Orezivanje belog bora je tema koja često izaziva nedoumice kod vrtlara, pre svega zato što ova vrsta prirodno formira lep i karakterističan oblik i u većini slučajeva ne zahteva redovno i intenzivno skraćivanje. Za razliku od listopadnog drveća koje dobro podnosi jake rezove, četinari, uključujući i beli bor, imaju specifičan način rasta i ograničenu sposobnost regeneracije iz starog drveta. Stoga, svakom orezivanju treba pristupiti sa pažnjom, znanjem i jasnim ciljem, jer nepravilni rezovi mogu trajno narušiti izgled i zdravlje drveta. Osnovni principi orezivanja svode se na održavanje zdravlja, sigurnosti i, u manjoj meri, kontrolu veličine i oblika.
U praksi, orezivanje belog bora se najčešće svodi na sanitarnu rezidbu. Ovaj tip orezivanja podrazumeva uklanjanje svih grana koje su suve, oštećene, polomljene ili pokazuju znake bolesti. Takve grane ne samo da narušavaju izgled drveta, već predstavljaju i potencijalni izvor zaraze i skrovište za štetočine. Sanitarna rezidba se može obavljati u bilo koje doba godine, čim se problem uoči. Prilikom uklanjanja, rez se pravi do osnove grane, neposredno uz granu višeg reda ili samo stablo, pazeći da se ne ošteti „ovratnik“ grane – zadebljalo tkivo na mestu spajanja sa stablom, koje sadrži ćelije ključne za brzo zarastanje rane.
Pored suvih, ponekad je potrebno ukloniti i žive grane iz korektivnih razloga. To se radi radi uklanjanja grana koje rastu prenisko i ometaju prolaz ili održavanje travnjaka, ili onih koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, stvarajući rane. Takođe, ako se na vrhu stabla razviju dve ili više konkurentske vođice, preporučuje se uklanjanje slabijih kako bi se zadržala jedna dominantna, što doprinosi boljoj strukturi i stabilnosti drveta. Ove intervencije je najbolje obavljati tokom perioda mirovanja, kasno zimi ili u rano proleće, pre početka kretanja sokova.
Prilikom orezivanja, ključno je koristiti oštar, čist i odgovarajući alat. Za tanje grane dovoljne su voćarske makaze, dok je za deblje neophodna testera. Alat treba dezinfikovati alkoholom pre upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Velike rezove, prečnika preko nekoliko centimetara, nije neophodno premazivati kalemarskim voskom ili drugim sredstvima, jer novija istraživanja pokazuju da drvo brže i bolje zaceljuje rane kada je izloženo vazduhu.
Kada i kako orezivati
Optimalno vreme za strukturno orezivanje belog bora, odnosno uklanjanje zdravih, ali nepoželjnih grana, jeste period mirovanja vegetacije. Kasna zima (februar) ili rano proleće (mart), pre nego što pupoljci nabubre i počne intenzivan rast, smatraju se idealnim. Orezivanje u ovom periodu minimizira stres za drvo i smanjuje gubitak smole, koja obilno curi iz rana napravljenih tokom vegetacije. Takođe, odsustvo lišća na okolnom listopadnom drveću omogućava bolju preglednost strukture krošnje i lakše donošenje odluka o tome koje grane treba ukloniti.
Suve i polomljene grane, kao što je pomenuto, mogu se uklanjati bilo kada tokom godine. Što se pre uklone, to je manji rizik od širenja eventualnih patogena ili naseljavanja insekata. Letnje orezivanje živih grana generalno treba izbegavati, osim ako je reč o manjim, hitnim intervencijama. Rane napravljene tokom leta sporije zarastaju i podložnije su infekcijama, a drvo je tada najaktivnije u fotosintezi i rastu, pa mu orezivanje oduzima energiju.
Tehnika reza je od presudnog značaja za zdravlje drveta. Grane se nikada ne smeju seći ravno uz stablo, jer se time uklanja već pomenuti „ovratnik“ grane i stvara velika rana koja teško zarasta. Pravilan rez se pravi neposredno izvan ovog ovratnika, pod blagim uglom. Prilikom uklanjanja debljih i težih grana, neophodno je primeniti tehniku trostrukog reza kako bi se izbeglo cepanje kore i oštećenje stabla. Prvi rez se pravi sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, do otprilike trećine debljine grane. Drugi rez se pravi sa gornje strane, nekoliko centimetara dalje od prvog reza, sekući granu do kraja. Na ovaj način se uklanja glavna težina grane. Treći, konačni rez, pravi se na pravilnom mestu, uz ovratnik grane, uklanjajući preostali patrljak.
Fundamentalno pravilo kod orezivanja četinara, pa i belog bora, jeste da se nikada ne seče u staro drvo, odnosno u deo grane na kojem nema iglica. Za razliku od većine listopadnih vrsta, četinari nemaju uspavane pupoljke na starom drvetu i ne mogu da se regenerišu iz takvih rezova. Patrljak koji ostane bez iglica će se osušiti i neće izbiti nove grane. Svako skraćivanje grane mora se obaviti tako da na preostalom delu ostane dovoljno zelenih iglica ili bočnih grančica koje će preuzeti dalji rast.
Kontrola veličine i gustine („pinčing“)
Za one koji žele da održe beli bor kompaktnijim, kontrolišu njegovu veličinu ili podstaknu gušći rast, postoji specifična tehnika koja se naziva „pinčing“ ili pinciranje, odnosno zakidanje „sveća“. „Sveće“ su mladi, mekani, svetlozeleni izdanci koji se pojavljuju na vrhovima grana u proleće, pre nego što se na njima razviju iglice. Ovi izdanci predstavljaju celokupan godišnji prirast grane u dužinu. Njihovim skraćivanjem direktno se kontroliše koliko će se grana produžiti te godine.
Ova tehnika se izvodi u kratkom vremenskom periodu u proleće, dok su sveće još uvek mekane i lako se lome. Mogu se skratiti za trećinu, polovinu ili čak dve trećine njihove dužine, u zavisnosti od željenog efekta. Skraćivanje se može obaviti jednostavno prstima (otuda naziv „pinčing“) ili oštrim makazama. Lomljenje prstima se često preporučuje jer stvara prirodniju, nepravilnu površinu reza, dok makaze prave ravan rez koji može ostaviti smeđe vrhove na presečenim primordijama iglica.
Pinciranjem se ne samo kontroliše veličina, već se i podstiče gušći rast. Kada se terminalni (vršni) pupoljak na sveći ukloni, stimuliše se razvoj bočnih pupoljaka koji se nalaze u njenoj osnovi. Iz ovih pupoljaka će se naredne godine razviti više kraćih grana, što vremenom dovodi do gušće i kompaktnije krošnje. Ova tehnika je osnova za oblikovanje bonsai drveća, ali se sa uspehom može primeniti i na vrtna stabla, posebno na patuljaste i spororastuće sorte, kako bi se održala njihova forma.
Važno je napomenuti da se pinciranje mora obavljati svake godine kako bi se održao željeni oblik i veličina. Ako se jedna godina preskoči, grane će imati normalan prirast i drvo će početi da gubi svoju kompaktnu formu. Takođe, treba biti selektivan i ne skraćivati sve sveće podjednako, već prilagoditi intenzitet skraćivanja delu krošnje koji se želi oblikovati, ostavljajući, na primer, duže izdanke na donjim granama kako bi se održala piramidalna forma.
Podizanje krošnje (podkrješivanje)
Podizanje krošnje, poznato i kao podkrješivanje, je čest postupak orezivanja koji se primenjuje na stablima u vrtovima, parkovima i drvoredima. Cilj ovog postupka je uklanjanje najnižih grana sa stabla kako bi se stvorio slobodan prostor ispod krošnje. Ovo se radi iz više praktičnih razloga: da se omogući nesmetan prolaz ljudi i vozila, da se olakša košenje trave ispod drveta, ili da se poboljša vidljivost i otvore pogledi u pejzažu. Takođe, podizanje krošnje može poboljšati cirkulaciju vazduha oko osnove stabla.
Ovaj postupak treba sprovoditi postepeno, tokom više godina, a ne odjednom. Nikada ne treba ukloniti previše grana u jednoj godini, jer to može izazvati stres kod drveta. Opšte pravilo je da visina krošnje treba da čini najmanje dve trećine ukupne visine drveta. Uklanjanje prevelikog broja donjih grana odjednom ostavlja drvo sa malom i nesrazmernom krošnjom, što smanjuje njegovu sposobnost fotosinteze i može narušiti njegovu stabilnost.
Grane treba uklanjati dok su još relativno tanke, jer manje rane brže zarastaju. Najbolje vreme za podizanje krošnje je, kao i za ostalo strukturno orezivanje, period mirovanja. Prilikom sečenja, primenjuje se ista tehnika kao i kod sanitarne rezidbe – rez se pravi izvan ovratnika grane, a za deblje grane koristi se tehnika trostrukog reza. Postepeno uklanjanje jedne ili dve najniže etaže grana svake godine omogućava drvetu da se prilagodi i usmeri rast ka gornjem delu krošnje.
Iako je podizanje krošnje ponekad neophodno, treba imati na umu da ono menja prirodni izgled drveta. Beli bor u prirodi često ima grane koje se spuštaju nisko do zemlje, što je deo njegovog šarma. Stoga, pre odluke o podizanju krošnje, treba dobro razmotriti da li je to zaista neophodno i da li će se estetski uklopiti u dati prostor. U nekim situacijama, bolje je odabrati drugu lokaciju za sadnju nego nasilno menjati prirodnu formu drveta.
Greške koje treba izbegavati
Jedna od najčešćih i najgorih grešaka prilikom orezivanja belog bora je takozvano „topiranje“ ili odsecanje vrha. Ovo se ponekad radi u pogrešnom pokušaju da se drastično smanji visina drveta. Odsecanjem centralne vođice (vrha) uništava se prirodna, piramidalna struktura drveta i podstiče se rast više slabih, uspravnih izdanaka ispod mesta reza. Ovi izdanci imaju lošu vezu sa stablom, podložni su lomljenju i nikada ne mogu zameniti izgubljeni vrh. Drvo koje je topirano trajno je unakaženo i postaje podložnije bolestima.
Kao što je već naglašeno, sečenje grana duboko u staro drvo, iza poslednjih iglica, je greška koja se ne može ispraviti. Taj deo grane se neće obnoviti, ostavljajući za sobom ružan, suv patrljak. Svako skraćivanje mora biti pažljivo isplanirano, uvek sekući do neke bočne grančice koja može preuzeti ulogu vrha te grane. Orezivanje treba da bude neprimetno, čuvajući prirodan izgled drveta.
Prekomerno orezivanje je još jedna česta greška. Uklanjanje više od 25% ukupne zelene mase drveta u jednoj godini može izazvati ozbiljan šok i stres, slabeći njegovu vitalnost i otpornost. Orezivanje treba biti umereno i, ako su potrebni veći zahvati, treba ih rasporediti na više godina. Bolje je orezivati manje i češće, nego retko i drastično.
Na kraju, zanemarivanje sigurnosti prilikom rada je nedopustivo. Orezivanje, posebno uklanjanje većih grana na visini, je opasan posao. Uvek treba koristiti stabilne merdevine i odgovarajuću zaštitnu opremu, uključujući rukavice i zaštitne naočare. Za složenije poslove na velikim stablima, koji zahtevaju rad sa motornom testerom na visini, uvek je najbolje i najsigurnije angažovati profesionalnog, sertifikovanog arboristu. Nestručno orezivanje velikih stabala može dovesti do ozbiljnih povreda i velike štete na imovini.
📷 Arnstein Rønning, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons
