Iako je engleska muškatla uz pravilnu negu relativno otporna biljka, ona nije imuna na napade raznih bolesti i štetočina koje mogu ugroziti njeno zdravlje i lepotu. Problemi se najčešće javljaju kada su uslovi gajenja neadekvatni, kao što su prekomerno zalivanje, slaba cirkulacija vazduha, nedostatak svetlosti ili nepravilna ishrana. Oslabljena biljka postaje laka meta za patogene i insekte. Zbog toga je prevencija, koja podrazumeva stvaranje optimalnih uslova za rast, ključna u borbi protiv ovih problema. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremena reakcija mogu sprečiti širenje zaraze i sačuvati biljku od većih oštećenja.
Najčešći problemi kod engleske muškatle vezani su za gljivična oboljenja, koja su direktna posledica prevelike vlage. Botritis, poznatiji kao siva plesan, jedno je od najčešćih oboljenja. Manifestuje se kao siva, paučinasta prevlaka na listovima, cvetovima i stabljikama, posebno na mestima gde se zadržava vlaga. Delovi biljke zahvaćeni plesni postaju mekani i trule. Ova bolest se brzo širi u uslovima visoke vlažnosti vazduha i slabe ventilacije.
Druga česta gljivična bolest je rđa muškatle (Puccinia pelargonii-zonalis). Iako je češća kod zonskih muškatli, može napasti i englesku. Prepoznaje se po pojavi malih, žutih pega na gornjoj strani lista, dok se sa donje strane, na istim mestima, formiraju koncentrični krugovi ispunjeni smeđim, praškastim sporama. Jako zaraženi listovi žute i prevremeno otpadaju. Obe ove bolesti zahtevaju hitnu reakciju kako bi se sprečilo njihovo širenje.
Prevencija je uvek najbolji lek. Osigurajte dobru cirkulaciju vazduha oko biljaka tako što ćete izbegavati pretrpanost. Prilikom zalivanja, vodu sipajte direktno u zemlju, izbegavajući kvašenje listova i cvetova. Redovno uklanjajte sve precvetale cvetove, uvele listove i biljne ostatke iz saksije i okoline, jer oni predstavljaju idealno mesto za razvoj patogena. Ukoliko se bolest ipak pojavi, odmah uklonite i uništite sve zaražene delove biljke.
Najčešće gljivične bolesti
Siva plesan (Botrytis cinerea) je verovatno najrasprostranjenija bolest koja napada engleske muškatle, posebno tokom vlažnih i prohladnih perioda. Gljivica najčešće prodire u biljku kroz rane nastale orezivanjem ili oštećenjima, ali i kroz stare, precvetale cvetove. Razvoju bolesti pogoduje visoka vlažnost vazduha, slaba ventilacija i prenatrpanost biljaka. Prvi simptomi su vodenaste pege koje brzo postaju smeđe, a zatim se na njima razvija karakteristična siva, prašnjava navlaka.
Kada primetite prve znake sive plesni, neophodno je odmah delovati. Pažljivo, sterilnim makazama, uklonite sve zaražene delove biljke – cvetove, listove, pa čak i cele grane ako je potrebno. Odsečene delove odmah stavite u kesu i bacite, nikako ih ne ostavljajte u blizini zdravih biljaka ili na kompostu. Nakon uklanjanja zaraženih delova, poboljšajte cirkulaciju vazduha oko biljke i smanjite zalivanje. U slučaju jačeg napada, može biti potrebna primena odgovarajućeg fungicida na bazi bakra ili nekog drugog sistemičnog fungicida, prema uputstvu proizvođača.
Crna trulež stabljike i korena (Pythium) je još jedna opasna bolest uzrokovana prekomernim zalivanjem i lošom drenažom supstrata. Ova bolest napada koren i osnovu stabljike, izazivajući njihovo truljenje. Spolja, biljka izgleda uvelo, listovi žute i otpadaju, iako je zemlja vlažna. Osnova stabljike postaje mekana, vodenasta i crne boje. Kada se ovi simptomi pojave, bolest je obično već u poodmakloj fazi i biljku je teško spasiti.
Prevencija crne truleži je ključna. Koristite isključivo sterilan, dobro dreniran supstrat. Izbegavajte prekomerno zalivanje i nikada ne dozvolite da saksija stoji u vodi. Prilikom razmnožavanja koristite samo zdrave reznice i čist alat. Ukoliko do zaraze ipak dođe, možete pokušati da spasite biljku tako što ćete je izvaditi iz saksije, odseći sve trule delove korena i stabljike, a zatim zdrave delove (ako ih ima) posaditi u potpuno nov, suv supstrat. Međutim, prognoza u ovom slučaju često nije dobra.
Bakterijske bolesti
Bakterijska palež (Xanthomonas hortorum pv. pelargonii) je jedna od najozbiljnijih bolesti koja može pogoditi muškatle. Ova bolest je veoma zarazna i može se brzo proširiti sa biljke na biljku, posebno putem vode i alata. Simptomi počinju kao male, vodenaste pege na listovima koje se postepeno povećavaju, postaju smeđe do crne i često imaju žuti oreol. Karakterističan znak je i venuće u obliku slova ‘V’, koje počinje od ivice lista i širi se prema unutra. U poodmakloj fazi, bakterija ulazi u provodni sistem biljke, izazivajući crnjenje i truljenje stabljike iznutra, što dovodi do brzog propadanja cele biljke.
Nažalost, za bakterijsku palež ne postoji efikasan lek. Jedina mera je stroga prevencija i brzo uklanjanje zaraženih biljaka kako bi se sprečilo širenje zaraze na zdrave primerke. Uvek kupujte sadnice iz pouzdanih izvora. Izbegavajte kvašenje lišća prilikom zalivanja, jer bakterije koriste vodu kao medij za širenje. Redovno sterilišite alat za orezivanje, posebno kada prelazite sa jedne biljke na drugu. Svaku novonabavljenu biljku držite u karantinu nekoliko nedelja pre nego što je pridružite ostatku kolekcije.
Edem je fiziološki poremećaj, a ne zarazna bolest, ali se njegovi simptomi često mešaju sa simptomima bolesti. Do edema dolazi kada biljka usvaja vodu brže nego što može da je otpusti kroz listove (transpiracijom). Ovo se često dešava tokom perioda visoke vlažnosti i slabog osvetljenja. Višak vode dovodi do pucanja ćelija na naličju lista, stvarajući male, vodenaste plikove ili izrasline koje kasnije postaju plutaste i smeđe. Edem ne šteti biljci u velikoj meri, ali narušava njen estetski izgled.
Rešenje za edem leži u korekciji uslova gajenja. Smanjite zalivanje, posebno tokom oblačnih i vlažnih dana. Obezbedite biljci više svetlosti i poboljšajte cirkulaciju vazduha oko nje. Nemojte držati biljke previše zbijene. Kada se uslovi poprave, nove izrasline se neće pojavljivati, mada će stare ostati vidljive na listovima. Ovo je jasan signal da je potrebno prilagoditi režim nege kako bi se uspostavio bolji balans između unosa i potrošnje vode.
Najčešće štetočine
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je česta i dosadna štetočina koja napada muškatle, posebno kada se gaje u zatvorenom prostoru ili staklenicima. Ovi sitni, beli insekti se obično kriju sa donje strane listova, gde polažu jaja i hrane se sisanjem biljnih sokova. Prilikom dodira sa biljkom, rojevi ovih insekata poleću. Njihova ishrana dovodi do slabljenja biljke, žućenja i deformacije listova. Pored toga, izlučuju lepljivu supstancu poznatu kao medna rosa, na kojoj se razvija crna čađava plesan, dodatno ometajući fotosintezu.
Kontrola bele leptiraste vaši zahteva upornost. Redovno pregledajte naličje listova. Kod slabijeg napada, možete pokušati sa ispiranjem biljke jakim mlazom vode ili brisanjem listova vatom natopljenom u rastvor sapunice. Žute lepljive ploče su efikasne za hvatanje odraslih jedinki. U slučaju jačeg napada, neophodna je primena insekticida. Preparati na bazi piretrina ili sistemični insekticidi mogu biti efikasni. Potrebno je ponoviti tretman nekoliko puta u razmaku od 7-10 dana kako bi se uništile sve razvojne faze štetočine.
Lisne vaši (Aphididae) su još jedna česta napast. Ovi mali insekti, koji mogu biti zelene, crne ili smeđe boje, obično se okupljaju u kolonijama na najmlađim i najnežnijim delovima biljke – vrhovima izdanaka, mladim listovima i cvetnim pupoljcima. Kao i bela leptirasta vaš, hrane se sisanjem sokova, što dovodi do deformacije i uvijanja listova i cvetova. Takođe luče mednu rosu i mogu biti prenosioci virusnih oboljenja.
Suzbijanje lisnih vaši je slično kao i kod bele leptiraste vaši. Manje kolonije se mogu ukloniti mehanički, prstima ili mlazom vode. Rastvor sapunice ili preparati na bazi ulja nima su efikasni u suzbijanju ovih štetočina. Prirodni neprijatelji, kao što su bubamare, veoma su korisni u biološkoj kontroli na otvorenom. U slučaju masovnog napada, primena odgovarajućih insekticida (aficida) je neophodna.
Ostale štetočine i prevencija
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, koja može naneti veliku štetu. Razvoju crvenog pauka pogoduje topao i suv vazduh, pa je čest problem u zatvorenim, grejanim prostorijama tokom zime. Ovi pauci se hrane na naličju listova, bušeći biljne ćelije i sisajući njihov sadržaj. Prvi simptom je pojava sitnih, žutih tačkica na licu lista. Kasnije, listovi postaju žuti ili bronzani, suše se i otpadaju. U slučaju jake zaraze, između listova i stabljika se može videti fina, paučinasta mreža.
Prevencija napada crvenog pauka uključuje održavanje više vlažnosti vazduha oko biljke, na primer, orošavanjem ili postavljanjem posuda sa vodom u blizini. Redovno tuširanje biljke mlakom vodom može pomoći u spiranju ovih štetočina. Ako do napada ipak dođe, neophodna je primena akaricida, specijalizovanih preparata za suzbijanje grinja. Potrebno je temeljno isprskati celu biljku, posebno naličje listova, i ponoviti tretman prema uputstvu.
Pelargonijina mušica (Cacyreus marshalli) je relativno nova štetočina u Evropi, poreklom iz Južne Afrike, koja specifično napada muškatle. Odrasla jedinka je mali, neugledni leptir koji polaže jaja na cvetne pupoljke ili listove. Iz jaja se razvijaju gusenice koje se ubušuju u stabljiku biljke i hrane se njenim tkivom iznutra. Spoljni simptomi su male rupice na stabljici i tamni izmet gusenica. Napadnuta stabljika slabi, crni i na kraju se lomi. Ova štetočina je veoma destruktivna i teško ju je kontrolisati.
Prevencija je ključna. Redovno pregledajte biljke, posebno u predelu cvetnih pupoljaka, na prisustvo jaja ili malih gusenica. Čim primetite rupice na stabljici, pokušajte da pronađete i uništite gusenicu. Odsecite i uništite sve zaražene delove stabljike. U područjima gde je ova štetočina prisutna, preventivna primena sistemičnih insekticida tokom sezone može biti jedina efikasna zaštita. Pažljivim praćenjem i brzim reagovanjem možete smanjiti štetu i sačuvati svoje biljke.
