Orezivanje i sečenje đurđevka

Kada se govori o orezivanju, mnogi baštovani prvo pomisle na drveće, žbunje ili ruže. Međutim, i zeljaste trajnice, kao što je đurđevak, zahtevaju određene mere sečenja kako bi bile zdrave, uredne i bujne. Iako đurđevak ne zahteva klasično orezivanje u smislu oblikovanja, redovno uklanjanje određenih delova biljke u pravo vreme je ključno za njeno održavanje. Ovaj proces je jednostavan, ali veoma važan za kontrolu širenja, prevenciju bolesti i podsticanje cvetanja u narednoj sezoni. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta, kada i kako treba seći kod đurđevka.

Osnovne mere sečenja kod đurđevka se mogu podeliti u dve kategorije. Prva je uklanjanje precvetalih cvetova, koje se obavlja neposredno nakon cvetanja, u kasno proleće. Druga je sečenje uvelih listova, koje se sprovodi u kasnu jesen, kao deo pripreme biljke za zimsko mirovanje. Obe ove mere imaju svoju svrhu i značaj. Pored toga, sečenje može uključivati i proređivanje pregustih zasada, što je ujedno i metoda kontrole širenja i podmlađivanja biljke.

Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato i kao „deadheading“, je praksa koja se primenjuje kod mnogih cvetnica. Nakon što nežni zvončići đurđevka uvenu i izgube svoju lepotu, celu cvetnu stabljiku treba odseći pri osnovi. Ovaj postupak sprečava biljku da troši dragocenu energiju na stvaranje semena, koje se nalazi u otrovnim crvenim bobicama. Umesto toga, biljka će tu energiju preusmeriti u jačanje rizoma i razvoj listova, što će rezultirati jačom biljkom i obilnijim cvetanjem sledeće godine. Takođe, uklanjanjem cvetnih stabljika, zasad izgleda mnogo urednije.

Jesenje sečenje listova je druga ključna aktivnost. Tokom leta, listovi ostaju zeleni i obavljaju fotosintezu, hraneći rizom. U jesen, oni prirodno počinju da žute i propadaju. Kada veći deo listova izgubi zelenu boju, treba ih iseći oštrim makazama ili srpom do same zemlje. Ovo je važna fitosanitarna mera, jer se na starim listovima mogu zadržati spore gljivica i jaja štetočina. Uklanjanjem lišća, smanjuješ rizik od bolesti u narednoj prolećnoj sezoni.

Za sve radove sečenja, važno je koristiti čist i oštar alat. Tupe makaze mogu gnječiti i oštetiti biljno tkivo, stvarajući otvore za ulazak patogena. Nakon upotrebe, alat treba očistiti, a po potrebi i dezinfikovati alkoholom, posebno ako si sekao biljke koje su pokazivale znake bolesti. Iako je đurđevak otporan, ove mere predostrožnosti su uvek dobrodošle u održavanju zdravog vrta.

Uklanjanje precvetalih cvetova

Period nakon cvetanja je prvo vreme kada treba uzeti makaze u ruke. Cvetovi đurđevka obično traju nekoliko nedelja u maju, ispunjavajući vrt svojim prepoznatljivim mirisom. Kada cvetovi počnu da venu, postaju smeđi i gube svoju dekorativnu vrednost, vreme je za akciju. Potrebno je odseći celu cvetnu stabljiku, na kojoj se nalazilo nekoliko zvončića, što bliže osnovi biljke, odnosno mestu gde izranja iz zemlje između listova.

Glavni razlog za ovaj postupak je energetski. Svaka biljka ima za cilj da se reprodukuje, odnosno da stvori seme. Ako ostaviš precvetale cvetove, biljka će početi da formira plodove – male, crvene bobice. Proces stvaranja plodova i semena zahteva veliku količinu energije. Uklanjanjem cvetne stabljike, mi „prevarimo“ biljku i sprečavamo je da uđe u ovu fazu. Kao rezultat, sva energija koja bi otišla u seme, preusmerava se u rizom, podzemno stablo koje predstavlja „srce“ biljke.

Jači i bolje nahranjen rizom znači zdraviju i otporniju biljku. U njemu se skladište hranljive materije koje će biljka koristiti za prezimljavanje i za početni rast sledećeg proleća. Što više rezervi rizom sakupi, to će cvetanje naredne godine biti bujnije i obilnije. Dakle, uklanjanjem cvetova danas, ti praktično ulažeš u cvetanje sutra. Ovaj jednostavan zadatak može napraviti veliku razliku u izgledu tvog zasada đurđevka.

Drugi, ne manje važan razlog, je bezbednost. Crvene bobice đurđevka, iako izgledaju primamljivo, izuzetno su otrovne. One mogu predstavljati opasnost, posebno za malu decu i kućne ljubimce, koji ih mogu iz radoznalosti probati. Uklanjanjem precvetalih cvetova, sprečavaš formiranje ovih otrovnih plodova i činiš svoj vrt bezbednijim mestom. Na kraju, tu je i estetski razlog – zasad bez uvelih, smeđih cvetnih stabljika izgleda mnogo lepše i urednije.

Jesenje sečenje lišća

Jesenje sečenje lišća je obavezna mera u održavanju zasada đurđevka. Tokom leta, listovi su ključni za biljku. Oni vrše fotosintezu, proces u kojem koriste sunčevu svetlost da bi stvorili šećere, odnosno hranu. Ova hrana se transportuje i skladišti u rizomu. Zbog toga se listovi nikako ne smeju seći dok su zeleni. Potrebno je pustiti ih da odrade svoj posao do kraja.

U kasnu jesen, obično nakon prvih mrazeva, listovi đurđevka počinju prirodno da propadaju. Oni gube hlorofil, postaju žuti, zatim smeđi, i na kraju se sasuše. To je znak da je vegetaciona sezona završena i da je biljka ušla u period mirovanja. Tada je pravo vreme da se svi nadzemni delovi, odnosno listovi, iseku. Koristi oštre baštenske makaze, srp ili čak trimer ako se radi o velikoj površini. Listove treba iseći što je moguće niže, gotovo do same površine zemlje.

Glavni razlog za jesenje sečenje je higijena i prevencija bolesti. Na starim, vlažnim i raspadajućim listovima tokom zime se stvaraju idealni uslovi za razvoj i prezimljavanje raznih gljivica, kao što su uzročnici sive plesni ili pegavosti lišća. Takođe, u sloju starih listova mogu prezimiti i jaja i lutke raznih štetočina. Uklanjanjem i uništavanjem ovih biljnih ostataka, ti efikasno smanjuješ potencijal zaraze za sledeću godinu. To je jedna od najvažnijih preventivnih mera u zaštiti bilja.

Nakon što isečeš i ukloniš lišće, gredica ostaje čista i spremna za zimsku zaštitu. Ovo je idealan trenutak da se postavi sloj malča (suvo lišće, kompost, slama) koji će štititi rizome od zimskih mrazeva. Očišćena površina takođe izgleda urednije tokom zime. U proleće, novi, zdravi izdanci će nesmetano izbijati iz čiste zemlje, bez prepreka od starih, trulih listova.

Proređivanje i kontrola širenja

Đurđevak je poznat po svojoj sposobnosti da se brzo širi putem podzemnih rizoma, formirajući guste kolonije. Iako je ova osobina poželjna za pokrivanje tla, ponekad može izmaći kontroli i postati invazivan. Redovno proređivanje je neophodno kako bi se zasad održao u željenim granicama i kako bi se sprečilo da guši druge biljke u blizini. Proređivanje se obično radi na nekoliko godina, kada primetiš da je bokor postao previše gust.

Najbolje vreme za proređivanje, koje je ujedno i metoda razmnožavanja deljenjem, jeste jesen. Tada je biljka u fazi mirovanja i najlakše podnosi presađivanje. Ašovom ili vilama pažljivo odvoji delove na ivicama zasada koji su se previše proširili. Ove delove možeš presaditi na drugo mesto, pokloniti nekome, ili ih baciti ako nemaš prostora. Na ovaj način ne samo da kontrolišeš veličinu zasada, već ga i podmlađuješ.

Proređivanje je korisno i za zdravlje samog zasada. U previše gustim kolonijama, cirkulacija vazduha je slaba, a vlažnost visoka. To stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti. Takođe, biljke se međusobno takmiče za svetlost, vodu i hranljive materije, što može dovesti do slabijeg rasta i cvetanja. Proređivanjem se biljkama daje više prostora, poboljšava se protok vazduha i smanjuje rizik od bolesti.

Ako želiš da od samog početka sprečiš nekontrolisano širenje, možeš prilikom sadnje postaviti podzemne barijere. To mogu biti plastične, metalne ili betonske trake ukopane u zemlju na dubinu od 20-30 cm oko predviđene površine za đurđevak. Ove barijere će fizički sprečiti rizome da se šire van određenog prostora. To je efikasno rešenje, ali zahteva više truda prilikom same sadnje.

Sečenje cveća za vazu

Đurđevak nije samo prelep ukras u vrtu, već je i izuzetno cenjen kao rezani cvet. Njegov opojan miris i nežan izgled čine ga savršenim za male, mirisne bukete i prolećne aranžmane. Ako želiš da uneseš dašak proleća u svoj dom, slobodno možeš seći cvetove đurđevka. Pravilnim sečenjem nećeš naškoditi biljci, a moći ćeš da uživaš u njenoj lepoti i unutra.

Najbolje vreme za sečenje cveća je rano ujutru, kada su cvetovi sveži i hidrirani. Koristi oštre makaze ili nož. Cvetnu stabljiku seci što je moguće niže, pri samoj osnovi. Biraj stabljike na kojima je donja polovina cvetova već otvorena, dok su gornji još uvek u pupoljku. Na taj način, buket će trajati duže, jer će se pupoljci postepeno otvarati u vazi.

Odmah nakon sečenja, stabljike stavi u posudu sa vodom. Pre nego što ih aranžiraš u vazu, obnovi rez. Držeći stabljiku pod vodom, oštrim nožem napravi kos rez. Ovo sprečava ulazak vazduha u provodne sudove i omogućava cvetu da lakše upija vodu. Ukloni sve listove koji bi bili potopljeni u vodu u vazi, jer oni brzo trule i zagađuju vodu, što skraćuje vek cveću.

Da bi buket đurđevka u vazi trajao što duže, redovno menjaj vodu, svakog dana ili svakog drugog dana. Prilikom promene vode, operi vazu i ponovo napravi kos rez na stabljikama. Drži vazu na hladnom mestu, dalje od direktne sunčeve svetlosti, izvora toplote i promaje. Izbegavaj da je držiš blizu posude sa voćem, jer zrelo voće ispušta etilen, gas koji ubrzava starenje i venjenje cveća.