Uvod u obrezivanje
Obrezivanje zamiokulkasa nije obavezna praksa, jer ova biljka ima prirodan, uredan rast i ne zahteva redovno oblikovanje. Njegovi listovi i stabljike rastu uspravno i kompaktno. Međutim, povremeno obrezivanje je korisno iz više razloga, uključujući uklanjanje oštećenih ili požutelih listova, kontrolu veličine biljke i podsticanje novog rasta. Obrezivanje je jednostavan proces koji može da poboljša estetski izgled biljke i podstakne njenu vitalnost. Važno je obrezivati zamiokulkas sa pažnjom, koristeći čist i oštar alat.
Najčešći razlog za obrezivanje zamiokulkasa je uklanjanje starih, žutih ili oštećenih listova. Sasvim je normalno da stariji listovi, posebno oni na dnu, vremenom požute i opadnu. Uklanjanje ovih listova pomaže biljci da usmeri energiju na proizvodnju novih, zdravih izdanaka. Oštećeni listovi, na primer, od opekotina od sunca ili fizičkih oštećenja, takođe se mogu ukloniti kako bi biljka izgledala urednije.
Obrezivanje se takođe može koristiti za kontrolu veličine zamiokulkasa. Ako biljka raste prevelika za prostor u kojem se nalazi, možeš je podrezati kako bi se održala kompaktna forma. Obrezivanje se može vršiti u bilo koje doba godine, ali je najbolje to raditi u proleće ili leto, tokom vegetacionog perioda, kada se biljka najbrže oporavlja.
Pre obrezivanja, uvek se uveri da koristiš čist alat, kao što su makaze ili nož. Čist alat sprečava prenos bolesti na biljku. Imaj na umu da sok zamiokulkasa može iritirati kožu, pa je preporučljivo nositi rukavice tokom rada.
Uklanjanje oštećenih i žutih listova
Uklanjanje oštećenih i žutih listova je najvažniji aspekt obrezivanja zamiokulkasa. Stariji listovi, koji se nalaze na dnu stabljike, prirodno žute i opadaju tokom vremena. Uklanjanjem ovih listova, biljka može usmeriti svoju energiju na proizvodnju novih, zdravih izdanaka.
Žuti listovi mogu biti i znak prekomernog zalivanja. Ako primetiš da listovi žute i postaju mekani, prvo proveri vlažnost zemlje. Nakon što rešiš problem sa zalivanjem, možeš ukloniti oštećene listove. To se radi jednostavno, presecanjem lista u dnu stabljike, što bliže zemlji.
Oštećeni listovi, na primer oni koji imaju smeđe mrlje od opekotina od sunca ili fizičkih oštećenja, takođe se mogu ukloniti. Uklanjanje ovih listova poboljšava estetski izgled biljke.
Nakon obrezivanja, važno je pustiti biljku da se oporavi. Ne zalivaj je odmah nakon rezanja, jer to može povećati rizik od infekcije. Sačekaj nekoliko dana pre sledećeg zalivanja.
Kontrola veličine i oblika
Iako zamiokulkas raste prilično sporim tempom, tokom vremena može postati prevelik za prostor u kome se nalazi. U tom slučaju, obrezivanje može biti korisno za kontrolu veličine i oblika. Podrezivanje se radi rezanjem cele stabljike u dnu, što bliže rizomu.
Prilikom rezanja, odaberi stabljike koje su preduge ili koje narušavaju simetriju biljke. Izaberi i one najstarije. Rezanje se vrši čistim, oštrim makazama. Važno je rezati stabljiku u dnu, jer iz nje više neće izrasti novi listovi. Biljka će umesto toga proizvoditi nove izdanke iz rizoma.
Obrezivanje za kontrolu veličine najbolje je obavljati u proleće ili rano leto, tokom vegetacionog perioda. U ovom periodu, biljka je aktivna i brže se oporavlja od stresa. Izbegavaj obrezivanje tokom jeseni i zime, kada biljka ulazi u fazu mirovanja.
Osim obrezivanja, veličina biljke može se kontrolisati i presađivanjem. Prilikom presađivanja, možeš podeliti rizome i dobiti nekoliko manjih biljaka. Ova metoda je idealna za one koji žele da smanje veličinu biljke, a istovremeno je razmnože.
Razmnožavanje izrezanim delovima
Izrezani delovi zamiokulkasa, posebno stabljike, mogu se koristiti za razmnožavanje. Iako je razmnožavanje deobom rizoma najbrže, razmnožavanje izrezanim delovima je takođe efikasno, iako sporije.
Nakon što obrežeš stabljiku, možeš je posaditi u posudu sa vlažnim supstratom. Možeš koristiti celu stabljiku ili je iseći na manje delove, s tim da svaki deo ima barem jedan list. Stabljika se sadi uspravno, oko 2-3 cm duboko.
Druga opcija je razmnožavanje iz lista. Nakon što se odseče list, ostavi ga da se suši nekoliko sati, a zatim ga posadi u posudu sa peskom ili perlitom. Iz lista će se razviti mali rizom, a zatim nova biljka. Ovaj proces može potrajati i do godinu dana.
Bez obzira na metodu, važno je održavati vlažnost supstrata. Supstrat treba da bude blago vlažan, ali nikako mokar. Posuda se može pokriti providnom folijom ili plastičnom kesom kako bi se održala vlaga i stvorili idealni uslovi za ukorenjavanje.
