Orezivanje i podmlađivanje spireje

Orezivanje je jedna od najvažnijih mera nege koja direktno utiče na zdravlje, oblik, veličinu i, što je najvažnije, na obilje cvetanja spireje. Iako mnogi baštovani početnici zaziru od makaza, pravilno i pravovremeno orezivanje je ključno za održavanje vitalnosti i dekorativnosti ovog prelepog grma. Bez redovnog orezivanja, spireja može postati pregusta, neuredna, sa isprepletanim i suvim granama u unutrašnjosti, a cvetanje će postepeno slabiti iz godine u godinu. Savladavanje tehnika orezivanja omogućava potpunu kontrolu nad izgledom biljke i osigurava da ona svake sezone pruži svoj maksimum.

Ciljevi orezivanja su višestruki. Pre svega, njime se uklanjaju stare, oštećene, bolesne i izumrle grane, čime se poboljšava opšte zdravstveno stanje i izgled grma. Orezivanjem se takođe kontroliše veličina i oblik biljke, prilagođavajući je prostoru u kojem raste i estetskim zahtevima vrta. Najvažniji cilj je, ipak, stimulisanje rasta novih, mladih i snažnih izdanaka, jer upravo oni donose najlepše i najobilnije cvetove.

Ključna stvar kod orezivanja spireje je poznavanje razlike između sorti koje cvetaju u proleće i onih koje cvetaju tokom leta. Ove dve grupe imaju potpuno različitu biologiju cvetanja, što diktira i potpuno različito vreme i način orezivanja. Pogrešan pristup, odnosno orezivanje u pogrešno vreme, može dovesti do potpunog izostanka cvetova u toj sezoni. Zbog toga je identifikacija tipa spireje prvi i neophodan korak pre nego što se uzmu makaze u ruke.

Pored redovnog godišnjeg orezivanja, postoji i tehnika radikalnog podmlađivanja koja se primenjuje na stare, zapuštene i slabo cvetajuće grmove. Ova mera može u potpunosti transformisati oronuli grm i vratiti mu mladalačku snagu i bujnost. Pravilnom primenom različitih tehnika orezivanja, spireja može decenijama ostati zdrav i atraktivan element svakog vrta.

Značaj i ciljevi orezivanja

Orezivanje spireje nije samo estetska mera, već vitalan postupak koji ima dubok uticaj na fiziologiju i zdravlje biljke. Osnovni cilj je održavanje biljke u dobroj kondiciji i podsticanje njenih najboljih karakteristika. Jedan od primarnih ciljeva je sanitarno orezivanje. Uklanjanjem suvih, polomljenih, bolesnih ili od štetočina oštećenih grana sprečava se širenje bolesti i uklanjaju se mesta koja mogu poslužiti kao ulazna vrata za patogene. Ovaj tip orezivanja se može sprovoditi u bilo koje doba godine, čim se primeti problem.

Drugi važan cilj je kontrola veličine i oblika grma. U vrtu, biljke često moraju da se uklope u određeni prostor. Orezivanjem se spireja može održavati na željenoj visini i širini, sprečavajući je da preraste svoje okruženje i postane prepreka na stazama ili da zaseni druge biljke. Oblikovanjem se takođe može postići željena forma, bilo da je to prirodan, lučni oblik, kompaktna lopta ili formalna živa ograda.

Prosvetljavanje krošnje je takođe ključan cilj. Vremenom, grm spireje postaje veoma gust, sa mnogo isprepletanih grana u unutrašnjosti. To smanjuje protok vazduha i prodor svetlosti do unutrašnjih delova, stvarajući idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti. Selektivnim uklanjanjem suvišnih i unutrašnjih grana, otvara se krošnja, poboljšava se cirkulacija vazduha i omogućava da svetlost dopre do svih delova biljke, što doprinosi zdravijem lišću i ravnomernijem cvetanju.

Apsolutno najvažniji cilj orezivanja spireje jeste stimulacija cvetanja. Spireje cvetaju na mladim izdancima, bilo prošlogodišnjim ili ovogodišnjim. Orezivanjem se uklanjaju stare, iscrpljene grane koje slabo cvetaju i podstiče se rast novih, vitalnih izdanaka koji će doneti obilje cvetova. Na ovaj način se biljka konstantno podmlađuje i održava u fazi maksimalne cvetne produkcije, što je i osnovni razlog zbog kojeg je gajimo.

Orezivanje prolećno cvetajućih sorti

Prolećno cvetajuće sorte spireje, kao što su Spiraea vanhouttei, Spiraea prunifolia, Spiraea thunbergii i Spiraea cinerea ‘Grefsheim’, imaju jednu ključnu osobinu: one cvetaju na granama koje su izrasle prethodne godine. To znači da cvetne pupoljke za prolećno cvetanje formiraju tokom leta i jeseni prethodne sezone. Zbog ove činjenice, apsolutno je pogrešno orezivati ih u kasnu zimu ili rano proleće pre cvetanja, jer bi se time odsekli svi budući cvetovi.

Pravo i jedino ispravno vreme za orezivanje ovih sorti je neposredno nakon što završe sa cvetanjem, obično u kasno proleće ili rano leto. Orezivanje u ovom trenutku omogućava biljci da tokom ostatka vegetacione sezone razvije nove izdanke na kojima će se formirati cvetni pupoljci za naredno proleće. Svako odlaganje orezivanja smanjuje vreme za rast novih grana i može negativno uticati na cvetanje sledeće godine.

Tehnika orezivanja podrazumeva nekoliko koraka. Prvo se uklanjaju sve suve, oštećene i bolesne grane do osnove. Zatim se orezuju grane koje su nosile cvetove. One se mogu skratiti za otprilike jednu trećinu svoje dužine, režući iznad zdravog lista ili bočnog izdanka koji je okrenut ka spolja. Takođe, preporučuje se da se proredi grm uklanjanjem nekoliko najstarijih, najdebljih grana do same osnove. Time se otvara unutrašnjost grma i podstiče rast novih, mladih izdanaka iz baze.

Cilj je održati prirodan, lučni i graciozan oblik ovih spireja. Zbog toga treba izbegavati radikalno „šišanje“ u pravilne geometrijske oblike, jer se time gubi njihova prepoznatljiva lepota. Selektivnim i promišljenim orezivanjem zadržava se njihov elegantan izgled, a istovremeno se osigurava obilno cvetanje iz godine u godinu.

Orezivanje letnje cvetajućih sorti

Letnje cvetajuće sorte spireje, u koje spada cela popularna grupa Spiraea japonica (npr. ‘Anthony Waterer’, ‘Goldflame’, ‘Little Princess’) i Spiraea bumalda, imaju potpuno drugačiju biologiju cvetanja. One cvetaju na izdancima koji su izrasli u tekućoj, istoj godini. Ova karakteristika diktira i potpuno drugačiji pristup orezivanju. Ove spireje treba orezivati u periodu mirovanja, kada nemaju lišće.

Najbolje vreme za orezivanje letnjih spireja je kasna zima ili rano proleće, pre nego što počnu da se razvijaju novi pupoljci. Orezivanje u ovom periodu stimuliše biljku da proizvede mnoštvo novih, snažnih izdanaka iz osnove i sa preostalih grana. Upravo na vrhovima tih novih izdanaka će se tokom leta formirati cvetovi. Što je više novih izdanaka, to će i cvetanje biti obilnije.

Ove sorte podnose i tolerišu veoma jako, pa čak i radikalno orezivanje. Uobičajena praksa je da se ceo grm svake godine oreže prilično nisko, na visinu od 15 do 30 centimetara od zemlje. Ovo može delovati drastično, ali je veoma korisno. Na ovaj način se uklanjaju sve stare, drvenaste grane i podstiče se potpuna regeneracija grma, koji svake godine iznova raste i formira lepu, kompaktnu i bogato cvetajuću formu.

Pored ovog jakog prolećnog orezivanja, korisna mera tokom leta je i uklanjanje precvetalih cvetova. Nakon što prva tura cvetova prođe, njihovo odsecanje (deadheading) sprečava biljku da troši energiju na stvaranje semena. Umesto toga, biljka će tu energiju preusmeriti na formiranje novih bočnih izdanaka i novih cvetnih pupoljaka, što često rezultira drugim, nešto slabijim, ali ipak vrednim talasom cvetanja kasnije tokom leta ili u ranu jesen.

Radikalno podmlađivanje starih grmova

Vremenom, čak i uz redovno orezivanje, grmovi spireje mogu postati preveliki, pregusti, sa mnogo starog, neproduktivnog drveta i slabijim cvetanjem. U takvim slučajevima, primenjuje se tehnika radikalnog podmlađivanja kako bi se grmu vratio život i vitalnost. Ovaj postupak je posebno efikasan kod izdržljivih vrsta kao što je spireja i može transformisati stari, zapušteni grm u praktično novu biljku.

Postoje dva osnovna pristupa podmlađivanju. Prvi, drastičniji metod, podrazumeva orezivanje celog grma do same osnove, na visinu od svega 10-15 centimetara od zemlje. Ovo se radi isključivo tokom perioda mirovanja, u kasnu zimu. Iako izgleda brutalno, spireja će iz korena i preostalih delova stabla izbaciti mnoštvo novih, mladih i snažnih izdanaka. Tokom prve sezone, grm će se obnoviti, a već u drugoj će ponovo obilno cvetati, potpuno podmlađen. Ovaj metod je pogodan za letnje cvetajuće sorte.

Drugi, postepeniji metod podmlađivanja, preporučuje se za prolećno cvetajuće sorte ili za one koji ne žele da ostanu bez grma na jednu sezonu. Ovaj pristup traje tri godine. Prve godine, u periodu mirovanja, ukloni se jedna trećina najstarijih i najdebljih grana do osnove. Druge godine se ukloni sledeća trećina starih grana, a treće godine se ukloni i poslednja trećina. Za to vreme, biljka konstantno izbacuje nove izdanke, pa se nakon tri godine ceo grm sastoji od mladih i vitalnih grana, a da pritom nikada nije u potpunosti uklonjen.

Nakon bilo kog tipa podmlađujućeg orezivanja, važno je biljci pružiti dobru negu kako bi se podržao njen oporavak i novi rast. To podrazumeva prihranu uravnoteženim đubrivom u proleće i redovno zalivanje tokom vegetacione sezone. Rezultat će biti zdrav, bujan i bogato cvetajući grm koji će ponovo biti ukras vrta.

Alat i tehnika pravilnog reza

Korišćenje pravog alata i primena pravilne tehnike reza su od suštinskog značaja za uspešno orezivanje. Osnovni alat za orezivanje spireje su oštre i čiste voćarske makaze. Oštrina je ključna, jer oštro sečivo pravi čist, gladak rez koji brzo zarasta. Tup alat gnječi i kida tkivo, stvarajući ranu koja teško zarasta i podložna je infekcijama. Za deblje grane, koje se ne mogu preseći običnim makazama, koriste se makaze sa dugim ručkama (voćarske makaze za dve ruke) ili mala, oštra testera.

Pre i tokom orezivanja, a posebno prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, alat treba redovno dezinfikovati. To se može uraditi brisanjem sečiva alkoholom, denaturisanim špiritusom ili 10% rastvorom varikine. Dezinfekcija sprečava prenošenje biljnih bolesti, kao što su bakterije i spore gljivica, sa zaraženih na zdrave biljke. Ovo je jednostavna, ali izuzetno važna higijenska mera.

Tehnika pravilnog reza podrazumeva pravljenje reza na pravom mestu i pod pravim uglom. Kada se skraćuje grana, rez se pravi na oko 5-6 milimetara iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice. Pupoljak iznad kojeg se reže treba da bude okrenut ka spoljašnjosti grma. Na taj način, novi izdanak koji će izrasti iz tog pupoljka rasti će ka spolja, doprinoseći otvorenoj i prozračnoj formi krošnje, umesto da raste ka unutra i stvara gužvu.

Rez treba da bude blago iskošen, pod uglom od oko 45 stepeni, sa nagibom suprotnim od pupoljka. Ovakav kos rez omogućava da se kišnica i voda od zalivanja slivaju sa rane, smanjujući rizik od truljenja. Kada se uklanja cela grana do osnove, rez se pravi što je moguće bliže glavnom stablu ili mestu račvanja, ali pazeći da se ne ošteti „prsten“ na osnovi grane (tkivo koje sadrži ćelije za zarastanje). Pravilnom tehnikom se osigurava brz oporavak biljke i minimizira stres izazvan orezivanjem.