Iako se kinesko carsko drvo generalno smatra otpornom i izdržljivom vrstom, koja nema mnogo prirodnih neprijatelja u našem podneblju, ono ipak nije u potpunosti imuno na napade bolesti i štetočina. Intenzivan uzgoj, posebno u monokulturama na velikim plantažama, može stvoriti uslove pogodne za razvoj određenih patogena i štetočina. Poznavanje najčešćih pretnji, sposobnost prepoznavanja ranih simptoma i primena adekvatnih preventivnih i kurativnih mera ključni su za očuvanje zdravlja i produktivnosti zasada. Zdravo i vitalno drvo, gajeno u optimalnim uslovima, uvek je najbolja odbrana, ali poznavanje potencijalnih problema omogućava brzu i efikasnu reakciju kada je to potrebno.
Najčešće gljivične bolesti i prevencija
Gljivične bolesti predstavljaju najveću pretnju za kinesko carsko drvo, a najopasnije su one koje napadaju korenov sistem. Trulež korena, uzrokovana gljivicama iz rodova kao što su Phytophthora, Armillaria ili Fusarium, najčešće se javlja na teškim, slabo dreniranim i previše vlažnim zemljištima. Simptomi se prvo javljaju na nadzemnom delu u vidu usporenog rasta, venuća, žućenja i prevremenog opadanja lišća, iako je zemljište vlažno. U osnovi stabla, kora može postati tamna i vlažna. Nažalost, kada su ovi simptomi vidljivi, bolest je obično u poodmakloj fazi i drvo je teško spasiti.
Prevencija je jedina efikasna mera borbe protiv truleži korena. To pre svega podrazumeva pravilan izbor lokacije za sadnju, izbegavajući depresije i zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Pre sadnje, neophodno je osigurati dobru drenažu, dubokom obradom zemljišta i dodavanjem peska ili šljunka na dno sadne jame ako je potrebno. Takođe, ključno je izbegavati prekomerno zalivanje. Bolje je zalivati ređe ali obilnije, dopuštajući da se površinski sloj zemlje prosuši između dva zalivanja.
Od bolesti koje napadaju nadzemne delove, najčešće se javljaju pepelnica i antraknoza. Pepelnica se manifestuje kao bela, praškasta prevlaka na listovima, a pogoduju joj toplo i vlažno vreme sa slabom cirkulacijom vazduha. Iako obično ne nanosi veliku štetu, može smanjiti fotosintetsku aktivnost i estetsku vrednost drveta. Antraknoza, s druge strane, uzrokuje pojavu tamnih, udubljenih pega na listovima i mladim izdancima, koje se kasnije mogu proširiti i spojiti.
Prevencija ovih bolesti nadzemnih delova uključuje pravilno orezivanje kako bi se osigurala dobra provetrenost krošnje, kao i uklanjanje i uništavanje opalog, zaraženog lišća u jesen kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu godinu. U slučaju jačeg napada, mogu se primeniti odgovarajući fungicidi na bazi bakra ili sumpora, ali uvek u skladu sa preporukama proizvođača i u pravo vreme. Zdravo i dobro ishranjeno drvo ima veću prirodnu otpornost na ove bolesti.
Identifikacija i suzbijanje štetočina
Paulovnija je relativno otporna na napade insekata, ali mlada stabla mogu biti meta nekih štetočina. Lisne vaši su čest problem na mladim, sočnim izdancima i listovima. One sišu biljne sokove, što dovodi do deformacije i slabljenja biljke, a takođe mogu prenositi viruse. Njihovo prisustvo se lako uočava, kao i lepljiva medna rosa koju luče, na koju se kasnije naseljava čađava plesan. U slučaju manjih napada, vaši se mogu isprati jakim mlazom vode ili tretirati preparatima na bazi kalijumovog sapuna ili ulja nima.
Gusenice različitih vrsta leptira mogu se hraniti lišćem paulovnije, praveći rupe i oštećujući lisnu masu. Iako retko dolazi do potpune defolijacije, jači napadi mogu usporiti rast mladih biljaka. Redovnim pregledom zasada, gusenice se mogu uočiti i mehanički ukloniti. Za veće napade, mogu se koristiti biološki insekticidi na bazi bakterije Bacillus thuringiensis, koji su efikasni protiv gusenica, a bezopasni za ljude, pčele i druge korisne insekte.
U nekim područjima, skakavci i popci takođe mogu praviti štetu hraneći se lišćem. Njihova kontrola je teža zbog njihove mobilnosti, ali obično ne predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak drveta. Održavanje čistog zasada bez korova može smanjiti njihovu populaciju, jer korovi često služe kao alternativni domaćini i skloništa za ove štetočine.
Veći problem od insekata mogu predstavljati glodari i divljač, posebno tokom zime. Zečevi i voluharice mogu oštetiti koru u osnovi mladih stabala, što može dovesti do prekida protoka sokova i sušenja biljke. Srne takođe mogu oštetiti mlada stabla brsteći vrhove ili trljajući rogove o stablo. Najefikasnija zaštita je postavljanje mehaničkih barijera, kao što su zaštitne plastične mreže ili spiralni omotači oko donjeg dela stabla. Ove zaštite treba postaviti u jesen i ukloniti u proleće.
Virusne bolesti i njihova kontrola
Virusne bolesti mogu predstavljati ozbiljan problem u uzgoju paulovnije, jer za njih ne postoji direktno lečenje. Jednom kada je biljka zaražena, virus ostaje u njoj doživotno. Najpoznatiji virus koji napada paulovniju je „metla veštica“ (Witches’ Broom), koji uzrokuje patološki rast velikog broja tankih, slabih izdanaka iz jedne tačke, dajući izgled metle. Zaražena stabla postaju kržljava, listovi su sitni i deformisani, a cvetanje izostaje.
Virusi se prenose na više načina. Mogu ih prenositi insekti koji sišu biljne sokove, kao što su lisne vaši i cikade. Takođe se mogu preneti zaraženim alatom za orezivanje ili vegetativnim razmnožavanjem (reznicama, izdancima) sa zaražene matične biljke. Zbog toga je kontrola vektora (insekata) i dezinfekcija alata od presudnog značaja za prevenciju širenja virusa. Alat za orezivanje (makaze, testere) treba redovno dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom, posebno prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo.
Najvažnija preventivna mera je korišćenje zdravog, sertifikovanog sadnog materijala. Kupovina sadnica od pouzdanih proizvođača koji garantuju da su sadnice bez virusa je ključna. Posebno su sigurne sadnice dobijene „in vitro“ kulturom tkiva, jer se ovaj proces obavlja u sterilnim uslovima i polazi od bezvirusnog meristemskog tkiva. Sadnja zaraženog materijala je najbrži način da se problem unese i proširi po celom zasadu.
Ukoliko se u zasadu pojavi drvo sa simptomima virusne infekcije, jedina efikasna mera je njegovo hitno uklanjanje i uništavanje (spaljivanje). Ovo je neophodno kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze na zdrava stabla. Ne treba uzimati materijal za razmnožavanje sa sumnjivih biljaka. Iako deluje drastično, uklanjanje zaraženih jedinki je najbolji način da se zaštiti ostatak plantaže na duge staze.
Integrisani pristup zaštiti bilja
Najefikasniji i ekološki najodgovorniji pristup zaštiti kineskog carskog drveta od bolesti i štetočina je primena principa integralne zaštite bilja (IPM – Integrated Pest Management). Ovaj pristup kombinuje različite metode i tehnike kako bi se populacije štetnih organizama održale ispod praga ekonomske štetnosti, uz minimalnu upotrebu hemijskih pesticida. Osnova IPM-a je prevencija i redovno praćenje stanja zasada.
Preventivne mere su temelj integralne zaštite. To uključuje sve agrotehničke postupke koji jačaju biljku i stvaraju nepovoljne uslove za razvoj patogena i štetočina: izbor odgovarajuće lokacije, korišćenje zdravog sadnog materijala, pravilna priprema zemljišta, uravnoteženo đubrenje, adekvatno navodnjavanje, pravilno orezivanje za bolju provetrenost i uklanjanje biljnih ostataka. Jaka i zdrava biljka je sposobna da se sama odbrani od mnogih napada.
Redovan monitoring zasada je sledeći ključni korak. To podrazumeva redovne obilaske i pregled stabala kako bi se na vreme uočili prvi simptomi bolesti ili prisustvo štetočina. Rano otkrivanje problema omogućava primenu blažih i ciljanih mera, pre nego što se problem proširi i izmakne kontroli. Korišćenje žutih i plavih lepljivih ploča može pomoći u praćenju prisustva letećih insekata.
Kada se problem pojavi i pređe određeni prag štetnosti, primenjuju se mere suzbijanja, pri čemu se prednost daje biološkim i mehaničkim metodama. To može biti mehaničko uklanjanje štetočina, primena bioloških preparata (na bazi korisnih mikroorganizama ili biljnih ekstrakata) ili uvođenje prirodnih neprijatelja (predatorskih insekata). Hemijski pesticidi se koriste samo kao poslednja opcija, kada druge mere nisu dale rezultate, i to ciljano, birajući preparate koji su što selektivniji i manje štetni za okolinu i korisne organizme.
Uticaj abiotskih faktora i fiziološki poremećaji
Pored bolesti i štetočina, zdravlje kineskog carskog drveta mogu ugroziti i različiti abiotski (neživi) faktori stresa. Ovi faktori uključuju ekstremne temperature (mraz, vrućina), sušu, prekomernu vlagu, grad, jak vetar, kao i nutritivni disbalans ili neodgovarajuću pH vrednost zemljišta. Simptomi oštećenja od abiotskih faktora često mogu ličiti na simptome bolesti, pa je važna pravilna dijagnoza.
Mraz je jedan od najvećih rizika, posebno za mlade biljke. Kasni prolećni mrazevi mogu uništiti tek krenule pupoljke i mlade izdanke, dok rani jesenji mrazevi mogu oštetiti nedozrelo tkivo. Oštećenja od mraza se manifestuju kao pocrneli i sasušeni listovi i vrhovi izdanaka. Zaštita mladih biljaka agrotekstilom i izbegavanje sadnje u mrazištima (niskim, uvaljenim terenima gde se zadržava hladan vazduh) su ključne mere prevencije.
Suša i visoke temperature takođe izazivaju značajan stres. Simptomi uključuju venuće, sušenje ivica listova (opekotine od sunca), prevremeno opadanje lišća i pucanje kore. Obezbeđivanje redovnog navodnjavanja tokom kritičnih perioda i malčiranje radi očuvanja vlage u zemljištu su najefikasnije mere za ublažavanje stresa od suše. S druge strane, prekomerna vlaga na slabo dreniranom tlu dovodi do anaerobnih uslova, truljenja korena i gušenja biljke.
Fiziološki poremećaji uzrokovani nedostatkom ili viškom hranljivih materija takođe spadaju u ovu kategoriju. Hloroza (žućenje) usled nedostatka gvožđa na alkalnim zemljištima je čest primer. Pravilna dijagnoza uzroka problema je ključna. Pre nego što posegneš za pesticidima, uvek razmotri da li je problem možda posledica nepovoljnih uslova sredine ili grešaka u agrotehnici. Često je rešenje u poboljšanju uslova gajenja, a ne u hemijskom tretmanu.
