Orezivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u uzgoju alpskog vresa, ključna za održavanje njegovog zdravlja, kompaktnog oblika i obilnog cvetanja. Mnogi uzgajivači, posebno početnici, zaziru od orezivanja, plašeći se da će oštetiti biljku. Međutim, kod alpskog vresa, redovno i pravilno skraćivanje nakon cvetanja je neophodno kako bi se sprečilo da biljka postane drvenasta, retka i neugledna. Ova jednostavna intervencija podstiče grananje, obnavlja žbun i osigurava da će biljka iz godine u godinu biti sve gušća i lepša, prekrivena cvetovima od osnove do vrha. Zanemarivanje orezivanja je najčešći razlog zašto vres vremenom gubi svoju atraktivnost.
Osnovni cilj orezivanja alpskog vresa je uklanjanje precvetalih delova i podsticanje rasta novih, mladih izdanaka na kojima će se formirati cvetni pupoljci za sledeću sezonu. Kada se cvetovi osuše i izgube boju, biljka ulaže energiju u stvaranje semena, što je iscrpljuje. Uklanjanjem precvetalih cvetnih drški, ta energija se preusmerava na vegetativni rast. Novi izdanci koji se razviju nakon orezivanja čine žbun gušćim i vitalnijim. Bez orezivanja, biljka nastavlja da raste na vrhovima starih grana, dok donji delovi postaju goli i drvenasti.
Pravovremenost je od suštinskog značaja. Alpski vres cveta tokom zime i ranog proleća, a cvetne pupoljke za tu sezonu formira tokom leta. Zbog toga se orezivanje mora obaviti odmah nakon što cvetanje prođe, što je obično u kasno proleće, krajem aprila ili u maju, u zavisnosti od klime i sorte. Ako se sa orezivanjem zakasni i obavi se tokom leta, postoji velika opasnost da se zajedno sa granama uklone i tek formirani cvetni pupoljci, što će rezultirati slabim ili nikakvim cvetanjem naredne zime.
Važno je napomenuti da alpski vres ne podnosi radikalno orezivanje u staro drvo. Za razliku od nekih drugih grmova koji se mogu drastično podmladiti, vres veoma slabo ili uopšte ne izbija nove izdanke iz starih, golih, drvenastih grana. Zbog toga se orezivanje mora sprovoditi redovno svake godine, kao lagano „šišanje“, a ne kao drastična mera podmlađivanja. Redovnim godišnjim orezivanjem biljka se konstantno održava u mladalačkoj fazi rasta.
Kada je pravo vreme za orezivanje
Određivanje tačnog trenutka za orezivanje alpskog vresa je najvažniji faktor za uspeh ove operacije. Jedino ispravno vreme je neposredno nakon završetka cvetanja. Pošto alpski vres ima dug period cvetanja, od zime do sredine proleća, idealan period za orezivanje je obično od kraja aprila do kraja maja. Treba sačekati da većina cvetova na žbunu posmeđi i osuši se, ali ne treba čekati predugo da biljka ne bi počela da ulaže energiju u formiranje semena.
Orezivanje u bilo koje drugo doba godine može biti štetno. Letnje orezivanje, kao što je već pomenuto, gotovo sigurno će ukloniti cvetne pupoljke za narednu sezonu. Alpski vres formira ove pupoljke na novim izdancima koji rastu tokom leta. Ako se ti izdanci orežu, cvetanja neće biti. Jesenje orezivanje je takođe loša ideja, jer podstiče novi rast koji neće imati vremena da sazri pre zime, pa će biti oštećen mrazom. Pored toga, jesenjim orezivanjem se uklanjaju i cvetni pupoljci.
Zimsko orezivanje se, naravno, ne radi jer je biljka tada u punom cvatu i orezivanjem bismo uklonili upravo ono zbog čega je gajimo. Dakle, postoji samo jedan uzak „prozor“ u godini kada je orezivanje ispravno i korisno, a to je period od dve do četiri nedelje odmah nakon cvetanja. Dobar pokazatelj da je vreme za akciju je kada cvetovi izgube svoju živu boju i postanu neugledni.
Prilikom planiranja orezivanja, korisno je pratiti i vremensku prognozu. Najbolje je orezivati po suvom vremenu. To omogućava da rezovi brzo zacele i smanjuje se rizik od infekcije gljivičnim bolestima koje se lakše šire u vlažnim uslovima. Nakon orezivanja, biljka će brzo početi da tera nove izdanke, pripremajući se za novi ciklus rasta i cvetanja.
Tehnika i alati za orezivanje
Tehnika orezivanja alpskog vresa je prilično jednostavna i ne zahteva posebne veštine, ali je važna preciznost. Cilj je ukloniti sve precvetale cvetne drške zajedno sa malim delom lisnatog izdanka ispod njih. Reže se otprilike 1-2 centimetra ispod najnižeg osušenog cveta na grani. Važno je da se rez uvek napravi iznad dela grane na kojem ima zdravih, zelenih listića. Nikada se ne sme rezati duboko u staro, smeđe, drvenasto tkivo bez lišća, jer iz tog dela biljka neće poterati nove izdanke.
Za orezivanje se mogu koristiti različiti alati, u zavisnosti od veličine i broja biljaka. Za pojedinačne, manje biljke, obične baštenske ili vinogradarske makaze su sasvim dovoljne. One omogućavaju precizne rezove. Za veće površine pokrivene vresom, kao što su bordure ili pokrivači tla, mnogo je efikasnije koristiti makaze za živu ogradu. Bilo da su ručne ili električne, one omogućavaju brzo i ravnomerno šišanje cele površine, dajući joj uredan i negovan izgled.
Bez obzira na alat koji se koristi, od presudne je važnosti da sečiva budu oštra i čista. Oštra sečiva prave čiste rezove koji brže zarastaju i manja je verovatnoća da će se na njima razviti bolesti. Tupa sečiva gnječe i kidaju tkivo, što biljci nanosi nepotreban stres i otvara put infekcijama. Pre i posle upotrebe, alat treba dezinfikovati alkoholom ili odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom, posebno ako se prelazi sa jedne biljke na drugu, kako bi se sprečio prenos eventualnih patogena.
Oblik koji se daje biljci prilikom orezivanja treba da prati njen prirodni, zaobljeni, jastučasti oblik. Cilj nije stvoriti stroge geometrijske forme, već samo „osvežiti“ biljku i vratiti joj kompaktnost. Nakon orezivanja, žbun treba da izgleda uredno, zeleno i podmlađeno, bez suvih cvetova. Ova mera, iako deluje drastično u trenutku izvođenja, višestruko se isplati kroz bujan rast i obilje cvetova naredne sezone.
Orezivanje mladih i starih biljaka
Pristup orezivanju se donekle razlikuje kod mladih, tek posađenih biljaka i kod starijih, uspostavljenih primeraka. Mlade biljke, u prvoj godini nakon sadnje, ne zahtevaju jako orezivanje. Dovoljno je samo lagano pincirati (ukloniti vrhove) precvetalih izdanaka kako bi se podstaklo grananje od samog početka. Cilj kod mladih biljaka je da se što pre uspostavi gusta i dobro razgranata osnova, što će biti temelj za lep oblik u budućnosti.
Starije, dobro uspostavljene biljke zahtevaju redovno godišnje orezivanje kako je prethodno opisano. Svakog proleća, nakon cvetanja, treba ih ošišati, uklanjajući sve izbledele cvetove. Ukoliko je orezivanje redovno sprovođeno svake godine, biljka će ostati kompaktna i neće biti potrebe za drastičnim merama. Redovnost je ključna reč kada je u pitanju održavanje alpskog vresa.
Problem nastaje kod starih, zapuštenih biljaka koje nisu orezivane nekoliko godina. Takve biljke postaju visoke, razgranate, sa drvenastom i golom sredinom, a lišće i cvetovi se nalaze samo na vrhovima grana. Nažalost, podmlađivanje takvih primeraka je veoma teško, a često i nemoguće. Drastično orezivanje u staro drvo obično dovodi do propadanja biljke. U takvim situacijama, može se pokušati sa postepenim podmlađivanjem tokom nekoliko godina, orezujući svake godine samo deo starih grana, ali uspeh nije zagarantovan.
Najbolji pristup kod zapuštenih biljaka je pokušati sa nešto jačim orezivanjem, ali i dalje vodeći računa da se reže samo do najnižih zelenih listića na grani. Ako se nakon takvog orezivanja pojave novi izdanci iz unutrašnjosti žbuna, postoji nada za oporavak. Međutim, često je isplativije i jednostavnije zameniti staru, zapuštenu biljku novom, mladom sadnicom i od početka primenjivati pravilnu negu i redovno orezivanje.
Nega nakon orezivanja
Nakon što je orezivanje završeno, postoje još neki koraci koji se mogu preduzeti kako bi se biljci pomoglo da se brzo oporavi i započne novi ciklus rasta. Prvi korak je čišćenje. Sve odrezane delove treba pažljivo pokupiti i ukloniti iz i oko žbuna. Ostavljanje biljnih ostataka na tlu može stvoriti pogodno okruženje za razvoj bolesti i štetočina. Ovo je takođe dobra prilika da se iz zasada ukloni eventualni korov.
Orezivanje predstavlja stres za biljku i stimuliše je na intenzivan rast, što zahteva dodatnu energiju i hranljive materije. Zbog toga je period nakon orezivanja idealno vreme za prihranu. Primena sporootpuštajućeg đubriva namenjenog acidofilnim biljkama obezbediće neophodna hraniva za formiranje novih, snažnih izdanaka tokom leta. Đubrivo treba ravnomerno rasporediti oko biljke i lagano ga uneti u površinski sloj zemlje.
Nakon prihrane, biljku treba temeljno zaliti. Zalivanje pomaže da se đubrivo rastvori i dospe do zone korena, gde će biti dostupno biljci. Redovno zalivanje je važno i u narednim nedeljama, posebno ako je proleće suvo, kako bi se podržao novi rast. Održavanje optimalne vlažnosti zemljišta nakon orezivanja ubrzaće oporavak i doprineti bujnijem i zdravijem izgledu biljke.
Nakon ovih mera nege, biljka je spremna za letnji period rasta. Ako je orezivanje obavljeno pravilno i na vreme, a biljka dobila adekvatnu prihranu i vlagu, ona će tokom leta razviti mnoštvo novih izdanaka. Upravo na tim izdancima će se formirati cvetni pupoljci koji će nas tokom naredne zime i proleća ponovo obradovati prelepim i obilnim cvetanjem, potvrđujući da je trud uložen u orezivanje bio i više nego isplativ.
