Orezivanje bele kale je važan, ali često pogrešno shvaćen deo njene nege. Za razliku od mnogih drvenastih biljaka ili grmova, kala ne zahteva klasično orezivanje radi oblikovanja krošnje ili podsticanja grananja. Njen rast je determinisan rizomom iz kojeg direktno izbijaju listovi i cvetne drške. Međutim, pravilno i pravovremeno uklanjanje određenih delova biljke igra ključnu ulogu u održavanju njenog zdravlja, estetike i usmeravanju energije na ono što je najvažnije – cvetanje i jačanje rizoma. Ovaj proces se više može nazvati „sanitarnim čišćenjem“ nego orezivanjem u tradicionalnom smislu. Kroz ovaj vodič, naučićeš zašto, kada i kako pravilno uklanjati delove bele kale, osiguravajući da tvoja biljka uvek izgleda najbolje i ostane vitalna.
Osnovna svrha orezivanja kod bele kale svodi se na tri glavna cilja. Prvi i najvažniji je uklanjanje precvetalih cvetova, poznato kao „deadheading“. Ovaj postupak sprečava biljku da troši dragocenu energiju na formiranje semena, koje kod hibridnih sorti često nije ni fertilno niti prenosi osobine matične biljke. Uklanjanjem starog cveta, energija se preusmerava na formiranje novih cvetnih pupoljaka ili, ako je period cvetanja pri kraju, na skladištenje hranljivih materija u rizom za sledeću sezonu.
Drugi cilj je sanitarni: uklanjanje požutelih, osušenih, oštećenih ili bolesnih listova. Ostavljanje takvih listova na biljci ne samo da narušava njen estetski izgled, već može predstavljati i potencijalni izvor zaraze. Propadajući biljni materijal je idealno mesto za razvoj gljivica i bakterija, koje se zatim mogu proširiti na zdrave delove biljke. Redovno čišćenje održava biljku urednom i smanjuje rizik od bolesti, a takođe poboljšava cirkulaciju vazduha oko osnove biljke.
Treći cilj je priprema biljke za period mirovanja. Na kraju sezone rasta, kada listovi prirodno počnu da žute i suše se kao deo pripreme za dormanciju, njihovo uklanjanje nakon što potpuno odumru pomaže da biljka uđe u fazu odmora „čista“. Ovo sprečava truljenje nadzemnih delova tokom zime, što bi moglo negativno uticati i na sam rizom. Važno je naglasiti da se zdravo, zeleno lišće tokom sezone rasta nikada ne uklanja, jer je ono ključno za proces fotosinteze i ishranu biljke.
Za sve postupke orezivanja, ključno je koristiti oštar i čist alat. Tupe makaze ili noževi mogu gnječiti biljno tkivo, stvarajući veće rane koje teže zarastaju i podložnije su infekcijama. Pre i posle upotrebe, alat treba dezinfikovati alkoholom ili rastvorom varikine kako bi se sprečilo prenošenje eventualnih patogena sa jedne biljke na drugu. Ovaj jednostavan korak je od velike važnosti za opšte zdravlje tvojih biljaka.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetalih cvetova
Uklanjanje cvetova koji su počeli da venu i gube boju, poznato kao „deadheading“, jedna je od najvažnijih rutina u nezi bele kale tokom perioda cvetanja. Glavni biološki cilj svake biljke nakon cvetanja je proizvodnja semena kako bi osigurala produžetak vrste. Ovaj proces zahteva ogromnu količinu energije. Uklanjanjem precvetalog cveta pre nego što počne da formira seme, ti zapravo „varaš“ biljku i preusmeravaš svu tu energiju nazad u rizom.
Ova preusmerena energija se zatim može iskoristiti na dva načina. Ukoliko je sezona cvetanja još uvek u toku, biljka će je iskoristiti za formiranje i razvoj novih cvetnih pupoljaka, čime se produžava period cvetanja i povećava ukupan broj cvetova. Ako je kraj sezone, ta energija se skladišti u rizomu, čineći ga jačim, krupnijim i sposobnijim da sledeće godine proizvede još snažniju i lepšu biljku. Redovan „deadheading“ je, dakle, direktna investicija u budućnost tvoje kale.
Postupak je veoma jednostavan. Kada primetiš da je elegantni beli spat (deo koji smatramo cvetom) počeo da vene, menja boju u zelenkastu ili smeđu, i gubi svoju lepotu, vreme je za akciju. Prati cvetnu dršku od vrha sve do njene osnove, tamo gde izlazi iz glavnog dela biljke, među ostalim listovima. Koristeći oštre i sterilisane makaze ili nož, odseci celu cvetnu dršku što je niže moguće, pazeći da ne oštetiš okolne listove.
Osim biološke koristi, redovno uklanjanje precvetalih delova ima i značajnu estetsku vrednost. Biljka sa uvelim cvetovima izgleda neuredno i zapušteno. Održavanjem biljke čistom i urednom, ističeš lepotu novih, svežih cvetova i zdravih listova, čineći je mnogo atraktivnijim ukrasom. Ova jednostavna navika, koja oduzima samo nekoliko trenutaka, pravi veliku razliku u opštem izgledu i vitalnosti tvoje bele kale.
Još članaka na ovu temu
Orezivanje oštećenih i suvih listova
Tokom sezone rasta, normalno je da poneki list, posebno oni stariji, donji, počne da žuti i suši se. Takođe, listovi mogu biti i mehanički oštećeni, pokidani ili nagnječeni. Uklanjanje ovakvih listova je važno iz više razloga. Prvo, oni narušavaju izgled biljke. Drugo, i važnije, oštećeni i propadajući listovi mogu postati ulazna vrata za razne bolesti, kako gljivične tako i bakterijske. Uklanjanjem ovih listova smanjuješ rizik od infekcije.
Pravilo je da se uklanja samo onaj list koji je vidno oštećen ili je izgubio više od polovine svoje zelene površine. List koji je samo malo požuteo na vrhu još uvek vrši fotosintezu i doprinosi ishrani biljke. Postupak je sličan uklanjanju cvetova. Lisnu dršku treba pratiti do njene osnove i odseći je što je niže moguće, koristeći čist i oštar alat. Nikada nemoj samo otkinuti list, jer to stvara neravnu ranu koja teško zarasta.
Važno je razlikovati prirodno starenje donjih listova od simptoma nekog problema. Ako samo povremeno žuti po jedan stariji list, to je normalan deo ciklusa rasta. Međutim, ako primetiš da veći broj listova naglo žuti, posebno mlađih, to je znak da biljka ima problem, najčešće sa prekomernim zalivanjem, nedostatkom hraniva ili nekom bolešću. U tom slučaju, samo orezivanje listova neće rešiti problem, već je potrebno otkriti i otkloniti osnovni uzrok.
Redovnim pregledom biljke i uklanjanjem oštećenih listova ne samo da održavaš njeno zdravlje, već i poboljšavaš cirkulaciju vazduha unutar samog busena. Ovo je posebno važno za guste, dobro razvijene biljke, jer bolja provetrenost dodatno smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja koja vole vlažne i zagušljive uslove. Zdravlje i lepota biljke idu ruku pod ruku.
Orezivanje pre perioda mirovanja
Priprema bele kale za zimski period mirovanja uključuje i završno „čišćenje“ nadzemnog dela. Ovaj postupak se sprovodi u jesen, nakon što je biljka završila sa cvetanjem i kada listovi prirodno počnu da žute i suše se. Kao što je već pomenuto, ovaj proces je znak da biljka povlači sve hranljive materije i energiju iz listova i skladišti ih u rizom. Zbog toga je od presudnog značaja ne orezivati listove dok ovaj proces nije završen.
Treba sačekati da se listovi potpuno osuše i postanu smeđi i hrskavi. U toj fazi, oni su ispunili svoju svrhu i više nemaju nikakvu funkciju. Tek tada ih treba ukloniti. Osušene lisne drške možeš odseći makazama na visini od oko 5 do 10 centimetara iznad nivoa zemlje ili saksije. Ostavljanje malog dela drške može pomoći da lakše lociraš gde se rizom nalazi, ali nije neophodno.
Uklanjanje suvog nadzemnog dela pre zime je važna sanitarna mera. Ostavljanje mase suvog lišća na površini zemlje tokom vlažnih zimskih meseci stvara idealne uslove za prezimljavanje spora gljivica, kao i za skrivanje štetočina poput puževa. Čišćenjem biljke pre mirovanja smanjuješ potencijalni izvor zaraze za narednu sezonu. Ovo je posebno važno ako biljka ostaje u bašti ili ako saksija prezimljava na mestu gde ima vlage.
Ovaj postupak je poslednji korak u pripremi biljke za odmor. Nakon što je nadzemni deo uklonjen, rizom je spreman za zimovanje, bilo da ostaje u saksiji koja se premešta na zaštićeno mesto, ili se vadi iz zemlje radi skladištenja. Pravilno sprovedeno jesenje orezivanje osigurava da biljka ulazi u period mirovanja zdrava i čista, što je najbolji preduslov za uspešan početak nove sezone rasta na proleće.
Da li je potrebno skraćivati zdrave listove?
Jedno od čestih pitanja koje postavljaju uzgajivači jeste da li treba skraćivati zdrave, zelene listove bele kale, na primer, ako biljka postane previše bujna ili velika. Odgovor je jednostavan: ne. Zdrave listove bele kale nikada ne treba orezivati ili skraćivati. Svaki zeleni list je vitalni deo biljke, mala solarna fabrika koja proizvodi hranu neophodnu za opstanak, rast i, što je najvažnije, cvetanje. Uklanjanje zdravog lišća direktno smanjuje sposobnost biljke da se hrani.
Ako ti se čini da je tvoja kala previše gusta ili velika za prostor u kojem se nalazi, to je zapravo dobar znak – znači da su uslovi za rast odlični. Umesto da orezuješ lišće, bolje rešenje je da prilikom sledećeg presađivanja u proleće podeliš rizom. Deljenjem rizoma ne samo da ćeš dobiti nove biljke, već ćeš i smanjiti veličinu matične biljke, a da pritom ne narušiš njeno zdravlje. To je ispravan način za kontrolu veličine i podmlađivanje biljke.
Ponekad se dešava da listovi budu neproporcionalno veliki u odnosu na cvetove. To je često znak nepravilne prihrane, odnosno korišćenja đubriva sa previše azota. Azot podstiče bujan rast listova na uštrb cvetanja. Rešenje u ovom slučaju nije sečenje listova, već promena đubriva. Treba preći na prihranu sa višim sadržajem fosfora i kalijuma, koja će stimulisati razvoj cvetova, a ne listova.
Zapamti, za razliku od nekih drugih biljaka, bela kala ne reaguje na orezivanje listova stvaranjem gušćeg rasta. Svaki list i cvet rastu direktno iz pupoljka na rizomu. Uklanjanjem zdravog lista samo trajno smanjuješ broj listova koje biljka ima na raspolaganju u toj sezoni. Jedini izuzetak može biti uklanjanje lista koji potpuno zaklanja mladi cvetni pupoljak i sprečava ga da dobije svetlost, ali i to treba raditi sa velikim oprezom i samo ako je apsolutno neophodno.
