Atlaski kedar je drvo koje se odlikuje prirodno lepom i elegantnom formom, zbog čega u većini slučajeva ne zahteva intenzivno orezivanje. Njegova piramidalna ili kišobranasta krošnja razvija se skladno i bez mnogo intervencija. Ipak, postoje situacije kada je orezivanje ne samo korisno, već i neophodno za održavanje zdravlja, sigurnosti i estetike drveta. Pravilno izvedeno orezivanje može podstaći bolju strukturu, ukloniti problematične grane i osigurati dugovečnost stabla. S druge strane, nepravilno i preterano orezivanje može naneti nepopravljivu štetu, narušiti prirodan izgled i otvoriti put za bolesti. Zato je važno pristupiti ovom zadatku sa znanjem, strpljenjem i pravim alatom.
Ciljevi i značaj orezivanja
Iako atlaski kedar prirodno formira lepu krošnju, orezivanje se sprovodi sa nekoliko ključnih ciljeva. Prvi i najvažniji cilj je održavanje zdravlja drveta. To podrazumeva sanitarnu rezidbu, odnosno uklanjanje svih suvih, bolesnih, oštećenih ili slomljenih grana. Takve grane ne samo da narušavaju izgled drveta, već predstavljaju i potencijalni izvor zaraze i ulaznu tačku za štetočine i patogene gljivice. Njihovim uklanjanjem smanjuje se rizik od širenja bolesti na zdrave delove drveta.
Drugi važan cilj orezivanja je poboljšanje strukture i sigurnosti. To uključuje uklanjanje grana koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, jer takvo trenje stvara rane na kori. Takođe se uklanjaju grane koje rastu pod suviše oštrim uglom u odnosu na stablo (tzv. vodopije ili konkurentski izbojci), jer su one slabo povezane sa deblom i podložne su lomljenju pod teretom snega ili na jakom vetru, što može predstavljati opasnost. Orezivanjem se može poboljšati i cirkulacija vazduha unutar krošnje, što smanjuje vlažnost i rizik od gljivičnih oboljenja.
Treći cilj je estetske prirode i kontrola veličine, mada se kod kedrova primenjuje sa velikim oprezom. Ponekad je potrebno ukloniti donje grane kako bi se osigurao prolaz ispod drveta ili da bi se poboljšao pogled. Kod nekih specifičnih sorti, kao što je viseći plavi kedar (‘Glauca Pendula’), orezivanje je neophodno za formiranje i održavanje željene forme. Međutim, drastično skraćivanje vrha ili grana radi smanjenja veličine generalno se ne preporučuje jer trajno uništava prirodnu, elegantnu siluetu kedra.
Značaj pravilnog orezivanja leži u tome što se njime preventivno deluje i rešavaju se manji problemi pre nego što postanu veliki. Redovan pregled drveta i uklanjanje problematičnih grana dok su još male zahteva manje napora i stvara manje rane koje drvo lakše zaceljuje. Na taj način se ulaže u dugoročno zdravlje, stabilnost i lepotu drveta, omogućavajući mu da raste snažno i sigurno kroz decenije.
Još članaka na ovu temu
Pravilno vreme za orezivanje
Odabir pravog trenutka za orezivanje atlaskog kedra je od ključnog značaja kako bi se stres za drvo sveo na minimum i osiguralo brzo zarastanje rana. Najbolje vreme za većinu radova na orezivanju je tokom perioda mirovanja, odnosno u kasnu zimu ili rano proleće, pre početka novog rasta. Orezivanje u ovom periodu ima nekoliko prednosti. Drvo je u fazi dormancije, pa je gubitak sokova kroz rezove minimalan. Takođe, bez lišća (kod listopadnih stabala) ili sa manje aktivnim metabolizmom (kod četinara), struktura grana je preglednija, što olakšava uočavanje problematičnih grana.
Orezivanje tokom perioda mirovanja omogućava drvetu da sve svoje resurse, čim krene vegetacija u proleće, usmeri na zarastanje napravljenih rezova. Ovo značajno smanjuje rizik od infekcija. Treba izbegavati orezivanje tokom perioda ekstremno niskih temperatura, jer se smrznuto drvo lakše oštećuje, a rane sporije zarastaju. Idealno je sačekati period kada su prošli najjači mrazevi, ali pre nego što pupoljci počnu da bubre.
Manje korekcije, kao što je uklanjanje manjih suvih ili polomljenih grančica, mogu se obavljati u bilo koje doba godine čim se primete. Međutim, veće rezove i strukturno orezivanje treba ograničiti na period mirovanja. Izričito treba izbegavati orezivanje u kasno leto i jesen. Rezovi napravljeni u ovom periodu stimulišu rast novih izbojaka koji ne bi imali dovoljno vremena da odrvene pre zime, pa bi bili podložni izmrzavanju.
Postoji i izuzetak od pravila zimskog orezivanja. U slučaju da je grana obolela od neke zarazne bolesti, kao što je rak kore, treba je ukloniti odmah, bez obzira na godišnje doba, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. U tom slučaju, neophodno je sterilisati alat nakon svakog reza. Pažljivim planiranjem i poštovanjem biološkog ciklusa drveta, orezivanjem mu pomažeš, umesto da mu nanosiš štetu.
Još članaka na ovu temu
Tehnike formativnog i sanitarnog orezivanja
Sanitarno orezivanje je osnovni i najčešći vid rezidbe kod atlaskog kedra. Ovaj postupak podrazumeva uklanjanje „tri D“ grana: mrtvih (dead), bolesnih (diseased) i oštećenih (damaged). Prilikom uklanjanja takve grane, rez se mora napraviti u zdravom delu drveta, nekoliko centimetara ispod obolelog ili oštećenog tkiva. Važno je koristiti pravu tehniku reza, posebno kod debljih grana. Prvo se napravi zarez sa donje strane grane, dvadesetak centimetara od stabla, zatim se grana odseče sa gornje strane, malo dalje od prvog reza. Na kraju se preostali patrljak pažljivo odseče tik uz granu ili stablo.
Prilikom završnog reza, ključno je ne oštetiti „prsten grane“ – zadebljanje kore na mestu gde se grana spaja sa stablom. U ovom prstenu se nalaze ćelije koje su odgovorne za zarastanje rane, pa rez treba napraviti neposredno ispred njega, ne zadirući u sam prsten, ali i ne ostavljajući dugačak patrljak. Ostavljanje patrljka sprečava pravilno zarastanje i stvara mesto gde se mogu naseliti štetočine i bolesti. Pravilan rez je blago nagnut, kako bi se voda slivala sa njega.
Formativno orezivanje kod kedrova se primenjuje retko i uglavnom na mladim stablima, ako je potrebno korigovati strukturu. To može uključivati uklanjanje duplog vrha (konkurentskog provodnika) kako bi se podstakao rast jednog, dominantnog centralnog stabla. U tom slučaju, bira se jači i pravilniji izbojak, a slabiji se uklanja. Takođe, može uključivati i proređivanje pregustih grana kako bi se poboljšala cirkulacija vazduha i prodiranje svetlosti u unutrašnjost krošnje.
Skraćivanje grana kod kedra se mora raditi veoma pažljivo. Kedrovi, kao i većina četinara, ne izbijaju nove grane iz starog drveta. To znači da se grana nikada ne sme skratiti „na slepo“, odnosno na delu gde nema bočnih grančica ili iglica. Rez se uvek mora napraviti neposredno iznad zdrave bočne grančice, koja će preuzeti ulogu vrha i nastaviti sa rastom. Drastično skraćivanje grana ili orezivanje u staro drvo rezultiraće trajnim ogoljenim patrljcima.
Alati za orezivanje i njihovo održavanje
Korišćenje pravog alata je od suštinske važnosti za čisto, precizno i sigurno orezivanje. Za tanje grane, do 2 cm u prečniku, koriste se voćarske makaze. Postoje dve osnovne vrste: bypass makaze, čije se oštrice ukrštaju kao kod makaza, i nakovanj makaze, gde se jedna oštrica spušta na ravnu podlogu. Bypass makaze prave čistiji i precizniji rez i preporučuju se za orezivanje živih grana, dok su nakovanj makaze pogodnije za sečenje suvih grana.
Za grane debljine od 2 do 5 cm, koriste se makaze za grane sa dugim ručkama, koje omogućavaju primenu veće sile. Za grane deblje od 5 cm, neophodna je testera za orezivanje. Ove testere obično imaju zakrivljeno sečivo i oštre zupce dizajnirane za sečenje na potez, što olakšava rad. Za visoke grane koje se ne mogu dohvatiti sa zemlje, koriste se teleskopske makaze ili testere na produžetku (tzv. žirafe). Za veoma velike grane na odraslim stablima, najbolje je angažovati profesionalnog arboristu koji poseduje odgovarajuću opremu i znanje.
Održavanje alata je jednako važno kao i njegov pravilan izbor. Alat uvek mora biti oštar. Tupa oštrica gnječi i kida tkivo drveta, stvarajući neravnu ranu koja sporo zarasta i podložnija je infekcijama. Redovno oštrenje sečiva, bilo samostalno ili kod profesionalca, je neophodno. Nakon svake upotrebe, alat treba očistiti od biljnih ostataka i smole, a zatim ga prebrisati nauljenom krpom kako bi se zaštitio od rđe.
Dezinfekcija alata je ključna mera za sprečavanje prenošenja bolesti sa jedne biljke na drugu, ili sa bolesnog na zdrav deo iste biljke. Pre početka orezivanja, a posebno nakon sečenja bolesne grane, alat treba dezinfikovati. To se može uraditi potapanjem sečiva u 70% alkohol, denaturisani špiritus, ili rastvor varikine (jedan deo varikine na devet delova vode). Pravilno održavan alat ne samo da olakšava posao, već i čuva zdravlje tvojih biljaka.
Izbegavanje najčešćih grešaka pri orezivanju
Jedna od najčešćih i najštetnijih grešaka je preterano orezivanje. Nikada ne treba ukloniti više od 25% ukupne lisne mase drveta u jednoj godini. Drastično orezivanje izaziva ogroman stres za drvo, smanjuje njegovu sposobnost da proizvodi hranu i može stimulisati rast velikog broja slabih, uspravnih izbojaka (vodopija) kao reakciju na stres. Kedrovi posebno loše reaguju na drastičnu rezidbu, pa je uvek bolje orezivati manje, ali redovnije.
Druga česta greška je takozvano „topiranje“ ili odsecanje vrha drveta. Ovo je izuzetno štetna praksa koja trajno uništava prirodnu strukturu i lepotu atlaskog kedra. Drvo će na mestu reza reagovati stvaranjem više slabih, konkurentskih vrhova koji su podložni lomljenju. Time se stvara ružna i nestabilna krošnja. Ako je drvo postalo previsoko za lokaciju, jedino ispravno rešenje je, nažalost, njegovo uklanjanje, a ne sakaćenje.
Ostavljanje dugačkih patrljaka prilikom sečenja grana je još jedna greška koju treba izbegavati. Kao što je već pomenuto, patrljak ne može da zaraste i postepeno truli, postajući ulaz za bolesti i štetočine koje se mogu proširiti na celo stablo. S druge strane, previše dubok rez koji oštećuje prsten grane takođe je štetan, jer se time uklanja tkivo neophodno za zarastanje i stvara se prevelika rana.
Na kraju, zanemarivanje sigurnosti je greška koja može imati najteže posledice. Prilikom rada sa testerama i oštrim alatom, uvek nosi zaštitne rukavice i naočare. Ako orezuješ grane iznad glave, nosi kacigu. Nikada ne radi na merdevinama koje nisu stabilne i nikada ne pokušavaj da sečeš grane koje su van tvog domašaja. Za sve radove na visini ili orezivanje velikih grana, bezbednost je na prvom mestu, i takve poslove je uvek pametnije prepustiti obučenim profesionalcima.
