Iako se brekinja (Sorbus torminalis) smatra relativno otpornom i izdržljivom vrstom drveta, ona nije u potpunosti imuna na napad različitih biljnih bolesti i štetočina koje mogu ugroziti njeno zdravlje, smanjiti estetsku vrednost i umanjiti prinos i kvalitet plodova. Poznavanje najčešćih patogena i štetočina, kao i simptoma koje izazivaju, ključno je za pravovremeno prepoznavanje problema i primenu adekvatnih mera zaštite. Integralan pristup zaštiti, koji kombinuje preventivne agrotehničke mere sa ciljanom primenom hemijskih i bioloških sredstava, predstavlja najbolju strategiju za očuvanje vitalnosti stabala i postizanje zdravog i obilnog roda.
Preventivne mere predstavljaju prvu i najvažniju liniju odbrane od bolesti i štetočina. Sve počinje od izbora zdravog i sertifikovanog sadnog materijala, čime se sprečava unošenje zaraze u zasad. Sadnja na adekvatnoj lokaciji, sa dobrom cirkulacijom vazduha i dovoljnom osunčanošću, smanjuje uslove pogodne za razvoj mnogih gljivičnih oboljenja. Pravilno orezivanje radi formiranja prozračne krošnje, uklanjanje suvih, oštećenih i bolesnih grana, kao i sakupljanje i uništavanje opalog lišća u jesen, značajno smanjuju infektivni potencijal patogena koji prezimljavaju u zasadu. Uravnotežena ishrana i adekvatno navodnjavanje jačaju opštu kondiciju i imunitet biljke, čineći je otpornijom na napade.
Jedna od najopasnijih bolesti koja može napasti brekinju, kao i druge vrste iz familije ruža (Rosaceae), jeste bakteriozna plamenjača, koju izaziva bakterija Erwinia amylovora. Simptomi se najčešće javljaju u proleće, u vidu naglog sušenja i crnjenja cvetova, listova i vrhova mladara, koji izgledaju kao da su vatrom spaljeni. Vrhovi zaraženih grana se često savijaju u obliku pastirskog štapa, što je karakterističan znak ove bolesti. Širenju zaraze pogoduje toplo i vlažno vreme tokom cvetanja. Suzbijanje je veoma teško i zasniva se pre svega na preventivi, koja uključuje uklanjanje i spaljivanje zaraženih delova daleko ispod vidljivih simptoma, dezinfekciju alata i primenu preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i pred cvetanje.
Redovan pregled stabala tokom vegetacije omogućava rano uočavanje prvih simptoma bolesti ili prisustva štetočina. Rano otkrivanje problema omogućava brzu reakciju i primenu mera zaštite dok je zaraza još u početnoj fazi ili dok je populacija štetočina mala. Ovakav pristup često omogućava rešavanje problema sa manjom upotrebom pesticida i većom efikasnošću. Praćenje vremenskih uslova i prognoze pojave bolesti može dodatno pomoći u planiranju preventivnih tretmana u najkritičnijim periodima.
Gljivične bolesti
Brekinju mogu napasti različite gljivične bolesti, posebno u godinama sa vlažnim i toplim prolećem i letom. Jedna od čestih bolesti je pepelnica, koja se manifestuje pojavom bele, praškaste prevlake na listovima, mladim izdancima i cvetovima. Zaraženi delovi zaostaju u porastu, deformišu se i na kraju se suše. Jaka zaraza smanjuje fotosintetsku aktivnost, slabi biljku i može uticati na zametanje plodova. Prozračna krošnja i izbegavanje preteranog đubrenja azotom su važne preventivne mere. U slučaju pojave bolesti, mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora ili drugi specifični preparati.
Pegavost lišća je grupa bolesti koju izazivaju različite vrste gljivica, a koje se manifestuju pojavom pega različitih boja i oblika na listovima. Pege se vremenom šire, spajaju, a tkivo u okviru njih nekrotira i ispada, pa list postaje rupičast. U slučaju jake zaraze, može doći do masovnog prevremenog opadanja lišća, što iscrpljuje drvo i negativno utiče na formiranje pupoljaka za narednu godinu. Sakupljanje i uništavanje opalog lišća u jesen je ključna mera za smanjenje infektivnog potencijala. Preventivni tretmani bakarnim preparatima u jesen i proleće mogu smanjiti rizik od pojave ovih bolesti.
Rđa je još jedno gljivično oboljenje koje se može javiti na brekinji. Simptomi se pojavljuju na listovima u vidu narandžastih ili crvenkastih pega, unutar kojih se formiraju spore gljive. Na naličju lista, u okviru pega, mogu se razviti karakteristične izrasline. Rđe su često složeni patogeni koji zahtevaju dva različita domaćina da bi kompletirali svoj životni ciklus (npr. kleka može biti prelazni domaćin). Uklanjanje alternativnih domaćina iz blizine zasada, ako je moguće, može pomoći u kontroli bolesti. Primena fungicida je takođe jedna od opcija u borbi protiv rđe.
Bolesti truljenja korena i korenovog vrata, koje izazivaju gljivice poput Armillaria mellea ili Phytophthora, predstavljaju ozbiljnu pretnju, posebno na teškim, slabo dreniranim zemljištima. Simptomi se manifestuju postepenim slabljenjem i sušenjem celog stabla, bez očiglednog razloga na nadzemnim delovima. Prevencija je ključna i podrazumeva sadnju na oceditim terenima, izbegavanje prekomernog zalivanja i povređivanja korena i osnove stabla prilikom obrade. Jednom kada dođe do zaraze, lečenje je praktično nemoguće i zaražena stabla se moraju ukloniti i spaliti.
Najčešće štetočine
Različite vrste insekata i grinja mogu se hraniti na brekinji, nanoseći direktnu ili indirektnu štetu. Lisne vaši su jedne od najčešćih štetočina koje se javljaju u proleće na mladim i sočnim delovima biljke – vrhovima izdanaka i naličju listova. One sisaju biljne sokove, što dovodi do kovrdžanja i deformacije listova, a takođe prenose viruse i luče „mednu rosu“ na koju se naseljava gljiva čađavica, smanjujući estetsku vrednost i fotosintezu. Suzbijanje se može vršiti primenom insekticida, ali je važno podsticati i prisustvo prirodnih neprijatelja kao što su bubamare i mrežokrilke.
Gusenice različitih vrsta leptira, kao što su gubar ili dudovac, mogu izazvati golobrst, odnosno masovno oštećenje lisne mase. U godinama sa prenamnoženjem, mogu naneti značajne štete, slabeći stabla i smanjujući prinos. Redovnim pregledom zasada mogu se na vreme uočiti i mehanički ukloniti njihova jajna legla ili mlade gusenice. U slučaju jačeg napada, efikasna je primena bioloških insekticida na bazi Bacillus thuringiensis, koji su selektivni za gusenice i bezbedni za korisne insekte i ljude.
Potkornjaci su opasne štetočine koje napadaju oslabljena i stresirana stabla. Ženke buše hodnike ispod kore i u njima polažu jaja, a larve se hrane provodnim tkivima, prekidajući protok vode i hranljivih materija, što dovodi do postepenog sušenja grana i celog stabla. Prisustvo sitnih rupica na kori i gomilica piljevine je siguran znak njihovog prisustva. Najvažnija mera borbe je prevencija, odnosno održavanje dobre kondicije stabala kroz pravilnu negu. Napadnute grane i stabla treba hitno ukloniti i spaliti kako bi se sprečilo dalje širenje.
Crvljivost plodova brekinje mogu izazvati larve različitih insekata, kao što je jabukin smotavac. Ženka polaže jaja na plodove, a ispiljena larva se ubušuje u plod i hrani se njegovim mesom, čineći ga neupotrebljivim. Upotreba feromonskih klopki za praćenje leta leptira i određivanje optimalnog trenutka za tretman je ključna mera kontrole. Sakupljanje i uništavanje opalih, crvljivih plodova takođe smanjuje populaciju štetočine za narednu godinu. Primena odgovarajućih insekticida u pravom trenutku može efikasno suzbiti ovu štetočinu.
Biološke mere zaštite
Podsticanje biodiverziteta u zasadu i okolini je temelj biološke zaštite. Sadnja cvetnica u međurednom prostoru ili na obodima parcele privlači korisne insekte – predatore i parazitoide (bubamare, mrežokrilke, osolike muve) koji se hrane štetočinama poput lisnih vaši. Postavljanje kućica za ptice i slepe miševe takođe doprinosi prirodnoj regulaciji brojnosti mnogih štetnih insekata. Zdrav ekosistem sa bogatim biodiverzitetom je otporniji i ima sposobnost samoregulacije, smanjujući potrebu za intervencijama.
Primena bioloških preparata predstavlja ekološki prihvatljivu alternativu sintetičkim pesticidima. Preparati na bazi bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) su veoma efikasni u suzbijanju gusenica, dok su insekticidi na bazi prirodnih piretrina ili ulja nima efikasni protiv širokog spektra insekata, uključujući i lisne vaši. Postoje i preparati na bazi korisnih gljivica (npr. Beauveria bassiana) koje parazitiraju na insektima. Pravilnom i pravovremenom primenom, ovi preparati mogu dati odlične rezultate uz minimalan uticaj na životnu sredinu.
Korišćenje biljnih ekstrakata i čajeva u zaštiti bilja je stara praksa koja ponovo dobija na popularnosti. Preparati od koprive, belog luka, duvana ili ljute paprike mogu imati repelentno (odbijajuće) ili insekticidno dejstvo na mnoge štetočine. Na primer, prskanje čajem od koprive jača otpornost biljke i odbija lisne vaši. Iako njihova efikasnost može biti manja u poređenju sa hemijskim sredstvima, redovnom primenom mogu značajno doprineti održavanju zdravlja zasada, posebno u organskoj proizvodnji.
Mehaničke mere kontrole su takođe važan deo integralne zaštite. To uključuje postavljanje feromonskih i lepljivih klopki za praćenje i izlovljavanje insekata, ručno sakupljanje gusenica ili drugih štetočina, kao i postavljanje zaštitnih mreža protiv ptica ili krupnijih insekata. Sakupljanje i uništavanje opalih zaraženih plodova i lišća je jednostavna, ali veoma efikasna mera za smanjenje infektivnog pritiska u narednoj sezoni. Kombinacija svih ovih mera čini održiv i efikasan sistem zaštite brekinje.
Hemijska zaštita i pravilna primena
Primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja, pesticida, trebala bi biti krajnja mera, koja se koristi samo kada su sve druge metode nedovoljne i kada je prag štetnosti prekoračen. Odluka o hemijskom tretmanu treba da bude zasnovana na redovnom praćenju stanja u zasadu, a ne na kalendarskom prskanju. Izbor preparata mora biti pažljiv; treba koristiti registrovane pesticide koji su dozvoljeni za upotrebu na datoj kulturi i protiv specifičnog problema. Važno je dati prednost selektivnim preparatima koji deluju ciljano na štetočinu, a što manje štete korisnim organizmima.
Pravilna primena pesticida je ključna za njihovu efikasnost i za bezbednost ljudi i okoline. Neophodno je strogo se pridržavati uputstava proizvođača o dozi, koncentraciji i načinu primene. Prskanje treba obavljati po mirnom vremenu, bez vetra, u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima kako bi se izbeglo brzo isparavanje i zanošenje preparata. Korišćenje kompletne zaštitne opreme (maska, rukavice, odelo) je obavezno radi zaštite zdravlja onoga ko vrši tretman.
Veoma je važno voditi računa o karenci, odnosno o minimalnom vremenskom periodu koji mora proći od poslednje primene pesticida do berbe plodova. Poštovanje karence osigurava da u plodovima neće biti ostataka pesticida iznad dozvoljenih granica, čineći ih bezbednim za ljudsku ishranu. Takođe, treba poštovati i radnu karencu, vreme nakon tretmana kada nije bezbedno ulaziti u zasad bez zaštitne opreme. Precizno vođenje evidencije o svim sprovedenim tretmanima je zakonska obaveza i dobra praksa.
Da bi se izbegla pojava rezistencije, odnosno otpornosti štetočina i patogena na pesticide, neophodno je rotirati preparate različitog mehanizma delovanja. Kontinuirana upotreba istog pesticida ili preparata iz iste hemijske grupe vrši selektivni pritisak i dovodi do toga da preživljavaju samo otporne jedinke, čime preparat vremenom gubi efikasnost. Integrisana zaštita bilja, koja kombinuje sve dostupne mere, najbolji je način da se upotreba pesticida svede na minimum, očuva životna sredina i proizvede zdravstveno bezbedna hrana.
