Kadifice se s pravom smatraju jednim od najotpornijih cvetova u bašti, što značajno olakšava njihovu negu. Njihova prirodna otpornost potiče od specifičnih jedinjenja, posebno tiofena, koje proizvode u svom korenu i listovima. Ove supstance imaju snažno insekticidno i nematicidno dejstvo, odbijajući mnoge podzemne i nadzemne štetočine. Upravo zbog ove osobine, kadifice su vekovima poznate kao „biljke doktori“ i često se sade kao zaštitni pojas oko osetljivijih kultura u povrtnjacima. Međutim, uprkos njihovoj reputaciji, ni one nisu potpuno imune na povremene napade određenih bolesti i štetočina, naročito ako se ne gaje u optimalnim uslovima.
Najveći neprijatelji kadifica su uslovi koji pogoduju razvoju gljivičnih oboljenja. To su pre svega prekomerna vlaga, slaba cirkulacija vazduha i nedostatak sunčeve svetlosti. Pregusta sadnja, zalivanje preko listova i sadnja na senovitim mestima stvaraju idealnu mikroklimu za razvoj patogena. Bolesti poput pepelnice, sive truleži (botritisa) i truleži korena najčešće se javljaju upravo u ovakvim okolnostima. Stoga je prevencija, koja podrazumeva poštovanje osnovnih agrotehničkih mera, najbolja strategija zaštite.
Što se tiče štetočina, kadifice su efikasne u odbijanju nematoda, belih leptirastih vaši i nekih vrsta buba, ali mogu biti privlačne za puževe, golaće i lisne vaši, posebno u fazi mladih, nežnih biljaka. Ponekad, u uslovima suvog i toplog vremena, može doći i do napada crvenog pauka. Srećom, većina ovih problema se može rešiti blagovremenom intervencijom i primenom jednostavnih, često organskih metoda zaštite. Redovan pregled biljaka omogućava rano uočavanje problema i sprečava njegovo širenje.
Ključ za zdrave kadifice leži u stvaranju nepovoljnih uslova za razvoj patogena i štetočina. To podrazumeva sadnju na osunčanim, provetrenim lokacijama, korišćenje dobro dreniranog zemljišta, pravilno zalivanje direktno u koren i poštovanje preporučenog razmaka sadnje. Jaka i zdrava biljka, koja raste u optimalnim uslovima, poseduje snažan imuni sistem i mnogo je sposobnija da se sama odbrani od potencijalnih napadača. Ulaganje u prevenciju uvek je isplativije od kasnijeg lečenja.
Najčešće gljivične bolesti
Pepelnica je jedna od najprepoznatljivijih bolesti koja može zahvatiti kadifice. Manifestuje se kao bela, praškasta prevlaka na listovima, stabljikama, a ponekad i na cvetovima, podsećajući na posut brašnom. Ovu bolest izazivaju gljivice koje se razvijaju na površini biljnog tkiva, crpeći hranljive materije i smanjujući fotosintetsku aktivnost. Iako retko ubija biljku, pepelnica je estetski neprivlačna i može značajno oslabiti biljku ako se infekcija proširi. Najčešće se javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha, slabog provetravanja i umerenih temperatura.
Siva trulež, poznata i kao botritis (Botrytis cinerea), je još jedno često gljivično oboljenje. Napada pre svega cvetove i pupoljke, posebno one koji su već oštećeni ili precvetali. Simptomi uključuju pojavu vodenastih, smeđih mrlja koje se brzo šire i prekrivaju sivom, paučinastom plesni. Ova bolest se takođe razvija u vlažnim uslovima. Redovno uklanjanje precvetalih cvetova je ključna preventivna mera, jer se time uklanja potencijalno mesto za razvoj infekcije. Takođe, zalivanje u jutarnjim časovima omogućava da se biljke brzo osuše.
Trulež korena i stabljike je ozbiljno oboljenje koje najčešće uzrokuju gljivice iz rodova Pythium, Phytophthora i Rhizoctonia. Problem nastaje u previše vlažnom, slabo dreniranom zemljištu, gde nedostatak kiseonika slabi koren i čini ga podložnim infekciji. Simptomi uključuju žućenje i venuće donjih listova, klonulost cele biljke (čak i kada je zemlja vlažna), i tamnjenje i omekšavanje osnove stabljike. Kada se bolest razvije, biljku je teško spasiti. Prevencija je jedini pravi lek, a ona se sastoji u korišćenju rastresitog, dobro dreniranog supstrata i izbegavanju prekomernog zalivanja.
Za suzbijanje gljivičnih bolesti, prva mera je uklanjanje i uništavanje svih zaraženih delova biljke kako bi se sprečilo dalje širenje. Poboljšanje cirkulacije vazduha proređivanjem biljaka takođe može pomoći. U slučaju jačeg napada pepelnice, mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora ili bakra, ali i organski preparati kao što je rastvor sode bikarbone (jedna kašičica sode i par kapi tečnog sapuna na litar vode) ili mleka (razblaženo sa vodom u odnosu 1:10). Prskanje treba obavljati po suvom vremenu, najbolje ujutru.
Štetočine koje napadaju kadifice
Iako su poznate kao repelenti, kadifice nisu potpuno zaštićene od svih štetočina. Puževi i puževi golaći su jedni od najvećih neprijatelja, posebno mladih i nežnih biljaka. Oni noću izlaze iz svojih skloništa i hrane se lišćem, ostavljajući za sobom nepravilne rupe i sluzav trag. Najefikasniji način borbe je ručno sakupljanje u večernjim ili ranim jutarnjim satima. Takođe, postavljanje barijera oko leja od pepela, krupnog peska, ljuski od jaja ili piljevine može ih odvratiti. Postoje i razne klopke, kao što su posude sa pivom ukopane u zemlju, koje ih privlače i dave.
Lisne vaši su još jedna česta napast. Ovi sitni insekti se obično skupljaju u kolonijama na naličju listova i na mladim, sočnim izdancima, gde sisaju biljne sokove. Njihov napad slabi biljku, uzrokuje deformacije listova i može preneti virusne bolesti. Prisustvo mrava na biljkama često je znak napada lisnih vaši, jer mravi gaje vaši zbog medne rose koju luče. Manji napad se može rešiti prskanjem jakim mlazom vode. Za jače napade, efikasan je rastvor sapunice ili preparati na bazi koprive ili duvana. U baštu treba privući i prirodne neprijatelje lisnih vaši, kao što su bubamare.
Crveni pauk (grinja) je sićušna štetočina, jedva vidljiva golim okom, koja se javlja u uslovima suvog i toplog vremena. Hrani se sisanjem sokova sa naličja listova, što dovodi do pojave sitnih žutih ili belih tačkica. Kako se napad širi, listovi postaju žuti, suše se i opadaju. U kasnijoj fazi, između listova i stabljike može se primetiti fina paučina. Crveni pauk ne podnosi vlagu, pa je redovno orošavanje biljaka (posebno sa donje strane listova) dobra preventivna mera. U slučaju jačeg napada, mogu se koristiti akaricidi ili prirodni preparati na bazi ulja.
Rudari lišća su larve nekih vrsta muva koje se ubušuju u list i hrane se njegovim tkivom, praveći karakteristične vijugave tunele ili „mine“ bele ili srebrnaste boje. Iako šteta obično nije velika i uglavnom je estetske prirode, jak napad može smanjiti fotosintetsku površinu i oslabiti biljku. Najbolja metoda kontrole je redovan pregled listova i gnječenje larvi unutar tunela prstima. Uklanjanje i uništavanje jako zaraženih listova takođe pomaže u smanjenju populacije. Primena hemijskih insekticida je retko potrebna i treba je izbegavati.
Preventivne mere i organska zaštita
Najbolja zaštita od bolesti i štetočina je prevencija. Sve počinje odabirom zdrave i jake sadnice ili kvalitetnog semena. Sadnja na pravo mesto je od presudnog značaja – kadifice zahtevaju puno sunca (najmanje 6 sati dnevno) i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusta sadnja je jedna od najvećih grešaka jer stvara vlažnu, zagušljivu sredinu idealnu za razvoj gljivica. Poštovanje preporučenog razmaka sadnje omogućava lišću da se brzo suši nakon kiše ili zalivanja i smanjuje mogućnost prenosa bolesti sa biljke na biljku.
Pravilna nega jača imunitet biljke. Izbegavanje preteranog đubrenja azotom je važno, jer azot podstiče rast nežnog, vodenastog tkiva koje je podložnije napadima bolesti i štetočina. Uravnotežena ishrana, sa dovoljno fosfora i kalijuma, čini biljku čvršćom i otpornijom. Pravilno zalivanje, direktno u koren, a ne preko listova, takođe je ključna preventivna mera. Malčiranje zemljišta oko biljaka pomaže u očuvanju vlage, sprečava rast korova i može smanjiti prskanje spora gljivica iz zemlje na donje listove.
Podsticanje biodiverziteta u bašti je kamen temeljac organske zaštite. Sadnja različitih vrsta cveća i začinskog bilja privlači korisne insekte kao što su bubamare, čipkaste mušice i parazitske osice, koji su prirodni predatori lisnih vaši i drugih štetočina. Postavljanje kućica za ptice i ježeve takođe može pomoći, jer se oni hrane puževima i insektima. Održavanje zdrave populacije prirodnih neprijatelja drži štetočine pod kontrolom na prirodan i održiv način.
Korišćenje biljnih preparata je efikasan i ekološki prihvatljiv način borbe protiv problema kada se pojave. Macerat od koprive je odličan kao insekticid protiv lisnih vaši, ali i kao folijarno đubrivo koje jača biljku. Čaj od kamilice ili preslice deluje kao fungicid i jača otpornost na gljivične bolesti. Preparati na bazi belog luka i ljute paprike deluju kao repelenti za mnoge insekte. Ovi prirodni pesticidi su bezbedni za ljude, pčele i druge korisne organizme i ne zagađuju životnu sredinu.
Uloga kadifice u zaštiti drugih biljaka
Kadifica nije samo ukrasna biljka, već i izuzetno koristan saveznik u svakoj bašti, a posebno u povrtnjaku. Njena najpoznatija uloga je u biološkoj borbi protiv štetnih nematoda. Nematode su mikroskopski crvi koji žive u zemljištu i napadaju korenje mnogih povrtarskih kultura, kao što su paradajz, paprika, krompir i šargarepa, uzrokujući slabljenje biljaka i smanjenje prinosa. Koren kadifice (posebno sorti Tagetes patula i Tagetes erecta) luči tiofene, biohemijska jedinjenja koja su toksična za nematode, čime efikasno čisti zemljište od ovih štetočina.
Da bi se postigao maksimalan efekat, kadifice treba saditi u velikom broju, kao pokrovni usev na celoj parceli, najmanje tri meseca pre sadnje glavne kulture. Nakon toga, biljke se zaoru i unesu u zemljište kao zelenišno đubrivo. Međutim, čak i sadnja kadifica kao ivičnjaka oko leja sa povrćem ili između redova može značajno smanjiti populaciju nematoda i pružiti određeni nivo zaštite. Ovaj efekat se proteže i na narednu sezonu, čineći zemljište zdravijim za buduće useve.
Pored delovanja na nematode, intenzivan miris lišća i cvetova kadifice odbija i mnoge nadzemne štetočine. Veruje se da odbija belu leptirastu vaš, krompirovu zlaticu, kupusnog belca i neke vrste stenica. Zbog toga je interkroping, odnosno mešovita sadnja kadifica sa povrćem, veoma popularna tehnika u organskom baštovanstvu. Sadnja kadifica pored paradajza, na primer, smatra se klasičnom kombinacijom koja štiti paradajz od štetočina i poboljšava njegovo zdravlje.
S druge strane, važno je znati da kadifice mogu privući neke štetočine, kao što su puževi, koji onda mogu preći na obližnje povrće. Takođe, cvetovi kadifica su privlačni za oprašivače, kao što su pčele i bumbari, što je korisno za plodovito povrće poput tikvica, krastavaca i paradajza. Korišćenje kadifica kao zaštitne biljke je složen proces koji zahteva poznavanje interakcija između biljaka. Uprkos nekim manjim nedostacima, njihova ukupna korist za zdravlje baštenskog ekosistema je neosporna i čini ih nezamenljivim delom svake integrisane strategije zaštite bilja.
