Orezivanje predstavlja jednu od najvažnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera u gajenju dunje, kojom se direktno utiče na formiranje uzgojnog oblika, uspostavljanje ravnoteže između rasta i rodnosti, kao i na prinos i kvalitet plodova. To je postupak kojim se, uklanjanjem određenih grana i grančica, reguliše raspored svetlosti i vazduha unutar krune, podmlađuje rodno drvo i održava vitalnost i dugovečnost stabla. Pravilno i redovno orezivanje je umetnost zasnovana na poznavanju biologije dunje, njenih navika rasta i rađanja. Bez stručno izvedene rezidbe, stabla dunje postaju previše gusta, zasenjena, rađaju neredovno, a plodovi su sitni i lošeg kvaliteta. Zbog toga je ovladavanje tehnikom orezivanja imperativ za svakog ozbiljnog proizvođača.
Osnovni ciljevi orezivanja dunje su višestruki. Prvi cilj je formiranje krune željenog oblika i čvrstine u prvim godinama nakon sadnje. Pravilno formiran skelet krune omogućava lakšu obradu, zaštitu i berbu, a istovremeno je otporan na teret roda i nepovoljne vremenske uslove. Drugi, kontinuirani cilj je održavanje optimalne osvetljenosti i provetrenosti krune. Uklanjanjem suvišnih grana omogućava se prodor svetlosti do svih delova, što je preduslov za dobru fotosintezu, kvalitet plodova i smanjenu pojavu bolesti. Treći cilj je regulisanje rodnosti. Orezivanjem se uklanja staro, izrođeno drvo, a podstiče se rast novih rodnih grančica, čime se obezbeđuje redovno i obilno plodonošenje.
Vreme orezivanja je takođe od velikog značaja. Glavno orezivanje, poznato kao zimska ili rezidba u periodu mirovanja, izvodi se kasno u jesen nakon opadanja lišća, tokom zime (ako su temperature iznad nule) ili u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Najbolji period je kraj zime i početak proleća, jer su tada rane od rezidbe najmanje izložene jakim mrazevima i brže zarastaju sa početkom vegetacije. Pored zimske, sve veći značaj dobija i letnja ili zelena rezidba, koja se sprovodi tokom vegetacije i ima za cilj uklanjanje suvišnih mladara (vodopija) i poboljšanje osvetljenosti.
Dunja rađa na kratkim rodnim grančicama koje se formiraju na dvogodišnjem i starijem drvetu. Ove grančice su relativno kratkog veka, obično rađaju 3-4 godine, nakon čega im opada rodnost i potrebno ih je zameniti novim. To znači da se orezivanjem mora konstantno podsticati rast jednogodišnjih mladara, na kojima će se u narednoj godini formirati novo rodno drvo. Razumevanje ove dinamike obnavljanja rodnog drveta je ključ za pravilno orezivanje dunje u rodu.
Orezivanje za formiranje uzgojnog oblika
Orezivanje u prvim godinama nakon sadnje, poznato kao formativna rezidba, ima za cilj da se od mlade sadnice stvori stablo sa čvrstim skeletom i željenim oblikom krune. Greške načinjene u ovom periodu se kasnije teško ispravljaju. Najčešći uzgojni oblik za dunju je kotlasta kruna, popularno nazvana „vaza“. Ovaj oblik je idealan jer nema centralnu provodnicu, što omogućava odličnu osvetljenost unutrašnjosti krune. Formiranje ovog oblika traje tri do četiri godine.
Nakon sadnje u jesen ili proleće, sadnica se skraćuje na visinu od oko 80-90 cm. Ovaj rez podstiče rast bočnih pupoljaka ispod mesta reza. Tokom prve vegetacije, iz ovih pupoljaka će se razviti mladari. U proleće druge godine, odabiraju se 3-4 najbolje razvijena i najpravilnije raspoređena mladara koji će činiti osnovne skeletne grane buduće krune. Oni treba da budu raspoređeni spiralno oko debla i da zaklapaju ugao od oko 45-60 stepeni sa stablom. Svi ostali mladari, kao i oni koji su suviše nisko na deblu, uklanjaju se do osnove. Odabrane skeletne grane se skraćuju za jednu trećinu do polovine dužine, i to na spoljni pupoljak, kako bi se podstaklo njihovo širenje u stranu.
U proleće treće godine, na svakoj od osnovnih skeletnih grana odabiraju se po dve sekundarne grane, koje su takođe dobro raspoređene i rastu ka spolja. Unutrašnje i konkurentske grane se uklanjaju. Ove sekundarne grane se takođe skraćuju za trećinu. Ovim postupkom se postepeno formira skelet krune, koji podseća na vazu ili kotao. Tokom ovog perioda, važno je uklanjati sve vodopije i mladare koji rastu ka unutrašnjosti krune, kako bi se održala njena otvorenost.
Nakon treće ili četvrte godine, smatra se da je osnovni skelet krune formiran. Stablo postepeno ulazi u period rodnosti. Dalje orezivanje prelazi u fazu rezidbe na rod, čiji je cilj održavanje postignutog oblika, proređivanje krune i obnavljanje rodnog drveta. Pravilno formirana kruna je preduslov za dugovečnost i visoku produktivnost stabla dunje.
Orezivanje stabala u rodu
Kada stablo dunje uđe u punu rodnost, primenjuje se redovna godišnja rezidba na rod. Ova rezidba se obavlja svake godine tokom perioda mirovanja i ima za cilj održavanje ravnoteže između vegetativnog rasta i plodonošenja. Osnovni princip je proređivanje krune i obnavljanje rodnog drveta. Pravilno orezano stablo treba da ima dobar godišnji prirast, na kojem će se formirati novi cvetni pupoljci za naredne sezone.
Rezidba počinje uklanjanjem svih suvih, polomljenih i bolesnih grana. Zatim se uklanjaju grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, pri čemu se obično uklanja ona koja je u lošijem položaju. Sledeći korak je uklanjanje vodopija – snažnih, vertikalnih mladara koji rastu iz starijih grana i zagušuju krunu. Vodopije se uklanjaju do osnove. Takođe se uklanjaju i grane koje rastu ka unutrašnjosti krune. Cilj je da se kruna „otvori“ i da se omogući prodor svetlosti do svih njenih delova.
Nakon proređivanja, prelazi se na rezidbu rodnog drveta. Stare, izrođene rodne grančice, koje su donele rod više godina i na kojima je prirast slab, se uklanjaju. Na taj način se pravi mesto za razvoj novih, mlađih i vitalnijih rodnih grančica. Jednogodišnji mladari se ne skraćuju, osim ako su predugački, jer se na njima nalaze pupoljci iz kojih će se razviti rodne grančice. Previše gusti jednogodišnji mladari se proređuju.
Intenzitet rezidbe zavisi od rodnosti u prethodnoj godini. Ako je stablo obilno rodilo, rezidba treba da bude nešto jača kako bi se podstakao vegetativni rast i sprečilo iscrpljivanje. Ako je stablo slabo rodilo a imalo bujan rast, rezidba treba da bude slabija, kako bi se podstakla diferencijacija cvetnih pupoljaka. Održavanje ove ravnoteže je ključ za izbegavanje alternativnog rađanja (jedne godine rodi obilno, a sledeće slabo).
Letnja (zelena) rezidba
Letnja rezidba je dopunska mera koja se sprovodi tokom vegetacije, od maja do jula. Iako se često zanemaruje, ona ima izuzetan značaj, posebno u intenzivnim zasadima. Osnovni cilj letnje rezidbe je uklanjanje suvišnih, nerodnih mladara, poznatih kao vodopije, dok su još zeljasti i lako se uklanjaju. Ovi mladari nepotrebno troše vodu i hranljive materije, koje bi inače bile usmerene u rast plodova i formiranje cvetnih pupoljaka.
Uklanjanjem vodopija u ranoj fazi razvoja, smanjuje se zasenjivanje unutrašnjosti krune. Ovo direktno dovodi do bolje osvetljenosti plodova, što se pozitivno odražava na njihovu krupnoću, boju, sadržaj šećera i aromu. Pored toga, bolja provetrenost i manja vlažnost unutar krune stvaraju nepovoljne uslove za razvoj gljivičnih bolesti, čime se smanjuje potreba za primenom fungicida.
Letnja rezidba takođe smanjuje obim zimske rezidbe. Uklanjanjem velikog broja suvišnih mladara tokom leta, na stablu se pravi manje rana tokom zimske rezidbe, što je povoljnije za voćku. Smatra se da jedna grana uklonjena leti vredi kao tri grane uklonjene zimi. Letnja rezidba se izvodi ručno, lomljenjem mladara (ako su veoma mladi), ili pomoću makaza.
Pored uklanjanja vodopija, letnja rezidba može obuhvatiti i pinciranje, odnosno zakidanje vrhova bujnih mladara. Ovim postupkom se privremeno zaustavlja njihov rast u dužinu i podstiče se razvoj bočnih grančica, koje su često rodne. Letnja rezidba je mera koja zahteva dobro poznavanje fiziologije voćaka i treba je primenjivati umereno, kako se ne bi previše smanjila ukupna lisna površina koja je neophodna za fotosintezu.
Alat i tehnika orezivanja
Za pravilno i efikasno orezivanje neophodan je kvalitetan i oštar alat. Osnovni alat svakog voćara su voćarske makaze. One se koriste za sečenje tanjih grana, do 2-3 cm u prečniku. Makaze moraju biti oštre kako bi pravile čist i gladak rez, bez gnječenja tkiva. Za deblje grane, koriste se makaze sa dugim ručkama (tzv. „dvometraši“), koje omogućavaju lakše sečenje zahvaljujući principu poluge. Za najdeblje grane, koje se uklanjaju prilikom podmlađivanja ili uklanjanja skeletnih grana, koristi se voćarska testera.
Tehnika reza je od presudnog značaja za brzo zarastanje rana. Prilikom skraćivanja grane, rez se uvek pravi koso, oko 0.5 cm iznad pupoljka. Kosina treba da bude suprotna od pupoljka, kako se voda ne bi slivala na njega. Prilikom uklanjanja cele grane do osnove, rez se pravi tako da se ne ošteti tzv. „granski prsten“ – zadebljanje na osnovi grane. U tom prstenu se nalaze ćelije koje su odgovorne za brzo stvaranje kalusa i zarastanje rane. Ne treba ostavljati patrljak, ali ne treba ni zasecati previše duboko u granu iz koje se uklanja grana.
Nakon orezivanja, sve veće rane (prečnika preko 2-3 cm) trebalo bi premazati kalemarskim voskom ili nekim drugim sredstvom za zaštitu rana. Ovo sprečava isušivanje tkiva i prodor patogena koji mogu izazvati truljenje drveta. Higijena alata je takođe veoma važna. Prilikom prelaska sa jednog stabla na drugo, a obavezno nakon sečenja grane zaražene nekom bolešću (posebno bakterijskom plamenjačom), alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom.
Sav orezani materijal, posebno grane koje pokazuju simptome bolesti, treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Ostavljanje orezanih grana na gomilama unutar voćnjaka predstavlja potencijalni izvor zaraze za narednu sezonu. Orezivanje je zahtevan posao, ali kada se izvodi stručno i na vreme, višestruko se isplati kroz zdravlje voćnjaka i obilan rod visokokvalitetnih plodova.
