Kelreuterija se s pravom smatra jednom od najotpornijih i najzdravijih drvenastih vrsta koje se gaje u našim krajevima. Njena sposobnost da odoleva napadima većine uobičajenih bolesti i štetočina čini je izuzetno zahvalnom za održavanje i idealnim izborom za baštovane koji žele atraktivno drvo bez potrebe za stalnom upotrebom hemijskih sredstava za zaštitu. Ipak, kao i svaka biljka, ni kelreuterija nije potpuno imuna na probleme. U uslovima stresa, izazvanog nepovoljnim položajem, lošom drenažom ili ekstremnim vremenskim prilikama, njena otpornost može oslabiti, otvarajući vrata za pojavu određenih patogena i štetočina. Poznavanje potencijalnih pretnji i preventivnih mera ključno je za očuvanje zdravlja ovog prelepog drveta.
Glavni razlog izuzetne otpornosti kelreuterije leži u njenoj genetskoj predispoziciji i adaptaciji na različite uslove staništa. Poreklom iz Azije, razvila je prirodne mehanizme odbrane protiv širokog spektra patogena. Pored toga, njeno lišće i kora sadrže određena hemijska jedinjenja koja odbijaju mnoge insekte. Zdravo i vitalno drvo, koje raste na osunčanom položaju, u dobro dreniranom zemljištu i sa dovoljno prostora za razvoj, poseduje snažan imuni sistem sposoban da se samostalno izbori sa većinom izazova.
Prevencija je uvek najbolja strategija u zaštiti bilja. Osnovna preventivna mera je pravilan izbor lokacije za sadnju. Mesto sa najmanje šest sati direktnog sunca dnevno i dobrom cirkulacijom vazduha značajno smanjuje rizik od pojave gljivičnih oboljenja, koja se najčešće razvijaju u vlažnim i senovitim uslovima. Izbegavanje mehaničkih oštećenja kore i stabla tokom košenja ili drugih radova u vrtu takođe je od velike važnosti, jer rane predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene, posebno za gljive koje izazivaju trulež drveta.
Redovno uklanjanje suvih, oštećenih ili bolesnih grana (sanitarna rezidba) pomaže u održavanju zdravlja i vitalnosti krošnje. Ovim se sprečava širenje potencijalnih zaraza i omogućava bolja prozračnost, što dodatno smanjuje rizik od bolesti. Alat za orezivanje uvek treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo. Održavanje čistoće oko drveta, odnosno uklanjanje opalog lišća i plodova ukoliko se primeti prisustvo bolesti, takođe je korisna preventivna mera.
Konačno, izbegavanje stresa izazvanog vodom je ključno. Iako je otporna na sušu, mlade biljke treba redovno zalivati. S druge strane, prekomerno zalivanje i loša drenaža su još opasniji jer dovode do truljenja korena, što slabi celokupnu biljku i čini je podložnom napadu sekundarnih patogena. Održavanjem optimalne vlažnosti zemljišta, u skladu sa potrebama biljke, stvaraju se temelji za njeno dugoročno zdravlje.
Najčešće bolesti
Iako su bolesti retke, povremeno se mogu javiti. Jedna od najozbiljnijih bolesti koja može napasti kelreuteriju je verticiliozno uvenuće (Verticillium dahliae). Ovo je vaskularna bolest uzrokovana gljivicom koja živi u zemljištu i prodire u biljku kroz koren. Gljivica zapušava sprovodne sudove (ksilem), onemogućavajući transport vode i hranljivih materija do krošnje. Simptomi se obično javljaju iznenada, tokom leta, i uključuju naglo venjenje i sušenje lišća na pojedinim granama ili na celoj jednoj strani drveta.
Dijagnostikovanje verticilioze može biti teško, ali presek zaražene grane često otkriva karakteristične tamne, prstenaste promene u drvetu. Nažalost, ne postoji efikasan fungicid za lečenje ove bolesti. Jedine mere su preventivne: sadnja na nezaraženom zemljištu i izbegavanje sadnje na mestima gde su prethodno rasle biljke osetljive na ovu bolest (kao što su paradajz, krompir ili javor). Ukoliko se bolest pojavi, zaražene grane treba odmah odseći i uništiti. U teškim slučajevima, celo drvo može propasti i mora se ukloniti.
Druga gljivična bolest koja se ponekad može javiti je rak kore (Nectria cinnabarina). Ova bolest se manifestuje pojavom malih, ružičastih ili crvenih bradavičastih izraslina na kori grana i stabla. Gljivica prodire kroz rane i uzrokuje odumiranje tkiva, što dovodi do sušenja grana iznad mesta zaraze. Kao i kod verticilioze, borba se svodi na preventivu i sanitarnu rezidbu. Sve zaražene grane treba ukloniti sečenjem duboko u zdravo tkivo i spaliti.
Pepelnica i druge lisne pegavosti se na kelreuteriji javljaju izuzetno retko. One obično ne predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje drveta i javljaju se samo u uslovima visoke vlažnosti i slabe cirkulacije vazduha. Njihov uticaj je pretežno estetski. U slučaju pojave, nije potrebna hemijska intervencija, već je dovoljno poboljšati uslove u kojima drvo raste, na primer, proređivanjem krošnje radi bolje ventilacije.
Potencijalne štetočine
Kelreuterija je veoma neprivlačna za većinu insekata, ali nekoliko vrsta se povremeno može naći na njoj. Lisne vaši (Aphididae) se ponekad mogu pojaviti u proleće na mladim, sočnim vrhovima izdanaka i na naličju listova. One sišu biljne sokove, što može dovesti do blage deformacije i kovrdžanja listova. Jači napadi mogu dovesti i do pojave medne rose, lepljive supstance koju luče vaši, a na koju se kasnije naseljava gljivica čađavica, stvarajući crnu prevlaku na listovima.
Borba protiv lisnih vaši na velikom drvetu je nepraktična i najčešće nepotrebna. Prirodni neprijatelji, kao što su bubamare, mrežokrilke i ose najeznice, obično drže populaciju vaši pod kontrolom. Samo u slučaju izuzetno jakog napada na mlade sadnice može se razmotriti primena insekticidnog sapuna ili nekog drugog ekološkog insekticida. Upotreba jakih hemijskih insekticida se ne preporučuje jer oni uništavaju i korisne insekte, narušavajući prirodnu ravnotežu.
U nekim delovima sveta, posebno u Severnoj Americi gde je kelreuterija unešena vrsta, primećena je pojava specifične vrste stenice (Jadera haematoloma), koja se hrani semenom kelreuterije. Ove stenice se okupljaju u velikom broju oko stabla i na plodovima, ali ne nanose štetu samom drvetu, već samo semenu. U našim uslovima, ovakvi specifični problemi su retki, ali pojava invazivnih vrsta stenica, poput mramoraste stenice, može dovesti do toga da se i one hrane na plodovima kelreuterije.
Gusenice raznih vrsta leptira se retko hrane lišćem kelreuterije. Ukoliko se primeti manji broj gusenica, one se mogu mehanički ukloniti. Ozbiljnije štete koje bi zahtevale hemijski tretman praktično nisu zabeležene. Generalno, kelreuterija je drvo koje će retko zahtevati bilo kakvu intervenciju protiv štetočina, što je čini idealnom za organsku proizvodnju i ekološke vrtove.
Abiotski faktori i fiziološki poremećaji
Češće od bolesti i štetočina, problemi na kelreuteriji su uzrokovani abiotskim faktorima, odnosno nepovoljnim uslovima sredine. Opekotine od sunca na kori (suncožeg) mogu se javiti na mladim stablima sa tankom korom, posebno na jugozapadnoj strani stabla, usled jakog zimskog sunca i velikih temperaturnih oscilacija između dana i noći. Kora puca i ljušti se, otvarajući put za infekcije. Preventiva je krečenje stabla ili umotavanje jutanim trakama tokom prvih nekoliko zima.
Oštećenja od mraza su takođe moguća, posebno kod mladih biljaka i u slučaju kasnih prolećnih mrazeva koji mogu uništiti tek izbile mlade listiće. Iako se drvo obično oporavi, to ga može oslabiti. Zimska zaštita mladih sadnica malčiranjem i umotavanjem može sprečiti veća oštećenja. Kod odraslih stabala, oštećenja od mraza su retka, osim na nezrelim izdancima koji su izrasli kasno u jesen.
Nedostatak ili višak vode, kao što je već detaljno objašnjeno, čest je uzrok fizioloških poremećaja. Hloroza, odnosno žućenje lišća, može biti posledica ne samo nedostatka hranljivih materija, već i sabijenog, nedreniranog zemljišta u kojem koren pati od nedostatka kiseonika. Mehanička oštećenja od kosilica, trimera ili građevinskih radova u blizini drveta mogu ozbiljno narušiti zdravlje stabla, oštetiti koru i koren, i učiniti ga podložnim napadu sekundarnih štetočina i bolesti.
Zaslanjenost zemljišta, problem čest u urbanim sredinama pored puteva koji se zimi posipaju solju, može dovesti do sušenja ivica listova i propadanja grana. Iako je kelreuterija relativno tolerantna na so, visoke koncentracije mogu biti štetne. Obilno zalivanje u proleće može pomoći u ispiranju viška soli iz zone korena. Pažljivim odabirom mesta sadnje i pružanjem optimalnih uslova, većina ovih abiotskih problema se može izbeći.
Dijagnostika i koraci u rešavanju problema
Kada se primeti problem na kelreuteriji, prvi korak je pravilna dijagnoza. Potrebno je pažljivo pregledati celo drvo – lišće (i lice i naličje), grane, stablo i zonu oko korena. Treba obratiti pažnju na vrstu simptoma (promena boje, pege, venjenje, sušenje), njihovu distribuciju na drvetu (da li je zahvaćena cela krošnja, samo jedna strana, samo mladi ili samo stari listovi) i vreme pojave. Takođe je važno razmotriti nedavne promene u okruženju drveta – da li je bilo ekstremnih vremenskih uslova, građevinskih radova, promene u režimu zalivanja ili đubrenja.
Nakon postavljanja sumnje na određeni problem, treba preduzeti odgovarajuće korake. Ako je problem uzrokovan uslovima sredine, kao što je loša drenaža, treba pokušati da se ti uslovi poprave. Ako se sumnja na nedostatak hranljivih materija, može se primeniti odgovarajuće đubrivo. U slučaju bolesti ili štetočina, prva mera je uvek mehanička – uklanjanje zaraženih delova ili štetočina. Upotreba pesticida (fungicida ili insekticida) treba da bude poslednja opcija, primenjena samo kada je neophodno i uz strogo poštovanje uputstava.
Za većinu problema koji se mogu javiti na kelreuteriji, jednostavne, nehemijske mere su sasvim dovoljne. Poboljšanje uslova gajenja, sanitarna rezidba i održavanje opšte higijene u vrtu rešiće većinu potencijalnih pretnji. Važno je ne paničiti pri prvoj pojavi promene na listu. Biljke su živi organizmi i povremeni manji problemi su normalna pojava.
Ukoliko niste sigurni u dijagnozu, korisno je konsultovati se sa stručnjakom za zaštitu bilja ili iskusnim baštovanom. Fotografisanje simptoma i detaljan opis problema mogu pomoći u dobijanju tačnog saveta. U svakom slučaju, otpornost kelreuterije znači da će vlasnici ovog drveta retko imati potrebu da se bave ozbiljnim problemima, omogućavajući im da pre svega uživaju u njegovoj lepoti i jedinstvenosti.
📷 Flickr / Szerző: Plant Image Library / Licence: CC BY-SA 2.0
