produžnicom ili ramenim granama), grane koje rastu pod previše oštrim uglom (jer su sklone lomljenju), kao i sve grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje ili se ukrštaju sa drugima. Pravilnim formiranjem u mladosti postavlja se temelj za dug i produktivan život stabla, a greške napravljene u ovoj fazi se kasnije teško ispravljaju.
Rezidba na rod
Kada stablo uđe u period rodnosti, prelazi se na rezidbu za održavanje ili rezidbu na rod. Osnovni cilj ove rezidbe je održavanje ravnoteže između rasta i plodonošenja, obezbeđivanje redovnih i kvalitetnih prinosa i sprečavanje alternativnog rađanja (jedne godine prerodi, a sledeće ne rodi). Brekinja, kao i većina voćaka, rađa na dvogodišnjem i starijem drvetu, pa je važno poznavati rodne grančice i sačuvati ih, a istovremeno podsticati rast novih koje će doneti rod u budućnosti.
Rezidba na rod podrazumeva proređivanje krošnje. Uklanjaju se suve, polomljene i bolesne grane (sanitarna rezidba). Zatim se uklanjaju vodopije – snažni, vertikalni izdanci koji zasenjuju krošnju i troše energiju, a ne donose rod. Proređuju se i grane koje su previše guste, koje se ukrštaju ili rastu ka unutra. Cilj je da se u svaki deo krošnje omogući prodor svetlosti i vazduha, što je preduslov za dobru obojenost i kvalitet plodova, kao i za smanjenje rizika od bolesti.
Pored proređivanja, primenjuje se i skraćivanje grana. Skraćuju se vrhovi ramenih grana kako bi se podstaklo njihovo grananje i sprečilo da krošnja ode previše u visinu. Takođe se skraćuju i starije, izrođene rodne grančice kako bi se podstaklo njihovo podmlađivanje i rast novih rodnih izdanaka u blizini osnove. Važno je postići balans; previše jaka rezidba će izazvati bujan vegetativni rast na uštrb roda, dok će preslaba rezidba dovesti do sitnih plodova i izrođavanja stabla.
Jedan od ključnih principa rezidbe na rod je obnavljanje rodnog drveta. To znači da se svake godine uklanja jedan deo starih, iscrpljenih rodnih grana, a na njihovom mestu se ostavljaju mladi, jednogodišnji izdanci koji će se u naredne dve godine razviti u nove rodne grane. Ovim stalnim ciklusom podmlađivanja održava se vitalnost i visoka produktivnost stabla tokom dugog niza godina.
Letnja ili zelena rezidba
Letnja rezidba se sprovodi tokom vegetacije, obično od kraja maja do jula, i predstavlja dopunu zimskoj rezidbi. Njen osnovni cilj je uklanjanje suvišnih vegetativnih izdanaka, pre svega vodopija, dok su još mladi i zeljasti i mogu se lako ukloniti rukom (pinciranje) ili makazama. Uklanjanjem vodopija u ranoj fazi razvoja sprečava se nepotrebno trošenje hranljivih materija i vode, koje se onda preusmeravaju na rast plodova i jačanje osnovnih grana.
Osim uklanjanja vodopija, letnjom rezidbom se mogu ukloniti i drugi izdanci koji rastu na neželjenom mestu, na primer oni koji izbijaju iz debla ili osnove ramenih grana, kao i oni koji rastu direktno ka unutrašnjosti krošnje. Ovim se značajno smanjuje obim posla prilikom zimske rezidbe, jer se mnogi nepotrebni izdanci uklanjaju pre nego što odrvene. Rane nastale letnjom rezidbom na zeljastim delovima brže zarastaju i manji je rizik od infekcije.
Jedna od najvećih prednosti letnje rezidbe je poboljšanje osvetljenosti krošnje. Uklanjanjem guste mase suvišnih listova, sunčeva svetlost lakše prodire do plodova, što direktno utiče na njihovu bolju obojenost, krupnoću i veći sadržaj šećera. Bolja osvetljenost i provetrenost krošnje takođe stvaraju nepovoljnije uslove za razvoj mnogih gljivičnih bolesti, čime se smanjuje potreba za primenom fungicida.
Letnja rezidba ima smirujući efekat na rast stabla, za razliku od zimske koja ga stimuliše. Zbog toga je posebno korisna kod bujnih stabala i sorti kalemljenih na bujnim podlogama, jer pomaže u kontroli prekomernog rasta i održavanju željenih dimenzija krošnje. Međutim, sa letnjom rezidbom ne treba preterivati. Treba ukloniti samo očigledno suvišne izdanke, jer je lisna masa neophodna za fotosintezu i ishranu celog stabla.
Podmlađivanje starih stabala
Stara i zapuštena stabla brekinje, koja su postala prebujna, sa gustom i zasenjenom krošnjom i sitnim plodovima, mogu se vratiti u život primenom jake, regenerativne rezidbe. Cilj ovog orezivanja je da se drastično smanji visina i širina krošnje, ukloni staro i izrođeno drvo i podstakne rast novih, mladih i vitalnih izdanaka iz kojih će se formirati nova, produktivna krošnja. Ovo je radikalna mera koja se sprovodi postepeno, tokom dve do tri godine, kako bi se izbegao preveliki šok za stablo.
U prvoj godini, rezidba počinje uklanjanjem svih suvih, slomljenih i bolesnih grana. Zatim se krošnja „otvara“ uklanjanjem nekoliko velikih, centralnih grana koje zasenjuju unutrašnjost. Visina stabla se skraćuje na željeni nivo, presecanjem vrha debla ili najviših ramenih grana. Osnovne ramene grane se takođe drastično skraćuju, ponekad i do polovine svoje dužine, pri čemu se rez pravi iznad neke niže postavljene bočne grane koja će preuzeti ulogu produžnice.
Nakon ovako jake rezidbe, stablo će u proleće reagovati veoma burnim rastom velikog broja mladih izdanaka (vodopija) iz uspavanih pupoljaka. Tokom leta, neophodno je izvršiti proređivanje ovih izdanaka. Ostavljaju se samo oni koji imaju povoljan položaj i iz kojih se može formirati nova struktura krošnje, dok se svi ostali uklanjaju. Ovaj korak je ključan jer se njime usmerava rast i sprečava da se krošnja ponovo pretvori u gustu „metlu“.
U naredne dve do tri godine, nastavlja se sa orezivanjem kojim se od odabranih mladih izdanaka formiraju nove ramene i rodne grane, po istim principima kao kod formiranja mlade voćke. Staro, preostalo drvo se postepeno u potpunosti zamenjuje novim. Iako podmlađeno stablo neće rađati godinu ili dve nakon rezidbe, pravilnim postupkom se može značajno produžiti njegov životni i produktivni vek, a kvalitet plodova će biti neuporedivo bolji.
