Uvod u bolesti i štetočine
Zamiokulkas zamiifolia je izuzetno otporna biljka i retko pati od bolesti ili napada štetočina. Njegova otpornost je jedan od glavnih razloga zašto je toliko popularan među uzgajivačima, kako početnicima, tako i iskusnima. Međutim, iako je retko, problemi se mogu javiti, a skoro uvek su povezani sa nepravilnom negom. Prekomerno zalivanje je glavni uzrok većine problema sa zamiokulkasom, jer stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja i truljenje korena.
Najčešći problem sa zamiokulkasom nije bolest izazvana patogenom, već fiziološki problem uzrokovan prekomernom vlagom. Truljenje korena je najsmrtonosnija bolest za ovu biljku. Ako primetiš da listovi žute, postaju mekani i vlažni, a zemlja u saksiji nikada ne uspeva da se osuši, to je siguran znak da je korenje trulo. U tom slučaju, moraš odmah preduzeti mere da spasiš biljku.
Štetočine su takođe retke, ali se mogu pojaviti ako se biljka nalazi u nepovoljnim uslovima ili ako je zaražena sa drugih biljaka. Najčešće štetočine koje napadaju zamiokulkas su štitaste vaši, lisne vaši i tripsi. Redovno pregledanje listova i stabljika je najbolji način da se rano otkriju ovi problemi. Brza reakcija može sprečiti širenje zaraze na druge biljke.
Prevencija je uvek najbolji lek. Pravilna nega, koja uključuje umereno zalivanje, dobar supstrat i adekvatno osvetljenje, čini biljku otpornijom na bolesti i štetočine. Zdrava biljka ima jači imunitet i može se sama boriti protiv patogena.
Gljivična oboljenja i truljenje korena
Gljivična oboljenja su najveća pretnja za zamiokulkas, a najčešće nastaju zbog prekomernog zalivanja. Kada je zemlja stalno vlažna, korenje ne može da diše i postaje podložno napadu gljivica. To dovodi do truljenja korena, što je praktično nepovratno. Simptomi truljenja uključuju žućenje donjih listova, mekanu stabljiku i neprijatan miris iz saksije.
Ako sumnjaš na truljenje korena, odmah izvadi biljku iz saksije i pregledaj korenje. Zdravo korenje je belo i čvrsto, dok je trulo korenje smeđe ili crno i mekano. Ukloni sav truli deo korena čistim nožem ili makazama. Važno je da ukloniš sav oštećeni materijal. Zatim, ostavi biljku da se suši na vazduhu nekoliko sati kako bi se rezne površine osušile.
Nakon sušenja, presadi biljku u svež, suv supstrat sa dobrom drenažom. Koristi saksiju koja je odgovarajuće veličine za preostalo korenje, obavezno sa drenažnim rupama. Nakon presađivanja, nemoj zalivati biljku nekoliko dana kako bi se korenje prilagodilo i imalo priliku da se oporavi.
Prevencija truljenja je jednostavna: zalivaj biljku samo kada je zemlja potpuno suva. Uvek izlij višak vode iz podmetača. Korišćenje poroznog supstrata i saksije sa dobrom drenažom je ključno. Ako se pridržavaš ovih pravila, tvoj zamiokulkas će retko imati problema sa gljivicama.
Uobičajene štetočine i njihovo uklanjanje
Iako su retke, štetočine mogu napasti zamiokulkas. Najčešće su to štitaste vaši, koje izgledaju kao male, smeđe kvržice na stabljikama i donjoj strani listova. One se hrane biljnim sokovima i mogu oslabiti biljku. Lisne vaši se takođe mogu pojaviti, kao i tripsi.
Ako primetiš štetočine, prvo što treba da uradiš je da ih ukloniš ručno. Možeš koristiti pamučni tufer natopljen alkoholom ili rastvorom sapunice. Nežno obriši sve listove i stabljike. Ova metoda je obično dovoljna za manje infestacije.
Za veće infestacije, možeš koristiti blagi insekticid za sobne biljke. Uvek se pridržavaj uputstava na pakovanju i primenjuj insekticid u dobro provetrenoj prostoriji. Možeš koristiti i prirodne insekticide, kao što je neemovo ulje, koje je efikasno i manje štetno.
Uvek izoluj zaraženu biljku od ostalih sobnih biljaka kako bi sprečio širenje štetočina. Redovno pregledanje biljaka je najbolji način da se problemi otkriju na vreme. Obrati pažnju na donju stranu listova i spojeve između stabljika.
Nedostaci hranljivih materija i drugi problemi
Pored bolesti i štetočina, zamiokulkas može imati i druge probleme koji nisu povezani sa patogenima. Jedan od najčešćih problema je žućenje listova, koje može biti uzrokovano prekomernim zalivanjem, nedostatkom svetla ili čak prirodnim procesom starenja. Ako donji listovi biljke postaju žuti i otpadaju, to je obično prirodan proces i nema razloga za brigu.
Ako je cela biljka bleda ili žuta, a zemlja nije mokra, problem može biti nedostatak svetla. Zamiokulkas može da preživi u slabim uslovima, ali će sporije rasti i listovi će biti bleđi. Premeštanje na svetlije mesto, ali bez direktnog sunca, može rešiti ovaj problem.
Smeđe mrlje na listovima mogu biti znak opekotina od sunca. Zamiokulkas ne podnosi direktno, jako sunce. Ako je postavljen na južni ili zapadni prozor, premesti ga na mesto sa indirektnim svetlom.
Uvek se prvo fokusiraj na osnovne uslove nege: zalivanje, svetlost i đubrenje. Većina problema sa zamiokulkasom može se rešiti pravilnim prilagođavanjem ovih uslova. Retko je problem u bolestima ili štetočinama.
