Da bi dalije razvile snažne stabljike, bujno lišće i, pre svega, obilje krupnih, živopisnih cvetova, neophodno im je osigurati kontinuirano i uravnoteženo snabdevanje hranljivim materijama. Kao biljke koje intenzivno rastu i cvetaju tokom dugog perioda, dalije spadaju u grupu velikih potrošača hraniva iz zemljišta. Pravilno đubrenje, prilagođeno različitim fazama razvoja, predstavlja ključnu meru nege koja direktno utiče na kvalitet i kvantitet cvetanja. Razumevanje uloge pojedinih hranljivih elemenata i primena odgovarajućih đubriva u pravo vreme omogućiće ti da iz svojih biljaka izvučeš maksimum i uživaš u njihovoj spektakularnoj lepoti od leta do kasne jeseni. Pogrešan pristup đubrenju, s druge strane, može doneti više štete nego koristi.
Osnova pravilne ishrane dalija postavlja se već prilikom pripreme zemljišta pre sadnje. Dalije preferiraju plodno, humusno zemljište, bogato organskom materijom. Pre nego što posadiš gomolje, neophodno je obogatiti zemljište dodavanjem dobro zgorelog stajnjaka ili kvalitetnog komposta. Ove organske materije ne samo da obezbeđuju širok spektar hranljivih elemenata koji se postepeno oslobađaju, već i značajno poboljšavaju strukturu zemljišta, njegovu sposobnost zadržavanja vode i prozračnost. Unesi stajnjak ili kompost u zemljište prilikom jesenjeg ili ranog prolećnog prekopavanja na dubinu od 20-30 centimetara.
Prilikom same sadnje, možeš dodatno obogatiti sadnu jamu. Na dno jame, pre polaganja gomolja, preporučuje se dodavanje šake koštanog brašna. Koštano brašno je odličan organski izvor fosfora, makroelementa koji je ključan za razvoj snažnog i zdravog korenovog sistema. Pored fosfora, sadrži i kalcijum koji jača ćelijske zidove biljke. Takođe, može se dodati i mala količina kompleksnog mineralnog đubriva sa niskim sadržajem azota, kako bi se biljci obezbedio dobar start.
Važno je razumeti ulogu tri glavna makroelementa: azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K). Azot je odgovoran za rast zelene mase – listova i stabljika. Fosfor podstiče razvoj korena i formiranje cvetnih pupoljaka. Kalijum jača opštu otpornost biljke na bolesti i stres, poboljšava kvalitet cvetova i pomaže u formiranju zdravih gomolja za sledeću sezonu. Balans između ova tri elementa je ključan, a njihov odnos treba prilagođavati fazi razvoja biljke.
Nakon sadnje, sa prihranom ne treba žuriti. Biljka u početku koristi rezerve iz gomolja i hraniva dodata prilikom pripreme zemljišta. Prvo prihranjivanje tečnim đubrivom treba obaviti tek kada biljka formira nekoliko pari listova i dostigne visinu od oko 20-30 centimetara. Prerano prihranjivanje, posebno đubrivima bogatim azotom, može „spaliti“ mladi, nežni koren. U početnoj fazi može se koristiti uravnoteženo đubrivo, na primer formulacije NPK 20-20-20 ili slične.
Đubrenje tokom vegetativnog rasta
U prvoj fazi rasta, od nicanja pa do početka formiranja cvetnih pupoljaka, dalijama je potrebno đubrivo koje podržava razvoj snažne i zdrave lisne mase i stabljika. U ovom periodu, azot igra važnu ulogu. Zbog toga se preporučuje korišćenje uravnoteženog đubriva, gde su sva tri glavna elementa (N, P, K) podjednako zastupljena, ili đubriva sa blago povišenim sadržajem azota. Ovo će osigurati da biljka razvije dovoljno zelene mase koja će kasnije moći da podrži obilno cvetanje.
Prihranjivanje se obično vrši svake tri do četiri nedelje, u zavisnosti od plodnosti zemljišta i preporuka proizvođača đubriva. Mogu se koristiti kako vodotopiva mineralna đubriva, koja se primenjuju zalivanjem, tako i granulirana đubriva koja se plitko ukopaju oko biljke. Prilikom primene granuliranih đubriva, pazi da granule ne dođu u direktan kontakt sa stablom biljke kako ne bi izazvale oštećenja. Nakon primene, biljku je potrebno dobro zaliti kako bi se hraniva rastvorila i postala dostupna korenu.
Međutim, sa azotom treba biti veoma oprezan. Prekomerna količina azota, posebno u kasnijim fazama razvoja, dovešće do preterano bujnog rasta velikih, mekih listova i slabih stabljika, a sve to na uštrb cvetanja. Biljka će izgledati impresivno zeleno, ali će formirati malo cvetnih pupoljaka, ili će cvetovi biti lošijeg kvaliteta. Zato je ključno preći na drugačiji režim đubrenja čim se primete prvi znaci formiranja pupoljaka.
Organske alternative mineralnim đubrivima su takođe odličan izbor u ovoj fazi. Tečno đubrivo od koprive, bogato azotom i mikroelementima, može se koristiti za zalivanje mladih biljaka. Kompostni čaj, koji se dobija natapanjem komposta u vodi, takođe predstavlja izvanredan izvor hranljivih materija i korisnih mikroorganizama koji poboljšavaju zdravlje zemljišta i biljaka. Organska đubriva deluju sporije, ali dugotrajnije i poboljšavaju opštu plodnost zemljišta.
Đubrenje tokom cvetanja
Čim primetiš da su se na biljkama počeli formirati prvi cvetni pupoljci, vreme je da se promeni strategija đubrenja. U ovoj, najvažnijoj fazi, potrebe biljke se menjaju. Sada je neophodno smanjiti unos azota i povećati unos fosfora i kalijuma. Fosfor direktno utiče na formiranje, veličinu i broj cvetova, dok kalijum poboljšava intenzitet boje, čvrstinu cvetnih drški i opštu vitalnost biljke. Previše azota u ovoj fazi bi, kao što je rečeno, negativno uticalo na cvetanje.
Idealan izbor za ovu fazu su đubriva formulisana specijalno za cvetnice, koja imaju nizak prvi broj (N) i visoke druge dve vrednosti (P i K). Potraži formulacije kao što su NPK 5-10-10, 10-20-20 ili slične. Ova đubriva se često nazivaju „bloom booster“ ili đubriva za cvetanje. Njihovom primenom direktno stimulišeš biljku da svu svoju energiju usmeri u produkciju cvetova umesto u rast lišća.
Prihranjivanje đubrivom za cvetanje treba nastaviti u redovnim intervalima, obično na svake dve do tri nedelje, tokom celog perioda cvetanja, od leta pa sve do prvih mrazeva. Redovno snabdevanje hranivima je neophodno jer cvetanje iscrpljuje biljku. Doslednom prihranom osiguravaš da dalije imaju dovoljno snage da cvetaju neprekidno i obilno mesecima. Uvek se pridržavaj uputstva za doziranje koje je naveo proizvođač, jer prekomerna koncentracija đubriva može oštetiti koren.
Pored osnovnih makroelemenata, za pravilan razvoj i cvetanje dalija važni su i mikroelementi kao što su magnezijum, gvožđe, bor i cink. Kvalitetna kompleksna đubriva obično sadrže i ove elemente u tragovima. Nedostatak magnezijuma, na primer, može se manifestovati žućenjem listova između nerava. U tom slučaju, može pomoći folijarna prihrana gorkom solju (magnezijum-sulfat), rastvorenom u vodi, koja se prska po listovima.
Prepoznavanje nedostatka hraniva
Pažljivo posmatranje biljaka može ti otkriti mnogo o njihovom nutritivnom statusu. Promene u boji i izgledu listova često su prvi znaci nedostatka određenih hranljivih elemenata. Generalno, bledi ili žućkasti listovi mogu ukazivati na nedostatak azota, posebno ako se žutilo prvo javlja na starijim, donjim listovima. Biljka u tom slučaju „povlači“ azot iz starijih listova kako bi snabdela mlade izdanke.
Nedostatak fosfora se teže prepoznaje, ali se može manifestovati kroz tamniju, plavičasto-zelenu boju listova i usporen, zakržljao rast. Biljke mogu izgledati zdravo, ali jednostavno ne napreduju i slabo cvetaju. S druge strane, nedostatak kalijuma se često ispoljava kroz žućenje i sušenje ivica i vrhova listova, naročito onih starijih. Listovi mogu izgledati kao da su spaljeni po obodu.
Crvenkasta ili ljubičasta prebojenost listova, posebno po hladnijem vremenu, može ukazivati na problem sa usvajanjem fosfora, čak i ako ga u zemljištu ima dovoljno. To se dešava jer niske temperature ometaju metaboličke procese u biljci. U takvim situacijama, folijarna prihrana može biti od pomoći jer omogućava brže usvajanje hraniva preko lista.
Važno je napomenuti da simptomi nedostatka hraniva ponekad mogu biti slični simptomima bolesti ili problema sa zalivanjem. Na primer, žuti listovi mogu biti posledica i prekomernog zalivanja i nedostatka azota. Zato je pre primene bilo kakvih korektivnih mera važno analizirati sve aspekte nege – proveriti vlažnost zemljišta, prisustvo štetočina i opšte stanje biljke kako bi se postigla tačna dijagnoza.
Prestanak đubrenja i priprema za zimu
Kako se leto bliži kraju i ulazi se u jesen, potrebno je postepeno prilagoditi i na kraju prekinuti režim đubrenja. Poslednje prihranjivanje dalija treba obaviti najkasnije krajem avgusta ili početkom septembra, u zavisnosti od klimatske zone. Nastavak đubrenja, posebno azotnim đubrivima, u kasnu jesen je štetan jer podstiče stvaranje novih, nežnih izdanaka koji neće imati vremena da sazru pre prvih mrazeva. Takvi izdanci su podložni izmrzavanju i bespotrebno iscrpljuju biljku.
Glavni cilj u ovom periodu je da se biljci omogući da usmeri svoju energiju na sazrevanje gomolja. Snažni i zreli gomolji, bogati rezervnim hranljivim materijama, mnogo će bolje podneti zimsko skladištenje i imaće više snage za rast sledećeg proleća. Prestanak prihranjivanja je prirodan signal biljci da se vegetaciona sezona bliži kraju i da treba da se priprema za period mirovanja.
Tokom rane jeseni, dok biljke još uvek cvetaju, može se primeniti poslednja doza đubriva bogatog kalijumom. Kalijum, kao što je već pomenuto, igra ključnu ulogu u jačanju biljnog tkiva i procesu skladištenja hranljivih materija u gomoljima. Ovo „završno“ đubrenje pomaže gomoljima da dostignu svoj pun potencijal i budu što kvalitetniji za skladištenje. Izbegavaj azot u potpunosti u ovom periodu.
Nakon što prvi mraz uništi nadzemni deo biljke, ciklus ishrane za tu sezonu je završen. Više nije potrebno dodavati nikakva hraniva. Biljku treba odseći na visinu od 15-ak centimetara i ostaviti gomolje u zemlji još nedelju do dve dana da potpuno sazru pre vađenja. Pravilnim upravljanjem ishranom tokom cele sezone, a posebno u njenom završnom delu, osiguravaš zdravlje i dugovečnost svojih dalija iz godine u godinu.
