Iako je iranski luk (Allium aflatunense) relativno otporna i zdrava biljka, koja zahvaljujući sadržaju sumpornih jedinjenja prirodno odbija mnoge probleme, on ipak nije u potpunosti imun na napade određenih bolesti i štetočina. Poznavanje potencijalnih pretnji, kao i sposobnost ranog prepoznavanja simptoma, ključni su za očuvanje zdravlja i lepote ovih impresivnih biljaka. Pravovremena reakcija i primena adekvatnih, po mogućstvu preventivnih i ekoloških mera, mogu sprečiti ozbiljnije štete i osigurati da biljke ostanu vitalne i dekorativne. Zanemarivanje prvih znakova problema može dovesti do slabljenja biljke, estetskih oštećenja, pa čak i do njenog potpunog propadanja. Zato je redovan pregled biljaka sastavni deo odgovorne nege.
Najbolja odbrana od bolesti i štetočina je prevencija. Zdrava i snažna biljka, koja raste u optimalnim uslovima, mnogo je otpornija na napade. To počinje od samog starta – sadnjom zdravih, neoštećenih lukovica u dobro pripremljeno zemljište. Ključni preventivni faktor je osiguravanje odlične drenaže, jer je stajaća voda najveći neprijatelj lukovica i koren je mnogih gljivičnih oboljenja, pre svega truleži. Pored toga, sadnja na osunčanoj poziciji sa dobrom cirkulacijom vazduha smanjuje zadržavanje vlage na listovima, što otežava razvoj bolesti.
Plodored je još jedna važna preventivna mera, posebno u vrtovima gde se gaje i druge vrste iz roda Allium (crni i beli luk, praziluk). Treba izbegavati sadnju ukrasnog luka na mestima gde su prethodnih godina rasli njegovi srodnici, jer se u zemljištu mogu zadržati specifične bolesti i štetočine. Održavanje higijene u vrtu, kao što je uklanjanje i uništavanje biljnih ostataka na kraju sezone, takođe smanjuje mogućnost prezimljavanja patogena i štetočina.
Redovan pregled biljaka, barem jednom nedeljno tokom vegetacije, omogućava da se problemi uoče u najranijoj fazi. Treba obratiti pažnju na bilo kakve promene u boji ili obliku listova, pojavu pega, deformacija, ili prisustvo insekata i njihovih larvi. Što se problem ranije otkrije, to su veće šanse da se reši jednostavnim merama, poput ručnog uklanjanja štetočina ili odstranjivanja zaraženog lista, bez potrebe za primenom hemijskih sredstava.
Najčešće bolesti
Trulež lukovica je najozbiljnija bolest koja može zadesiti iranski luk. Uzrokovana je različitim vrstama gljivica (kao što su Fusarium, Sclerotium) koje napadaju lukovicu u uslovima prevelike vlage i slabe drenaže. Simptomi na nadzemnom delu biljke uključuju žućenje i venuće lišća, zaostajanje u rastu i generalno slabljenje biljke. Ako se takva biljka izvadi, videće se da je lukovica mekana, vodenasta, smeđe boje i često prekrivena belom ili ružičastom plesni. Jednom kada dođe do truleži, biljku je nemoguće spasiti i treba je ukloniti zajedno sa okolnom zemljom kako bi se sprečilo širenje zaraze. Prevencija je ključna: sadnja u povišenim lejama, popravka drenaže i izbegavanje prekomernog zalivanja.
Plamenjača (Peronospora destructor) je još jedno gljivično oboljenje koje se može javiti, posebno tokom vlažnih i prohladnih proleća. Prepoznaje se po pojavi bledih, žućkastih ili sivkastih pega na listovima. U uslovima visoke vlažnosti, na tim pegama se sa naličja lista može primetiti sivkasto-ljubičasta navlaka, koju čine spore gljivice. Jako zaraženi listovi se suše i propadaju, što slabi biljku i smanjuje njenu sposobnost da hrani lukovicu za sledeću sezonu. Prevencija uključuje obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha (dovoljan razmak između biljaka) i izbegavanje zalivanja preko listova. U slučaju pojave, zaražene listove treba odmah ukloniti i uništiti.
Rđa (Puccinia allii) je bolest koja se manifestuje pojavom karakterističnih narandžastih ili smeđih, praškastih pustula na listovima i stabljikama. Iako obično ne uzrokuje propadanje cele biljke, jaka zaraza može značajno smanjiti estetsku vrednost i oslabiti biljku. Kao i kod plamenjače, širenju rđe pogoduje vlažno vreme. Treba izbegavati preterano đubrenje azotom, jer ono stvara bujno i nežno lišće koje je podložnije infekciji. Uklanjanje prvih zaraženih listova može usporiti širenje bolesti.
Virusna oboljenja se takođe mogu javiti, mada ređe. Manifestuju se kroz šarenilo lišća (mozaik), pojavu žutih pruga, deformacije i kržljavost biljke. Viruse obično prenose insekti koji sisaju biljne sokove, kao što su lisne vaši. Nažalost, za virusna oboljenja nema leka. Jedina mera je uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka kako bi se sprečilo dalje širenje na zdrave primerke. Korišćenje zdravog sadnog materijala i kontrola insekata vektora su najbolje mere prevencije.
Najčešće štetočine
Lukova muva (Delia antiqua) je jedna od najznačajnijih štetočina koja može napasti iranski luk. Odrasla muva polaže jaja na zemlju u blizini osnove biljke. Iz jaja se izležu larve (crvi) koje se ubušuju u lukovicu i hrane se njome, praveći hodnike. Napadnuta biljka zaostaje u rastu, listovi joj žute i venu, a lukovica postaje mekana i podložna truljenju. Preventivne mere uključuju plodored, postavljanje agrotekstila (mreže) preko leje u vreme polaganja jaja (obično u maju) i izbegavanje upotrebe svežeg stajnjaka koji privlači muvu.
Lisne vaši (Aphididae) se mogu pojaviti na mladim listovima i cvetnim pupoljcima, gde sisaju biljne sokove. Iako retko uzrokuju veliku direktnu štetu na ovako snažnoj biljci, mogu izazvati deformacije listova i prenositi viruse. Prisustvo vaši se lako uočava, kao i lepljiva medna rosa koju luče, a na koju se kasnije naseljava čađava plesan. Manji napad se može rešiti prskanjem jakim mlazom vode ili primenom insekticidnih sapuna ili preparata na bazi koprive ili ulja nima. Prirodni neprijatelji, kao što su bubamare, takođe pomažu u kontroli njihove populacije.
Tripsi (Thysanoptera) su sićušni insekti koji se takođe hrane sisanjem biljnih sokova, ostavljajući za sobom karakteristične srebrnaste ili beličaste pege na listovima. Jaka zaraza može dovesti do deformacije i sušenja listova. Njihovoj pojavi pogoduje toplo i suvo vreme. Održavanje optimalne vlažnosti i prskanje biljaka vodom može ometati njihov razvoj. U slučaju jačeg napada, mogu se primeniti insekticidi, po mogućstvu oni na biološkoj bazi.
Nematode stabljike i lukovice (Ditylenchus dipsaci) su mikroskopski crvi koji žive u zemljištu i mogu napasti lukovice. Prodiru u tkivo lukovice i stabljike, uzrokujući bubrenje, deformacije, pucanje i na kraju propadanje biljke. Zaražene lukovice postaju mekane i sunđeraste. Ovo je veoma opasna štetočina koju je teško suzbiti. Najvažnija mera je prevencija, što znači korišćenje isključivo zdravog, sertifikovanog sadnog materijala i strogo poštovanje plodoreda. Ne treba saditi lukovice najmanje 4-5 godina na zaraženoj parceli.
Metode suzbijanja i zaštite
Integrisan pristup zaštiti bilja, koji kombinuje preventivne, biološke, mehaničke i, samo u krajnjoj nuždi, hemijske mere, najbolji je način za očuvanje zdravlja iranskog luka. Kao što je već naglašeno, prevencija je temelj svega. Stvaranje uslova koji ne odgovaraju patogenima i štetočinama (dobra drenaža, cirkulacija vazduha, plodored) smanjuje potrebu za bilo kakvim intervencijama. Pravilan izbor sorti koje su otpornije takođe može biti od pomoći.
Mehaničke mere zaštite uključuju ručno sakupljanje štetočina (npr. puževa, koji takođe mogu oštetiti mlade listove), postavljanje barijera (npr. mreža protiv lukove muve) i uklanjanje zaraženih delova biljke. Odsecanje i uništavanje prvih listova koji pokažu simptome bolesti može značajno usporiti ili zaustaviti njeno širenje. Održavanje leja bez korova takođe pomaže, jer korovi mogu biti domaćini za mnoge bolesti i štetočine.
Biološka kontrola podrazumeva korišćenje prirodnih neprijatelja za suzbijanje štetočina. Podsticanje prisustva korisnih insekata u vrtu, kao što su bubamare (jedu lisne vaši), ose najeznice i predatorske stenice, stvara prirodnu ravnotežu. To se može postići sadnjom biljaka cvetnica koje ih privlače i izbegavanjem upotrebe insekticida širokog spektra. Primena preparata na bazi korisnih mikroorganizama (npr. Bacillus thuringiensis protiv gusenica) takođe spada u biološke mere.
Hemijske mere, odnosno upotreba pesticida, trebalo bi da budu poslednja opcija, kada su sve druge metode bile neuspešne i kada preti značajna šteta. Ukoliko se odlučiš za njihovu primenu, treba birati fungicide i insekticide koji su što selektivniji, odnosno deluju ciljano na problematični organizam uz minimalan uticaj na okolinu i korisne insekte. Uvek se treba strogo pridržavati uputstava proizvođača o dozi, vremenu primene i merama opreza. Primena pesticida se nikada ne vrši u vreme cvetanja biljaka kako se ne bi ugrozili pčele i drugi oprašivači.
Posebna pažnja prilikom skladištenja
Problemi sa bolestima mogu se javiti i nakon vađenja lukovica, tokom perioda skladištenja. Ukoliko se lukovice vade iz zemlje radi skladištenja preko zime ili do jesenje sadnje, neophodno ih je pravilno pripremiti. Nakon vađenja, lukovice treba pažljivo očistiti od zemlje i ostaviti da se prosuše na senovitom, suvom i prozračnom mestu nekoliko dana ili nedelja. Nikada ih ne treba ostavljati na direktnom suncu, jer to može izazvati ožegotine.
Pre skladištenja, svaku lukovicu treba pažljivo pregledati. Sve lukovice koje su mekane, oštećene, imaju mrlje ili pokazuju bilo kakve znake bolesti treba odmah odbaciti. Skladištenje čak i jedne zaražene lukovice može dovesti do širenja zaraze na sve ostale. Zdrave lukovice se čuvaju u mrežastim ili papirnim vrećama, drvenim gajbicama ili kartonskim kutijama koje omogućavaju cirkulaciju vazduha. Nikako ih ne treba čuvati u plastičnim kesama, jer one zadržavaju vlagu i podstiču razvoj plesni i truleži.
Prostor za skladištenje mora biti suv, taman i hladan, sa temperaturom idealno između 5 i 10°C. Podrumi, garaže ili ostave koje se ne greju su obično dobar izbor. Visoka vlažnost i temperatura u skladištu pogoduju razvoju bolesti i mogu izazvati prerano klijanje lukovica. Povremeno, tokom perioda skladištenja, treba proveriti stanje lukovica i ukloniti sve one koje su u međuvremenu propale.
Pravilnim postupkom vađenja, sušenja i skladištenja osigurava se da sadni materijal ostane zdrav i vitalan do sledeće sezone sadnje. Ovo je posebno važno prilikom razmnožavanja deljenjem, jer se na ovaj način sprečava prenošenje bolesti sa starih na nove zasade. Pažljiv odnos prema lukovicama i van vegetacione sezone je garancija zdravlja i uspeha u narednim godinama.
