Kineska kleka je po prirodi veoma otporna i zdrava biljka, ali kao i svako živo biće, nije u potpunosti imuna na napade bolesti i štetočina. Problemi se najčešće javljaju kada je biljka pod stresom usled nepovoljnih uslova gajenja, kao što su loša drenaža, nedostatak sunčeve svetlosti, prekomerna vlaga ili fizička oštećenja. Prepoznavanje prvih simptoma i razumevanje uzroka problema ključni su za efikasnu zaštitu i lečenje. Pravovremenom i adekvatnom reakcijom, kao i primenom preventivnih mera, možeš osigurati da tvoja kleka ostane vitalna i dekorativna dugi niz godina.
Najbolja odbrana od bolesti i štetočina je prevencija. Zdrava, snažna biljka koja raste u optimalnim uslovima mnogo je otpornija na napade. To znači da je ključno obezbediti joj mesto sa puno sunca, dobro drenirano zemljište i adekvatnu cirkulaciju vazduha. Izbegavaj sadnju u senovitim i vlažnim delovima vrta. Prilikom zalivanja, usmeravaj vodu na tlo, a ne na četine, i radi to ujutru kako bi se biljka brzo osušila. Redovno uklanjaj korov i opalo lišće oko osnove biljke, jer to može biti skrovište za štetočine i izvor zaraze.
Redovan pregled biljaka je od suštinskog značaja. Barem jednom mesečno, pažljivo pregledaj svoju kleku, obraćajući pažnju na bilo kakve promene u boji, pojave mrlja, sušenja vrhova, paučine ili prisustva insekata. Što ranije uočiš problem, lakše ćeš ga rešiti. Uklanjanje i uništavanje prvih zaraženih grana često može zaustaviti širenje bolesti pre nego što uzme maha. Takođe, važno je održavati alat za orezivanje čistim i dezinfikovati ga alkoholom ili varikinom nakon rezidbe svake biljke, kako ne bi prenosio patogene sa jedne na drugu.
Kada dođe do problema, važno je tačno identifikovati uzročnika kako bi se primenila prava mera zaštite. Nije svaki problem uzrokovan bolešću ili štetočinom; ponekad su simptomi rezultat abiotskih faktora, kao što su zimska opekotina, oštećenje od soli, nedostatak hraniva ili nepravilno zalivanje. Upotreba pesticida „za svaki slučaj“ ili primena pogrešnog sredstva može biti neefikasna i štetna za okolinu. Uvek prvo pokušaj sa mehaničkim i biološkim merama kontrole, a tek ako je neophodno, posegni za hemijskim sredstvima, strogo se pridržavajući uputstava proizvođača.
Najčešće gljivične bolesti
Jedna od najrasprostranjenijih bolesti koja napada kleku je plamenjača vrhova (Phomopsis juniperovora). Ovu bolest izaziva gljivica koja inficira mlade, tek izrasle izdanke, obično tokom vlažnog i toplog prolećnog vremena. Prvi simptom je žućenje, a zatim brzo sušenje i odumiranje vrhova mladih grančica koje postaju sivo-smeđe. Na granici između zdravog i zaraženog tkiva mogu se uočiti sitne crne tačkice, koje predstavljaju plodna tela gljivice. Bolest se širi kišnim kapima i vetrom, a posebno su osetljive biljke koje su previše gusto zasađene ili se često orošavaju.
Kontrola plamenjače vrhova započinje prevencijom. Obezbedi dobru cirkulaciju vazduha oko biljke i izbegavaj zalivanje odozgo. Orezivanje treba obavljati po suvom vremenu. Ako se bolest pojavi, neophodno je orezati sve zaražene vrhove, sekući nekoliko centimetara duboko u zdravo tkivo. Sav odrezani materijal treba odmah ukloniti iz vrta i spaliti, a ne kompostirati. Alat nakon rezidbe obavezno dezinfikuj. U slučaju jakih i ponovljenih infekcija, može biti potrebna primena preventivnih fungicida na bazi bakra ili mankozeba, prskanjem u proleće kada počinje novi rast.
Druga značajna bolest je rđa kleke i kruške (Gymnosporangium sabinae). Ova gljivica ima složen životni ciklus koji zahteva dva domaćina: kleku (prvenstveno sorte Juniperus sabina i J. chinensis) i krušku. Na kleci, infekcija se manifestuje kao zadebljanja na granama iz kojih u proleće, tokom vlažnog vremena, izbijaju upadljive narandžaste, želatinozne izrasline (teliospore). Iako ove izrasline ne nanose veliku štetu samoj kleci, one oslobađaju spore koje vetar nosi na listove kruške, gde izazivaju ozbiljnu bolest plamenjaču i narandžaste pege.
Najefikasnija mera borbe protiv ove bolesti je prostorna izolacija domaćina. Izbegavaj sadnju osetljivih sorti kineske kleke u blizini voćnjaka kruške, preporučuje se razmak od najmanje 500 metara. Ako već imaš zaraženu kleku, možeš pokušati sa uklanjanjem i uništavanjem grana sa zadebljanjima pre nego što se pojave narandžaste izrasline u proleće. Postoje i fungicidi koji mogu smanjiti infekciju, ali njihova primena mora biti pravovremena i ponovljena, što često nije praktično za hobi baštovane. Odabir otpornih sorti kleke i kruške je najbolje dugoročno rešenje.
Uobičajene štetočine
Paukove grinje (Tetranychidae) su česte štetočine kineske kleke, posebno tokom suvih i toplih letnjih meseci. Ovi sićušni pauci, jedva vidljivi golim okom, hrane se sisanjem biljnih sokova sa četina. Prvi znak njihovog prisustva je pojava sitnih žutih tačkica na četinama. Kako se populacija grinja povećava, četine postaju bronzane ili sivkaste, gube sjaj i na kraju se suše i opadaju. Između grančica se može primetiti fina, gusta paučina, koja je siguran znak jake zaraze.
Borba protiv paukovih grinja može započeti jednostavnim merama. Redovno prskanje cele biljke jakim mlazom vode može fizički sprati grinje i povećati vlažnost, što im ne odgovara. Povećanje populacije prirodnih neprijatelja, kao što su bubamare i predatorske grinje, takođe može pomoći. U slučaju jačeg napada, mogu se primeniti insekticidni sapuni ili hortikulturna ulja, koja deluju kontaktno i guše štetočine. Važno je dobro pokriti celu biljku, posebno donje delove i unutrašnjost krošnje. U krajnjem slučaju, koriste se akaricidi, hemijska sredstva specifično namenjena za suzbijanje grinja.
Štitaste vaši (Diaspididae) su još jedna grupa štetočina koja može napasti kleku. Ovi insekti se pričvrste za grane ili četine, hrane se biljnim sokovima i prekriveni su voštanim štitom koji ih štiti od predatora i pesticida. Jaka zaraza može izazvati slabljenje biljke, žutilo i sušenje grana. Neke vrste luče „mednu rosu“, lepljivu supstancu na kojoj se razvija crna čađava plesan, što dodatno narušava izgled i zdravlje biljke.
Kontrola štitastih vašiju je otežana zbog njihovog zaštitnog štita. Kod manjih zaraza, mogu se mehanički ostrugati četkicom. Prskanje hortikulturnim uljem u periodu mirovanja (kasna zima/rano proleće) je veoma efikasno jer guši prezimljujuće forme vašiju. Tokom vegetacije, mogu se koristiti sistemični insekticidi koje biljka upija, pa se insekti truju hraneći se njenim sokovima. Važno je delovati u pravo vreme, obično u kasno proleće kada se izležu mlade, pokretne larve koje još uvek nemaju štit i najosetljivije su na kontaktne insekticide.
Ostali potencijalni problemi
Osim bolesti i štetočina, kineska kleka može patiti i od abiotskih, odnosno nezaraznih problema. Zimska opekotina je česta pojava na zimzelenim biljkama. Nastaje kada sunčano i vetrovito vreme tokom zime isuši četine, dok je koren u smrznutom tlu i ne može da nadoknadi izgubljenu vodu. To rezultira sušenjem i smeđom bojom četina, obično na strani biljke koja je izložena suncu i vetru. Prevencija uključuje temeljno zalivanje u jesen pre smrzavanja tla, postavljanje biljke na zaštićeno mesto i eventualno zasenjivanje mladih biljaka jutom ili mrežom tokom prve zime.
Oštećenje od soli za puteve je još jedan čest problem za kleke posađene blizu saobraćajnica. So koju vozila raspršuju može dospeti na četine i izazvati njihovo sušenje i promenu boje, slično zimskoj opekotini. So koja se sliva u tlo povećava njegov salinitet i oštećuje koren, otežavajući biljci da usvaja vodu. Simptomi su najizraženiji na strani biljke okrenutoj ka putu. Rešenje je sadnja na dovoljnoj udaljenosti od puta ili postavljanje fizičke barijere. U proleće, obilno ispiranje zemljišta oko biljke čistom vodom može pomoći u smanjenju koncentracije soli.
Mehanička oštećenja takođe mogu biti problem. Težak, vlažan sneg može se nakupiti na granama i izazvati njihovo savijanje ili lomljenje, posebno kod uspravnih, višetrupnih sorti. Pre zime, takve sorte se mogu labavo povezati kanapom kako bi se sprečilo širenje grana pod teretom snega. Redovno otresanje snega sa grana nakon većih padavina takođe pomaže. Oštećenja od kosilica ili trimera na dnu stabla mogu povrediti koru i stvoriti ulazno mesto za bolesti i štetočine. Postavljanje prstena od malča oko osnove stabla sprečava rast trave i eliminiše potrebu za košenjem tik uz stablo.
Na kraju, važno je razumeti prirodno starenje i odbacivanje četina. Svake godine, obično u jesen, kleka odbacuje deo svojih najstarijih četina, koje se nalaze u unutrašnjosti krošnje, najbliže stablu. Ove četine prvo požute, zatim postanu smeđe i opadnu. Ovo je potpuno normalan proces i nije znak bolesti. Sve dok su spoljašnji, mladi delovi biljke zdravi i zeleni, nema razloga za brigu. Razlikovanje ovog prirodnog procesa od simptoma bolesti je važno kako bi se izbegla nepotrebna panika i primena hemijskih sredstava.
