Orezivanje i podrezivanje aloja vere nije redovna i neophodna praksa kao kod mnogih drugih biljaka, jer aloja prirodno raste u formi rozete i ne zahteva oblikovanje. Međutim, povremeno uklanjanje određenih delova biljke može biti korisno iz estetskih, zdravstvenih i praktičnih razloga. Pravilno orezivanje može pomoći u održavanju urednog izgleda, uklanjanju oštećenih ili bolesnih delova, podsticanju rasta novih izdanaka i, naravno, za sakupljanje dragocenog gela iz listova. Važno je pristupiti ovom zadatku sa pažnjom i koristiti odgovarajući alat kako bi se biljka što manje oštetila i omogućio joj se brz oporavak. Svaki rez predstavlja potencijalni ulaz za patogene, pa je sterilnost alata od presudnog značaja.
Osnovni razlog za orezivanje aloje je uklanjanje starih, suvih ili oštećenih listova. Prirodno je da donji, najstariji listovi vremenom požute, osuše se i odumru. Ovi listovi više nemaju funkciju i mogu narušiti izgled biljke, a ponekad mogu postati i skrovište za štetočine. Njihovim uklanjanjem ne samo da poboljšavaš estetiku, već i omogućavaš bolju cirkulaciju vazduha oko osnove biljke. Ovi suvi listovi se obično mogu lako ukloniti rukom, laganim povlačenjem nadole.
Drugi važan razlog za orezivanje je zdravstveni. Ukoliko primetiš listove koji pokazuju znake bolesti, poput gljivičnih pega, ili su oštećeni usled fizičkog loma ili opekotina od sunca, njihovo uklanjanje je neophodno. Time se sprečava dalje širenje bolesti na zdrave delove biljke i smanjuje se stres za biljku. Oštećeni listovi troše energiju biljke za oporavak, a njihovo uklanjanje preusmerava tu energiju na rast novih, zdravih listova.
Naravno, jedan od najčešćih razloga za sečenje listova aloje je berba gela za medicinsku ili kozmetičku upotrebu. U tom slučaju, važno je birati spoljne, najzrelije i najdeblje listove, jer oni sadrže najveću koncentraciju aktivnih sastojaka. Sečenje mladih, unutrašnjih listova može usporiti rast i oštetiti centar biljke. Pravilnom berbom ne samo da dobijaš kvalitetan gel, već i podstičeš biljku da proizvodi nove listove, održavajući je produktivnom i zdravom.
Pravilan alat i tehnika orezivanja
Za orezivanje aloja vere ključno je koristiti pravi alat. Najbolji izbor je veoma oštar i čist nož, skalpel ili žilet. Tupe makaze mogu gnječiti i kidati tkivo lista, umesto da naprave čist rez. Takva oštećenja su veća, teže zarastaju i podložnija su infekcijama. Oštrim sečivom se pravi precizan i gladak rez koji omogućava biljci da brzo formira kalus i zaceli ranu. Pre i posle svake upotrebe, alat je neophodno sterilisati.
Sterilizacija alata je najvažniji korak u prevenciji bolesti. Možeš je obaviti brisanjem sečiva alkoholom (70% izopropil alkohol), potapanjem u rastvor varikine i vode (1 deo varikine na 9 delova vode) na nekoliko minuta, ili plamenom upaljača (pazeći da se ohladi pre upotrebe). Ovaj postupak uništava sve bakterije, viruse i spore gljivica koje bi se mogle preneti sa alata na biljku. Ovo je posebno važno ako istim alatom orezuješ više biljaka.
Tehnika sečenja zavisi od toga šta uklanjaš. Kada uklanjaš ceo list, bilo da je oštećen ili ga bereš, rez treba napraviti što je moguće bliže glavnom stablu. Postavi sečivo pod blagim uglom i napravi jedan, brz i odlučan rez. Izbegavaj „testerisanje“ napred-nazad, jer to stvara neravnu površinu reza. Nakon sečenja, biljka će na mestu reza ispustiti žućkastu tečnost zvanu aloin, koja može iritirati kožu, pa je preporučljivo nositi rukavice.
Ako uklanjaš samo oštećeni vrh ili deo lista, možeš odseći samo taj deo. Međutim, treba imati na umu da će se na mestu reza formirati smeđi, suvi ožiljak. Alojin list neće nastaviti da raste sa mesta gde je odsečen. Zbog toga je iz estetskih razloga često bolje ukloniti ceo list pri osnovi, čak i ako je samo vrh oštećen, pogotovo ako se radi o spoljnom, starijem listu.
Uklanjanje oštećenih i bolesnih listova
Redovno pregledanje biljke i uklanjanje oštećenih listova je osnovni deo njene higijene. Listovi mogu biti oštećeni na razne načine – fizičkim lomljenjem, opekotinama od sunca, oštećenjima od štetočina ili jednostavno starenjem. Ovi listovi ne samo da narušavaju izgled biljke, već mogu predstavljati ulaznu tačku za razne patogene. Uklanjanjem ovih listova, biljka se oslobađa tereta i može da usmeri svoju energiju na zdrav rast.
Prilikom uklanjanja lista koji pokazuje znake bolesti, kao što su tamne pege ili znaci truljenja, budi posebno oprezan. Koristi sterilisan alat i napravi rez u zdravom delu tkiva, malo iznad vidljivo zaražene zone. Ovo osigurava da si uklonio sav patogen. Odmah nakon toga, odsečeni bolesni materijal bezbedno ukloni, nemoj ga ostavljati u blizini drugih biljaka ili ga bacati u kompost, kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Donji listovi koji su se prirodno osušili obično se mogu ukloniti bez alata. Oni su tanki kao papir i lako se odvajaju od stabla povlačenjem. Ako se list ne odvaja lako, to znači da još uvek nije potpuno odumro i bolje je koristiti oštar nož da se preseče pri osnovi, kako se ne bi oštetilo stablo. Uklanjanje ovog suvog materijala je važno jer može zadržavati vlagu oko osnove biljke, što povećava rizik od truljenja.
Nakon uklanjanja većeg broja listova, biljka može izgledati malo „ogoljeno“, ali ne brini. Aloja će se brzo oporaviti, a uklanjanje starih i bolesnih listova često stimuliše rast novih, zdravih listova iz centralne rozete. Obezbedi joj optimalne uslove svetlosti i pravilno zalivanje kako bi podržao njen oporavak i novi rast.
Orezivanje cvetne drške
Aloja vera koja se gaji u idealnim uslovima može ponekad da cveta, iako je to ređa pojava kod sobnih biljaka. Cvet se razvija na dugoj, tankoj dršci koja izrasta iz centra rozete. Cvetovi su obično žuti ili narandžasti, cevastog oblika, i skupljeni su u grozdastu cvast. Cvetanje je lep prizor, ali ono iscrpljuje biljku, jer troši mnogo energije i resursa. Kada cvetovi precvetaju i počnu da se suše, cvetnu dršku je potrebno ukloniti.
Precvetala cvetna drška nema više nikakvu funkciju i, ako se ostavi, počeće da se suši i propada, što može privući bolesti. Orezivanje drške preusmerava energiju biljke nazad na rast listova i korena. Sačekaj da svi cvetovi uvenu, a zatim koristi oštar, sterilisan nož ili makaze i odseci celu dršku što je moguće niže, pri samoj osnovi odakle izlazi iz rozete.
Neki uzgajivači odlučuju da uklone cvetnu dršku čim se pojavi, pre nego što se cvetovi i otvore. Ovo se radi sa ciljem da se sačuva energija biljke i usmeri isključivo na vegetativni rast, odnosno na proizvodnju listova. Ovo može biti korisno ako je primarni cilj uzgoja dobijanje što više listova za berbu gela ili ako je biljka mlada ili slaba. Odluka o tome da li pustiti biljku da cveta ili ne je stvar ličnih preferencija.
Važno je znati da rozeta aloje koja je procvetala neće više rasti iz svog centra. Umesto toga, biljka će početi da proizvodi više bočnih izdanaka oko svoje osnove. Cvetanje je na neki način znak zrelosti biljke i početak njene nove faze razmnožavanja. Uklanjanjem cvetne drške osiguravaš da biljka ima dovoljno snage da formira ove nove, mlade biljke.
Podrezivanje radi podsticanja rasta i razmnožavanja
Iako se aloja ne podrezuje u klasičnom smislu radi grananja, određeni postupci orezivanja mogu indirektno podstaći novi rast i razmnožavanje. Uklanjanje spoljnih, zrelih listova (berba) može stimulisati biljku da ubrza proizvodnju novih listova iz centra rozete. Kada se ukloni nekoliko donjih listova, biljka dobija signal da nadoknadi taj gubitak, što može rezultirati bujnijim rastom. Naravno, ne treba preterivati i ukloniti previše listova odjednom, jer je biljci potrebna lisna masa za fotosintezu.
Orezivanje može igrati ulogu i kod biljaka koje su postale previsoke i nestabilne, sa dugim, golim stablom na dnu. U tom slučaju, može se izvršiti drastičniji rez. Oštrim, čistim nožem odseci gornji, lisnati deo biljke (rozetu), ostavljajući nekoliko centimetara stabla ispod listova. Ovaj gornji deo se zatim može ponovo ukoreniti kao nova biljka. Potrebno ga je ostaviti nekoliko dana da se rez prosuši, a zatim ga posaditi u suv supstrat za sukulente.
Donji deo biljke, sa korenom i preostalim stablom, ne treba bacati. Ako je koren zdrav, iz uspavanih pupoljaka duž preostalog stabla će vrlo verovatno izbiti novi izdanci. Postavi saksiju na svetlo mesto i zalivaj je veoma umereno. Za nekoliko nedelja ili meseci, trebalo bi da primetiš pojavu jedne ili više novih, malih rozeta. Na ovaj način, od jedne izdužene biljke možeš dobiti nekoliko novih, kompaktnih biljaka.
Ovaj metod „dekapitacije“ je efikasan način za podmlađivanje starih, etioliranih biljaka i istovremeno za njihovo razmnožavanje. Najbolje vreme za ovakav postupak je proleće, kada biljka ima najviše energije za oporavak i rast. Iako deluje drastično, aloja je izuzetno otporna i dobro podnosi ovakve intervencije ako se izvedu pravilno i u pravo vreme.
