Orezivanje i skraćivanje biljaka su uobičajene baštovanske prakse, ali kada je reč o azijskim ljiljanima, pristup mora biti veoma specifičan i promišljen. Za razliku od mnogih drugih ukrasnih biljaka, ljiljani ne zahtevaju klasično orezivanje radi oblikovanja ili podsticanja grananja. Njihov životni ciklus, koji je vezan za podzemnu lukovicu, diktira veoma precizna pravila o tome kada i šta se sme seći. Nepravilno ili preuranjeno skraćivanje može naneti više štete nego koristi, slabeći biljku i ugrožavajući cvetanje u narednim sezonama. Razumevanje zašto i kako se vrše određeni rezovi ključno je za održavanje zdravlja i dugovečnosti ovih prelepih cvetnica. Ovaj vodič će detaljno objasniti pravilne tehnike i vreme za svaki neophodan zahvat.
Osnovni princip kod orezivanja ljiljana je da se zelena lisna masa nikada ne uklanja prerano. Stabljika i listovi su fabrika hrane za lukovicu. Kroz proces fotosinteze, oni stvaraju šećere i druge hranljive materije koje se transportuju i skladište u lukovici. Ova uskladištena energija je od vitalnog značaja za preživljavanje zime i za pokretanje rasta i formiranje cvetova sledećeg proleća. Svako uklanjanje zelenih listova smanjuje sposobnost biljke da stvara i skladišti ovu energiju, što direktno utiče na njenu vitalnost. Zbog toga, glavnina „orezivanja“ ljiljana svodi se na uklanjanje delova koji su završili svoju funkciju, a ne na oblikovanje biljke.
Postoje tri glavne situacije kada je potrebno intervenisati makazama: uklanjanje precvetalih cvetova, sečenje stabljika za aranžmane u vazi i konačno uklanjanje cele stabljike na kraju sezone. Svaki od ovih postupaka ima svoju svrhu i pravila koja se moraju poštovati. Pored toga, sanitarno orezivanje, odnosno uklanjanje oštećenih ili bolesnih listova, takođe je važan deo nege koji se sprovodi po potrebi tokom cele vegetacione sezone.
Mnogi početnici prave grešku i seku stabljiku odmah nakon cvetanja jer im neugledna stabljika kvari izgled leje. Ovo je verovatno najgora stvar koja se može uraditi za zdravlje ljiljana. Neophodno je odupreti se iskušenju i pustiti prirodu da odradi svoj posao. Stabljiku i listove treba ostaviti da potpuno požute, posmeđe i osuše se pre nego što se uklone. Tek tada možemo biti sigurni da je sav prenos hranljivih materija u lukovicu završen.
Dakle, filozofija orezivanja ljiljana je više filozofija strpljenja i razumevanja prirodnog ciklusa biljke. Pravilni rezovi u pravo vreme pomažu biljci da efikasno iskoristi svoje resurse, dok pogrešni rezovi mogu trajno ugroziti njenu budućnost. Pažljivim praćenjem uputstava osiguraćeš da tvoji ljiljani ostanu zdravi i snažni iz godine u godinu.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetalih cvetova (deadheading)
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato pod engleskim terminom „deadheading“, je najčešći i najvažniji oblik orezivanja koji se sprovodi tokom sezone cvetanja. Svrha ovog postupka je da se biljka spreči da ulaže energiju u formiranje semena. Nakon što je cvet oprašen, biljka prirodno usmerava svoje resurse ka stvaranju čaure sa semenom. Ovaj proces troši značajnu količinu energije koja bi inače bila preusmerena na jačanje lukovice za sledeću sezonu. Redovnim uklanjanjem uvelih cvetova, mi zapravo „varamo“ biljku i podstičemo je da svu tu energiju sačuva u lukovici.
Postupak je veoma jednostavan. Kada pojedinačni cvet na stabljici uvene i latice počnu da otpadaju, treba ga ukloniti. To se može uraditi prstima, jednostavnim otkidanjem cveta na mestu gde se njegova kratka drška spaja sa glavnom stabljikom. Alternativno, mogu se koristiti male, oštre makaze. Važno je ukloniti samo cvet i njegovu kratku dršku, a nikako listove koji rastu uz glavnu stabljiku. Ovi listovi su i dalje aktivni u fotosintezi i neophodni su za ishranu lukovice.
Ovaj postupak treba sprovoditi redovno, kako koji cvet vene. Na taj način ne samo da se poboljšava zdravlje biljke, već se održava i uredan i estetski privlačan izgled cvetne leje. Uklanjanjem neuglednih, sasušenih cvetova, ističe se lepota onih koji su još uvek u punom cvatu. Kod azijskih ljiljana, koji često imaju veliki broj cvetova na jednoj stabljici, ovo je posao koji se radi postepeno tokom nekoliko dana ili nedelja.
Kada i poslednji cvet na stabljici uvene, može se odseći ceo vrh stabljike na kojem su se nalazili cvetovi. Ovo se radi tako što se pronađe najviši list na stabljici i rez se napravi neposredno iznad njega. Na ovaj način se uklanja cela cvetna glava, ali se zadržava maksimalna dužina stabljike sa svim listovima, koji će nastaviti da hrane lukovicu do kraja sezone. Ovo je ključan korak koji mnogi previde, misleći da treba odseći celu stabljiku.
Još članaka na ovu temu
Sečenje cveća za vazu
Azijski ljiljani su izuzetno popularni kao rezano cveće zbog svoje lepote, dugotrajnosti u vazi i raznolikosti boja. Međutim, sečenje cvetova za aranžmane zapravo predstavlja značajan stres za biljku, jer se uklanja veliki deo njene lisne mase. Zbog toga je važno to raditi na način koji će minimizirati štetu po lukovicu i osigurati da biljka ima šansu da se oporavi i cveta i sledeće godine.
Najbolje vreme za sečenje ljiljana je rano ujutru, kada su biljke hidrirane i pune vode. Treba birati stabljike na kojima je donji cvetni pupoljak tek počeo da se otvara i pokazuje boju. Ovi cvetovi će se postepeno otvarati u vazi i trajaće najduže. Koristi veoma oštar i čist nož ili makaze kako bi se napravio čist, kos rez. Tupi alat može zgnječiti tkivo stabljike i otežati usvajanje vode.
Ključno pravilo prilikom sečenja je ostaviti što je moguće više stabljike i listova na biljci u vrtu. Opšte pravilo je da se ostavi najmanje jedna trećina, a idealno polovina, donjeg dela stabljike sa listovima. Ovi preostali listovi su apsolutno neophodni da bi nastavili sa fotosintezom i napunili lukovicu energijom za sledeću sezonu. Ako odsečeš stabljiku prenisko, blizu zemlje, lukovica će gladovati i verovatno neće cvetati sledeće godine, a može čak i propasti.
Odmah nakon sečenja, stabljike treba staviti u kantu sa vodom. Pre nego što ih aranžiraš u vazi, preporučljivo je ukloniti sve listove koji bi bili potopljeni u vodu, jer oni brzo trule i zagađuju vodu bakterijama, što skraćuje vek cveća. Takođe, važno je ukloniti prašnike iz otvorenih cvetova. Polen ljiljana može izazvati alergije i, što je još važnije, ostavlja tvrdokorne narandžaste mrlje na odeći, nameštaju i laticama samog cveta.
Orezivanje na kraju sezone
Orezivanje na kraju sezone je poslednji korak u ciklusu nege ljiljana i verovatno najjednostavniji, pod uslovom da se izvede u pravo vreme. Kao što je više puta naglašeno, sa ovim poslom se ne sme žuriti. Nakon što biljka precveta i nakon što su uklonjene cvetne glave, stabljika i listovi moraju ostati na biljci sve dok potpuno prirodno ne odumru. Tokom kasnog leta i jeseni, primetićeš kako lišće postepeno gubi zelenu boju, prelazi u žutu, a zatim u smeđu. To je vizuelni znak da se hlorofil razgrađuje i da se hranljive materije povlače u lukovicu.
Pravo vreme za konačno orezivanje je kada cela stabljika postane suva, smeđa i krhka. To se obično dešava u kasnu jesen, često nakon prvih jačih mrazeva koji ubrzavaju proces sušenja. Tada se stabljika može bezbedno odseći. Koristeći oštre makaze, odseci stabljiku što je moguće niže, praktično u nivou zemlje. Nema potrebe ostavljati patrljak da viri iz zemlje.
Uklanjanje suvih stabljika nije samo estetska mera. Ono je važan deo sanitarnog održavanja vrta. Na starim, odumrlim biljnim delovima mogu prezimiti spore raznih gljivičnih bolesti, kao i jaja nekih štetočina. Uklanjanjem i uništavanjem ovih ostataka (bacanjem u smeće, a ne u kompost), značajno se smanjuje potencijalni izvor zaraze za narednu vegetacionu sezonu. Čista leja tokom zime znači zdraviji početak na proleće.
Nakon što su stabljike uklonjene, idealno je vreme za postavljanje zimskog malča. Sloj suvog lišća, slame ili borovih grančica debljine 10-15 cm zaštitiće lukovice od zimskih ekstrema. Takođe, preporučljivo je obeležiti mesto gde se ljiljani nalaze, kako ih ne bi slučajno oštetio tokom prolećnih radova pre nego što novi izdanci izbiju. Pravilnim jesenjim orezivanjem i pripremom, završava se godišnji ciklus i postavljaju se temelji za uspešnu narednu godinu.
Sanitarno orezivanje i posebni slučajevi
Sanitarno orezivanje je praksa uklanjanja oštećenih ili bolesnih delova biljke tokom cele vegetacione sezone, a cilj mu je sprečavanje širenja problema. Ako primetiš listove koji pokazuju znake gljivične infekcije, kao što su tamne pege ili plesniva prevlaka, treba ih odmah ukloniti. Oštrim makazama odseci zaraženi list na mestu gde se spaja sa stabljikom. Nakon svakog reza na bolesnoj biljci, obavezno steriliši makaze alkoholom kako ne bi preneo bolest na zdrave delove biljke ili na druge biljke u vrtu.
Slično postupi i sa listovima koji su fizički oštećeni usled grada, vetra ili napada štetočina. Uklanjanje polomljenih ili jako izgriženih listova ne samo da poboljšava izgled biljke, već i eliminiše potencijalna ulazna mesta za patogene. Važno je, međutim, ne preterivati. Ukloni samo one listove koji su zaista neophodni, trudeći se da se sačuva što veća zdrava lisna površina. Svaki uklonjeni list predstavlja mali gubitak u kapacitetu za fotosintezu.
Poseban slučaj predstavlja situacija kada se stabljika slučajno polomi tokom sezone rasta. Ako se stabljika polomi visoko, iznad polovine svoje dužine, donji deo sa preostalim listovima treba ostaviti. On će nastaviti da hrani lukovicu, iako biljka te godine neće cvetati. Ako se stabljika polomi nisko, blizu zemlje, lukovica će biti značajno oslabljena. U tom slučaju, ona će verovatno preživeti, ali sledeće godine možda neće imati dovoljno snage da cveta i trebaće joj cela sezona da se oporavi.
U veoma retkim slučajevima, ako se na biljci pojave simptomi virusne infekcije (šarenilo i deformacija listova), jedina ispravna mera je uklanjanje cele biljke, uključujući i lukovicu. Nažalost, za viruse ne postoji lek, a zaražena biljka predstavlja stalan izvor zaraze za druge ljiljane. U ovom drastičnom slučaju, sanitarno orezivanje podrazumeva eliminaciju cele biljke kako bi se zaštitio ostatak vrta. Ovo je teška, ali neophodna odluka za odgovornog baštovana.
