Američka duglazija je drvo koje prirodno razvija prelep, simetričan i piramidalan oblik, zbog čega u mnogim situacijama zahteva minimalno orezivanje. Ipak, poznavanje pravilnih tehnika orezivanja i skraćivanja je od suštinskog značaja za održavanje zdravlja, sigurnosti i estetskog izgleda drveta tokom njegovog života. Bilo da je reč o uklanjanju oštećenih grana, oblikovanju mladog drveta ili kontroli veličine, svaki rez mora biti napravljen sa razumevanjem i ciljem. Nepravilno orezivanje može naneti više štete nego koristi, ostavljajući trajne ožiljke, slabeći drvo i otvarajući put za prodor bolesti. Zato je važno pristupiti ovom zadatku sa znanjem, strpljenjem i odgovarajućim alatom.
Razlozi za orezivanje
Orezivanje američke duglazije sprovodi se iz nekoliko ključnih razloga, a najvažniji je održavanje zdravlja drveta. Uklanjanje suvih, bolesnih ili oštećenih grana je osnovni vid sanitarnog orezivanja. Mrtve grane ne samo da narušavaju izgled, već mogu predstavljati i opasnost ako padnu, a takođe mogu biti i izvor gljivičnih infekcija koje se mogu proširiti na zdrave delove drveta. Orezivanjem ovih grana do zdravog tkiva, poboljšava se cirkulacija vazduha unutar krošnje i omogućava drvetu da usmeri energiju na rast zdravih delova.
Drugi važan razlog je poboljšanje strukture i oblika drveta, posebno dok je mlado. Ponekad duglazija može razviti dvostruki vrh ili konkurentne vođice, što može narušiti njen piramidalni oblik i stvoriti slabu tačku u strukturi krošnje koja kasnije može pući pod teretom snega ili vetra. Uklanjanjem slabije od dve konkurentne vođice, podstiče se razvoj jednog, snažnog centralnog stabla. Takođe, uklanjaju se grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, jer takvo trenje stvara rane na kori koje su ulazna vrata za patogene.
Orezivanje se sprovodi i iz sigurnosnih razloga, naročito kod odraslih stabala koja rastu u blizini kuća, električnih vodova ili staza. Uklanjanje donjih grana može biti neophodno kako bi se osigurao slobodan prolaz ili preglednost. Takođe, preteške ili predugačke grane koje predstavljaju potencijalnu opasnost od loma mogu se selektivno skratiti ili ukloniti. Ovakvo orezivanje zahteva stručnost i često rad na visini, pa je za veća stabla najbolje angažovati profesionalnog arboristu.
Na kraju, orezivanje može imati i estetsku svrhu, posebno u formalnim vrtovima ili kada se duglazija uzgaja kao božićno drvce. Laganim skraćivanjem vrhova grana može se podstaći gušći rast i postići kompaktniji, puniji izgled. Međutim, važno je napomenuti da duglazija, kao i većina četinara, ne podnosi drastično orezivanje u staro drvo, pa se sve mere oblikovanja moraju sprovoditi pažljivo i postepeno dok je drvo mlado.
Najbolje vreme za orezivanje
Izbor pravog vremena za orezivanje američke duglazije ključan je za minimiziranje stresa za drvo i osiguravanje brzog zarastanja rana. Generalno, najbolje vreme za većinu radova na orezivanju je tokom perioda mirovanja, kasno u zimu ili u rano proleće, pre nego što počne novi rast. Orezivanje u ovom periodu ima nekoliko prednosti. Drvo je u stanju mirovanja, pa je gubitak dragocenih sokova (smole) minimalan. Takođe, bez lišća na okolnom drveću, struktura krošnje je jasno vidljiva, što olakšava donošenje odluka o tome koje grane treba ukloniti.
Uklanjanje suvih i polomljenih grana, odnosno sanitarno orezivanje, može se obavljati u bilo koje doba godine, čim se oštećenje primeti. Nema potrebe čekati period mirovanja da bi se uklonila grana koja predstavlja neposrednu opasnost ili je očigledno bolesna. Brzo uklanjanje takvih grana sprečava dalje širenje problema i smanjuje rizik od nezgoda.
Lagano oblikovanje i skraćivanje vrhova grana radi postizanja veće gustine najbolje je raditi kasno u proleće ili rano leto, nakon što se završi prvi talas rasta. U tom periodu se mogu skraćivati novi, meki izdanci. Ovakvo orezivanje će stimulisati razvoj bočnih pupoljaka i rezultirati punijom krošnjom naredne sezone. Izbegavaj orezivanje tokom vrelih i suvih letnjih meseci, jer to može izazvati dodatni stres za drvo.
Period koji treba apsolutno izbegavati za orezivanje je kasno leto i jesen. Orezivanje u ovom periodu može podstaći novi rast koji neće imati vremena da sazri pre zime, pa će biti podložan oštećenjima od mraza. Takođe, rane od rezova napravljene u jesen sporije zarastaju i podložnije su gljivičnim infekcijama, jer su uslovi vlažnosti i temperature često idealni za razvoj patogena.
Pravilne tehnike orezivanja
Korišćenje pravilne tehnike prilikom orezivanja je od presudne važnosti kako bi se osiguralo da rezovi budu čisti i da drvo može brzo da zaraste. Uvek koristi oštar, čist i dezinfikovan alat. Za manje grane dovoljne su voćarske makaze, za srednje testera za grane, a za debele grane motorna testera (kojom treba da rukuje samo obučena osoba). Dezinfikuj alat alkoholom pre početka rada i između rezova na različitim stablima, kako bi sprečio prenošenje bolesti.
Prilikom uklanjanja cele grane, rez se nikada ne pravi ravno uz stablo. Na mestu gde se grana spaja sa stablom postoji blago zadebljanje poznato kao „okovratnik grane“. Ovo tkivo sadrži specijalizovane ćelije koje omogućavaju brzo zatvaranje rane. Rez treba napraviti neposredno izvan ovog okovratnika, pod blagim uglom, tako da rana bude što manja. Nikada ne ostavljaj dugačak patrljak, jer će on truliti, ali isto tako nemoj zasecati u okovratnik, jer time oštećuješ sposobnost drveta da zaraste.
Za uklanjanje težih, debljih grana, obavezno koristi tehniku trostrukog reza kako bi se izbeglo cepanje kore niz stablo. Prvi rez napravi sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, i zaseci otprilike trećinu debljine grane. Drugi rez napravi sa gornje strane, nekoliko centimetara dalje od prvog reza. Grana će pući pod sopstvenom težinom između ova dva reza. Na kraju, preostali patrljak pažljivo odreži na pravom mestu, tik uz okovratnik grane.
Nakon orezivanja, nije potrebno premazivati rane nikakvim kalemarskim voskom ili drugim sredstvima. Istraživanja su pokazala da drveće brže i efikasnije zarasta kada se rane ostave otvorene vazduhu. Premazi mogu zadržati vlagu i stvoriti povoljne uslove za razvoj truleži. Prirodni mehanizmi odbrane drveta, uključujući lučenje smole, najbolja su zaštita od infekcija.
Specifičnosti orezivanja četinara
Orezivanje četinara, uključujući i američku duglaziju, ima jednu ključnu specifičnost u odnosu na orezivanje listopadnog drveća. Većina četinara ne može da stvori nove izdanke iz starog drveta, odnosno iz delova grane koji nemaju iglice. To znači da ako skratiš granu iza poslednjih zelenih iglica, taj deo grane će se osušiti i više nikada neće ozeleneti. Zbog toga se mora biti veoma oprezan prilikom skraćivanja.
Prilikom oblikovanja ili smanjivanja veličine krošnje, uvek seci tako da na preostalom delu grane ostane dovoljno zelenih iglica i bočnih grančica koje mogu preuzeti dalji rast. Najbolje je rezati do bočne grane koja raste u željenom smeru. Ovaj princip se zove „rez na prevođenje“. Na taj način se energija rasta preusmerava na tu bočnu granu, a drvo zadržava prirodniji izgled. Drastično „šišanje“ spoljašnjosti krošnje, kao što se radi sa živim ogradama, nije preporučljivo za duglaziju jer može dovesti do stvaranja suvih „rupa“ u krošnji.
Za podsticanje gustine, posebno kod mlađih biljaka, koristi se tehnika poznata kao „pinciranje sveća“. „Sveće“ su novi, svetlozeleni izdanci koji se pojavljuju na vrhovima grana u proleće. Dok su još uvek meki i pre nego što se iglice na njima potpuno rašire, mogu se prstima ili makazama skratiti za trećinu ili polovinu. Na mestu reza će se formirati više novih pupoljaka, što će rezultirati gušćim grananjem naredne godine.
Skraćivanje vrha, odnosno glavne vođice, treba izbegavati koliko god je to moguće, jer se time narušava prirodni piramidalni oblik drveta. Ako je to apsolutno neophodno radi kontrole visine, mora se uraditi veoma pažljivo. Nakon skraćivanja, obično će jedna od gornjih bočnih grana pokušati da preuzme ulogu vođice. Možeš joj pomoći tako što ćeš je pažljivo uspraviti i vezati uz potporu kako bi podstakao njen vertikalni rast.
Alati i sigurnost
Pravilan izbor i održavanje alata su preduslov za uspešno i sigurno orezivanje. Za male grane do 2 cm u prečniku, koriste se ručne voćarske makaze. Za grane debljine do 5 cm, idealne su makaze sa dugim ručkama (tzv. „dvorišne makaze“), koje pružaju veću polugu. Za deblje grane, neophodna je ručna testera za orezivanje, po mogućnosti sa zakrivljenim sečivom koje olakšava rad. Svi alati moraju biti izuzetno oštri kako bi pravili čiste rezove koji brzo zarastaju, a ne gnječili tkivo.
Redovno održavanje alata je ključno. Nakon svake upotrebe, očisti sečiva od biljnih sokova i smole. Smola se najlakše skida alkoholom ili terpentinom. Nakon čišćenja, obriši sečiva i blago ih naulji kako bi ih zaštitio od rđe. Redovno oštri sečiva koristeći odgovarajući alat za oštrenje. Alat uvek čuvaj na suvom mestu, van domašaja dece.
Sigurnost prilikom orezivanja mora biti na prvom mestu, posebno kada se radi sa odraslim, visokim stablima. Uvek nosi zaštitnu opremu, uključujući rukavice za zaštitu ruku i zaštitne naočare za zaštitu očiju od piljevine i sitnih grančica. Prilikom rada sa testerom, budi svestan okoline i pazi da nema nikoga u zoni pada grane.
Za orezivanje grana koje su van domašaja sa zemlje, koristi testeru na teleskopskom produžetku. Izbegavaj korišćenje merdevina, jer one mogu biti veoma nestabilne, a rad testerom na njima je izuzetno opasan. Orezivanje velikih stabala, uklanjanje debelih grana na visini ili bilo koji rad u blizini električnih vodova prepusti isključivo sertifikovanim arboristima. Oni poseduju znanje, opremu i iskustvo da posao obave sigurno i profesionalno, osiguravajući zdravlje tvog drveta i tvoju bezbednost.
