Orezivanje i sečenje uskolisnog božura su važne baštovanske tehnike koje, kada se pravilno primene, doprinose zdravlju, vitalnosti i estetskom izgledu biljke. Za razliku od mnogih drugih ukrasnih žbunova, božur ne zahteva kompleksno orezivanje radi oblikovanja, ali određeni rezovi u pravo vreme su ključni za prevenciju bolesti i usmeravanje energije biljke na ono što je najvažnije – formiranje snažnog korena i obilje cvetova za narednu sezonu. Razumevanje svrhe svakog reza, bilo da je reč o uklanjanju precvetalih cvetova, jesenjem čišćenju ili sečenju cveća za vazu, omogućava ti da na najbolji način sarađuješ sa svojom biljkom i pomogneš joj da dostigne svoj puni potencijal.
Uklanjanje precvetalih cvetova
Postupak uklanjanja cvetova koji su završili sa cvetanjem, poznat kao „deadheading“, jedna je od osnovnih mera nege uskolisnog božura tokom i neposredno nakon perioda cvetanja. Glavni cilj ovog postupka je sprečavanje formiranja semena. Proizvodnja semena je energetski veoma zahtevan proces za biljku, a uklanjanjem precvetalog cveta pre nego što se seme zametne, sva ta energija se preusmerava na mnogo korisnije procese, kao što je jačanje korenovog sistema i skladištenje hranljivih materija za sledeću godinu.
Ova preusmerena energija direktno doprinosi kvalitetu i obilju cvetanja u narednoj sezoni. Biljka koja ne troši snagu na seme ima više resursa za formiranje novih cvetnih pupoljaka na korenovom vratu tokom leta i jeseni. Stoga, redovno uklanjanje precvetalih cvetova nije samo estetska mera, već direktna investicija u budućnost tvoje biljke.
Pored energetske koristi, „deadheading“ ima i važnu estetsku i sanitarnu ulogu. Uvelo, smeđe cveće narušava izgled biljke i celokupne leje. Još važnije, vlažne, raspadajuće latice koje padaju na lišće mogu stvoriti idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti, pre svega sive truleži (Botrytis). Uklanjanjem izvora potencijalne zaraze na vreme, održavaš biljku zdravijom i smanjuješ potrebu za kasnijom primenom fungicida.
Pravilna tehnika podrazumeva sečenje cvetne stabljike neposredno iznad prvog seta krupnih, zdravih listova. Ne treba seći samo cvetnu glavu, već celu stabljiku koja ju je nosila, do mesta gde se spaja sa glavnim delom biljke ili iznad razvijenog lista. Za ovaj posao treba koristiti oštre i čiste baštenske makaze kako bi rez bio gladak i kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Ovaj jednostavan zadatak, koji se obavlja postepeno kako koji cvet prolazi, značajno doprinosi opštem zdravlju i izgledu božura.
Jesenje orezivanje lišća
Jesenje orezivanje lišća je najvažniji i obavezan rez koji se primenjuje na uskolisnom božuru. Ovaj postupak se sprovodi u kasnu jesen, nakon što prvi jači mrazevi prođu i prouzrokuju prirodno venuće i propadanje lišća. Svrha ovog orezivanja nije oblikovanje, već isključivo fitosanitarna, odnosno uklanjanje potencijalnog izvora bolesti i štetočina i priprema biljke za zimsko mirovanje.
Tokom vegetacije, na lišću se mogu razviti različite gljivične bolesti, poput pepelnice ili lisnih pega. Spore ovih gljivica mogu prezimiti na odumrlom lišću i stabljikama koje ostanu u bašti preko zime. U proleće, sa porastom temperature i vlažnosti, ove spore se aktiviraju i inficiraju mlade, nežne izdanke koji tek izbijaju iz zemlje. Jesenjim orezivanjem i uklanjanjem celokupne lisne mase prekida se ovaj ciklus i značajno se smanjuje rizik od bolesti u narednoj sezoni.
Pravilno vreme za jesenje orezivanje je ključno. Ne treba žuriti sa ovim poslom dok lišće još uvek vrši fotosintezu i stvara energiju za biljku. Treba sačekati da lišće prirodno počne da žuti i vene, što je znak da je biljka povukla sve korisne materije u koren. Obično je to krajem oktobra ili u novembru. Prerano sečenje zelenog lišća može oslabiti biljku i smanjiti cvetanje naredne godine.
Sve stabljike treba odseći oštrim makazama ili srpom skroz do nivoa zemlje, ostavljajući samo kratke patrljke visine 2-5 centimetara. Nakon sečenja, sav odrezani materijal, zajedno sa opalim lišćem i drugim otpacima oko biljke, treba pažljivo sakupiti i ukloniti iz bašte. Najbolje je spaliti ovaj materijal ili ga baciti u smeće, a nikako ga ne stavljati u kompost, jer spore bolesti mogu preživeti proces kompostiranja.
Orezivanje radi oblikovanja i zdravlja
Uskolisni božur ima prirodno lep, žbunast oblik i generalno ne zahteva orezivanje radi oblikovanja. Njegova forma je genetski određena i svaki pokušaj drastičnog oblikovanja, poput šišanja u loptu ili živu ogradu, bio bi štetan i kontraproduktivan. Međutim, tokom sezone rasta mogu se primeniti manji, korektivni rezovi koji doprinose zdravlju i boljem izgledu biljke.
Tokom proleća i leta, važno je redovno pregledati biljku i uklanjati sve polomljene, oštećene ili suve stabljike i listove. Ovi oštećeni delovi ne samo da narušavaju izgled, već predstavljaju i ulazna vrata za razne patogene. Uklanjanjem ovih delova čim se primete, smanjuje se stres za biljku i rizik od infekcija. Rez treba napraviti čistim makazama neposredno ispod oštećenog dela.
Ako je bokor veoma gust, u rano proleće se može izvršiti blago proređivanje. Uklanjanjem nekoliko najslabijih i najtanjih izdanaka iz sredine bokora poboljšava se cirkulacija vazduha. Bolji protok vazduha omogućava brže sušenje lišća i smanjuje vlažnost unutar krošnje, što su ključni faktori u prevenciji gljivičnih bolesti, naročito sive truleži koja često kreće iz zagušljivog centra biljke. Ovo proređivanje treba raditi umereno, uklanjajući ne više od 10-15% ukupnog broja izdanaka.
Ponekad se može desiti da iz korena izbije izdanak koji je značajno drugačiji od ostatka biljke, što se može desiti ako je božur kalemljen (iako je to retko kod ove vrste). Takve „divlje“ izdanke koji rastu ispod mesta kalemljenja treba odmah ukloniti u potpunosti, jer mogu preuzeti dominaciju i ugušiti plemeniti deo biljke. Ovaj korektivni rez osigurava da biljka zadrži svoje željene karakteristike.
Pravilna tehnika i alati za orezivanje
Korišćenje pravog alata i primena ispravne tehnike su od suštinskog značaja za efikasno i bezbedno orezivanje. Osnovni alat za većinu poslova na božuru su oštre i čiste baštenske makaze (voćarske makaze). Oštrina sečiva je važna jer omogućava pravljenje čistog, glatkog reza koji brzo zarasta, za razliku od tupog sečiva koje gnječi i kida biljno tkivo, stvarajući ranu podložnu infekcijama.
Čistoća alata je podjednako važna. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, makaze treba dezinfikovati. To se može uraditi brisanjem sečiva alkoholom, denaturisanim špiritusom ili rastvorom varikine (1 deo varikine na 9 delova vode). Dezinfekcija sprečava prenošenje virusnih i bakterijskih bolesti sa zaraženih na zdrave biljke, što je jedna od najvažnijih preventivnih mera u bašti.
Prilikom sečenja, rez treba napraviti pod blagim uglom od 45 stepeni. Kosi rez sprečava zadržavanje vode na površini reza, što smanjuje rizik od truljenja i prodora patogena. Kada se uklanja cela stabljika ili list, rez se pravi što bliže osnovi, ali pazeći da se ne ošteti glavni deo biljke ili kruna. Kada se seče iznad lista ili pupoljka, rez se pravi oko pola centimetra iznad njega.
Za veće i zahtevnije poslove, kao što je jesenje orezivanje velikog, zrelog bokora, mogu se koristiti i makaze sa dugim ručkama ili čak oštar srp. Bez obzira na alat, bezbednost je na prvom mestu. Uvek treba nositi baštenske rukavice kako bi se zaštitile ruke od posekotina i prljavštine. Pažljiv i promišljen pristup orezivanju je odlika dobrog baštovana.
Sečenje cveća za vazu
Uskolisni božur daje prelepo rezano cveće koje može uneti dašak elegancije i boje u svaki dom. Da bi cveće u vazi trajalo što duže, važno je znati kada i kako ga seći. Najbolje vreme za sečenje je rano ujutru, kada je biljka puna vode i svežine, ili kasno uveče. Treba izbegavati sečenje u podne, po jakom suncu, jer je tada cveće pod stresom i brže će uvenuti.
Cvetove treba seći u fazi pupoljka, ali kada su već pokazali boju i kada su mekani na dodir, poput „marshmallow“ kolačića. Ako se uberu prerano, dok su pupoljci još tvrdi i zeleni, neće se otvoriti u vazi. Ako se uberu prekasno, u punom cvetu, njihov život u vazi će biti znatno kraći. Sečenjem u pravo vreme osigurava se da ćeš uživati u celom procesu otvaranja cveta.
Prilikom sečenja, treba koristiti oštar nož ili makaze i napraviti dug, kos rez na stabljici. Dužina stabljike zavisi od aranžmana koji se želi, ali generalno pravilo je da se ne uklanja više od jedne trećine cvetnih stabljika sa jednog bokora. Ostavljanje dovoljno stabljika sa lišćem je ključno kako bi biljka mogla da nastavi sa fotosintezom i da se pripremi za sledeću sezonu. Preterano sečenje cveća može oslabiti biljku.
Odmah nakon sečenja, stabljike treba staviti u kofu sa čistom vodom. Pre stavljanja u vazu, treba ukloniti sve listove koji bi bili potopljeni u vodu, jer oni brzo trule i stvaraju bakterije koje začepljuju sprovodne sudove stabljike. Vodu u vazi treba menjati svakodnevno ili na svaka dva dana, a prilikom svake promene vode, preporučljivo je malo skratiti stabljike novim kosim rezom. Dodavanje prihrane za rezano cveće takođe može produžiti svežinu aranžmana.
