Iako je srebrna pepeljuga poznata kao izdržljiva i otporna biljka koju problemi retko pogađaju, ona ipak nije potpuno imuna na bolesti i napade štetočina. Srećom, većina potencijalnih problema može se lako sprečiti obezbeđivanjem optimalnih uslova za rast. Najveći neprijatelj zdravlja ove biljke je prekomerna vlaga, kako u zemljištu, tako i u vazduhu, jer stvara idealne uslove za razvoj različitih gljivičnih oboljenja. Poznavanje najčešćih bolesti i štetočina, kao i sposobnost prepoznavanja njihovih ranih simptoma, omogućava pravovremenu reakciju i sprečavanje ozbiljnije štete. Preventivne mere su uvek najbolja strategija, jer zdrava i snažna biljka koja raste u povoljnim uslovima ima prirodnu otpornost da se sama odbrani od većine napada.
Najozbiljnija pretnja za srebrnu pepeljugu je trulež korena, bolest koja je gotovo uvek posledica grešaka u gajenju, pre svega sadnje u slabo drenirano zemljište i prekomernog zalivanja. Kada koren dugo stoji u vodi, on ostaje bez kiseonika i postaje podložan napadu patogenih gljivica iz tla, kao što su Pythium, Phytophthora ili Rhizoctonia. Jednom kada infekcija uzme maha, spasavanje biljke je veoma teško. Zato je prevencija, koja podrazumeva korišćenje propusnog supstrata i umereno zalivanje, od apsolutne važnosti i predstavlja temelj zdravog uzgoja.
Pored bolesti korena, u određenim uslovima mogu se javiti i gljivična oboljenja koja napadaju nadzemne delove biljke, kao što je pepelnica. Ona se obično javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha, slabe cirkulacije i umerenih temperatura. Iako retko dovodi do propadanja biljke, pepelnica može značajno narušiti njen dekorativni izgled. Obezbeđivanje dovoljnog razmaka između biljaka radi protoka vazduha i izbegavanje kvašenja lišća su ključne preventivne mere.
Što se tiče štetočina, srebrna pepeljuga je prilično srećna biljka. Njene guste, srebrnaste dlačice na listovima deluju kao fizička barijera i odbijaju većinu insekata. Međutim, nijedna biljka nije sto posto sigurna. Povremeno, posebno na mladim i nežnim izdancima ili na biljkama koje su pod stresom, mogu se pojaviti biljne vaši. U retkim slučajevima, u veoma suvim i toplim uslovima, može doći i do napada crvenog pauka. Na sreću, ove štetočine se obično lako kontrolišu ako se primete na vreme.
Trulež korena i stabljike
Trulež korena je bez sumnje najčešći i najfatalniji problem koji pogađa srebrnu pepeljugu. Uzročnici su gljivice koje žive u zemljištu i napadaju koren u uslovima prekomerne vlage i nedostatka kiseonika. Prvi simptomi se često primete na nadzemnom delu biljke, što može biti zbunjujuće. Biljka počinje da vene i izgleda kao da joj nedostaje vode, što navodi vlasnika da je još više zaliva, čime se problem samo pogoršava. Donji listovi postepeno žute, postaju mekani i na kraju otpadaju.
Još članaka na ovu temu
Ključni dijagnostički znak koji razlikuje trulež korena od suše jeste stanje zemljišta i osnove stabljike. Ako biljka vene a zemlja je vlažna, to je jak pokazatelj problema sa korenom. Pažljivim pregledom osnove stabljike, u nivou zemlje, može se primetiti da je ona postala meka, tamna, gotovo crna i vodnjikava. Ako se takva biljka lagano povuče, često se lako iščupa iz zemlje jer je korenski sistem potpuno uništen. Izvađen koren je taman, kašast i ima neprijatan miris truleži.
Prevencija je jedina efikasna borba protiv ove bolesti. Pre sadnje, neophodno je osigurati da je zemljište izuzetno dobro drenirano. Ako je baštenska zemlja teška, obavezno dodaj pesak, šljunak ili perlit. Za sadnju u saksije, koristi se supstrat za kaktuse i sukulente ili se pravi mešavina sa visokim procentom drenažnog materijala. Saksije moraju imati drenažne rupe. Zalivanje se vrši tek kada se površinski sloj zemlje dobro osuši.
Ako se problem ipak javi, šanse za spas su male. Kod biljaka u saksijama, možeš pokušati da biljku izvadiš, odsečeš sve trule delove korena sterilnim alatom, ispereš preostali zdravi deo i presadiš je u potpuno nov, suv i sterilan supstrat. Nakon presađivanja, biljku ne treba zalivati nekoliko dana. Tretman fungicidima može pomoći, ali je često neefikasan kada je bolest već uznapredovala. Kod biljaka u bašti, najčešće je jedino rešenje ukloniti i uništiti obolelu biljku kako bi se sprečilo širenje patogena.
Pepelnica i druge gljivične bolesti lišća
Pepelnica je gljivično oboljenje koje se lako prepoznaje po karakterističnoj beloj, praškastoj prevlaci koja se javlja na površini listova, a ponekad i na stabljikama. Izgleda kao da je biljka posuta brašnom ili pepelom. Iako je estetski veoma neprijatna, pepelnica retko uzrokuje ozbiljnu štetu srebrnoj pepeljuzi, ali je može oslabiti i učiniti podložnijom drugim problemima. Gljivica se razvija u uslovima visoke vlažnosti vazduha, slabe cirkulacije i umerenih temperatura, često u gusto zasađenim lejama.
Još članaka na ovu temu
Najbolji način borbe protiv pepelnice je prevencija. Sadi biljke na preporučenom razmaku (20-30 cm) kako bi se osigurao dobar protok vazduha između njih. Ovo omogućava da se lišće brže suši nakon kiše ili zalivanja. Izbegavaj zalivanje odozgo, po listovima; umesto toga, vodu usmeri direktno na tlo oko biljke. Zalivanje obavljaj ujutru, a ne uveče, kako lišće ne bi ostalo vlažno tokom noći. Biraj osunčane pozicije, jer sunčeva svetlost inhibira razvoj spora gljivica.
Ako se pepelnica ipak pojavi, važno je reagovati na vreme. Čim primetiš prve znake, ukloni i uništi sve zaražene listove kako bi sprečio dalje širenje. Ponekad je ovo dovoljno da se problem stavi pod kontrolu. Za blaže infekcije, mogu se koristiti i prirodni preparati, kao što je rastvor sode bikarbone (jedna kašičica sode bikarbone i nekoliko kapi tečnog sapuna na litar vode). Ovim rastvorom se biljka prska jednom nedeljno.
U slučaju jačeg napada, kada su zahvaćeni veći delovi biljke, može biti potrebna primena komercijalnih fungicida. Potraži fungicide na bazi sumpora ili bakra, ili sintetičke fungicide koji su registrovani za suzbijanje pepelnice na ukrasnim biljkama. Prilikom primene, strogo se pridržavaj uputstava proizvođača. Druge gljivične bolesti lišća, kao što su razne pegavosti, retko se javljaju na srebrnoj pepeljuzi i obično ne zahtevaju poseban tretman osim uklanjanja zaraženih delova.
Najčešće štetočine i metode suzbijanja
Srebrna pepeljuga je generalno veoma otporna na štetočine. Njena gusta „vunena“ prevlaka na listovima deluje odbojno na mnoge insekte koji se hrane sisanjem biljnih sokova. Ipak, povremeno se mogu javiti određeni problemi. Najčešći „gosti“ su biljne vaši (Aphididae). One se obično pojavljuju u proleće, na najmlađim i najnežnijim vrhovima izdanaka. Mogu biti zelene, crne ili sive boje i vidljive su golim okom. One sišu biljne sokove, što može dovesti do deformacije mladih listova i usporavanja rasta.
Suzbijanje biljnih vaši je obično jednostavno, pogotovo ako se primete na vreme. Za manji napad, često je dovoljno isprati ih jakim mlazom vode iz creva ili prskalice. Druga opcija je mehaničko uklanjanje, brisanjem kolonija prstima ili vlažnom krpom. Ako je napad jači, može se primeniti rastvor insekticidnog sapuna ili preparati na bazi ulja nima. Ovi preparati su ekološki prihvatljivi i deluju kontaktno, gušeći insekte. Važno je dobro isprskati celu biljku, uključujući i naličje listova gde se vaši često kriju.
U veoma toplim, suvim i zaštićenim uslovima, kao što su staklenici ili zatvorene terase, može se pojaviti crveni pauk (Tetranychidae). Ovi sitni paučnjaci su jedva vidljivi golim okom, ali njihov napad se prepoznaje po finoj, gustoj paučini na naličju listova i između grana. Listovi postaju prošarani sitnim žućkastim tačkicama, postepeno gube boju, suše se i opadaju. Crveni pauk ne podnosi vlagu, pa je najbolja prevencija i prva mera suzbijanja redovno orošavanje biljke. U slučaju jačeg napada, koriste se akaricidi, specijalizovani preparati za suzbijanje grinja.
Ostale štetočine, kao što su puževi, gusenice ili beli leptir, retko napadaju srebrnu pepeljugu. Puževi je uglavnom izbegavaju zbog dlakavih listova. Ako se ipak pojave, mogu se suzbijati ručnim sakupljanjem u večernjim satima ili postavljanjem mamaca. Generalno, redovan pregled biljaka je najbolji način da se bilo koji problem sa štetočinama uoči i reši u ranoj fazi, pre nego što dođe do veće štete.
Preventivne mere za zdravu biljku
Najbolji lek je prevencija. Održavanje biljke zdravom, snažnom i otpornom je najefikasniji način da se izbegnu problemi sa bolestima i štetočinama. Sve počinje od samog starta – pravilnog izbora lokacije i pripreme zemljišta. Izaberi mesto sa puno sunca (najmanje 6 sati dnevno) i obezbedi izuzetno dobru drenažu. Dobra cirkulacija vazduha je podjednako važna, pa sadi biljke na preporučenom razmaku i izbegavaj previše guste zasade.
Pravilno zalivanje je sledeći ključni korak. Uvek proveri vlažnost zemljišta pre zalivanja i dozvoli da se ono prosuši između dva ciklusa. Izbegavaj kvašenje lišća i zalivaj ujutru. Umerenost je važna i kod đubrenja. Previše azota stvara meko, nežno tkivo koje je primamljivo za biljne vaši i podložnije gljivičnim infekcijama. Koristi đubrivo retko i u blagim koncentracijama, ili se osloni na kompost kao izvor hraniva.
Redovno održavaj higijenu u vrtu. Uklanjaj sve otpale i požutele listove, kao i druge biljne ostatke oko srebrne pepeljuge. Ovi materijali mogu biti mesto gde se kriju spore gljivica ili prezimljavaju štetočine. Prilikom orezivanja, uvek koristi čist i oštar alat kako bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti sa jedne biljke na drugu. Alat se može dezinfikovati alkoholom ili rastvorom varikine.
Redovno pregledaj svoje biljke. Barem jednom nedeljno, pažljivo pogledaj listove (i sa gornje i sa donje strane), stabljike i osnovu biljke. Rano otkrivanje problema omogućava brzu i efikasnu reakciju, često uz korišćenje jednostavnih i ekološki prihvatljivih metoda. Zdrava i negovana srebrna pepeljuga, koja raste u uslovima koji joj odgovaraju, retko će imati ozbiljnih problema i dugo će te radovati svojom jedinstvenom lepotom.
