Iako je brazilski jasmin relativno otporna biljka, kao i svako živo biće, podložan je napadu određenih bolesti i štetočina koje mogu ugroziti njegovo zdravlje i lepotu. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatna reakcija ključni su za uspešnu zaštitu. Najčešći problemi su obično posledica neodgovarajućih uslova gajenja, kao što su loša cirkulacija vazduha, prekomerno zalivanje ili nedostatak hranljivih materija, što biljku čini slabom i podložnijom napadima. Redovan pregled biljke, posebno naličja listova i mladih izdanaka, najbolja je preventivna mera koja omogućava da se problem uoči u ranoj fazi, kada ga je najlakše rešiti. Upoznavanje sa najčešćim „neprijateljima“ mandevile i načinima borbe protiv njih osiguraće da vaša biljka ostane zdrava i vitalna.
Najčešće štetočine koje napadaju brazilski jasmin su insekti koji se hrane biljnim sokovima, a to su pre svega biljne vaši, crveni pauk i bela leptirasta vaš. Biljne vaši se obično pojavljuju u kolonijama na najmlađim i najnežnijim delovima biljke, kao što su vrhovi izdanaka i cvetni pupoljci. One isisavaju biljne sokove, što dovodi do deformacije listova i cvetova, a luče i lepljivu mednu rosu na koju se naseljava gljiva čađavica. Crveni pauk, koji je zapravo grinja, preferira suve i tople uslove, a njegovo prisustvo se najlakše uočava po finoj paučini na naličju listova i sitnim, bledim tačkicama na licu lista.
Bela leptirasta vaš je još jedan čest napasnik, posebno u zatvorenim prostorima ili staklenicima. To su sitni, beli insekti koji se, kada se biljka protrese, razlete u vidu oblačića. Kao i biljne vaši, hrane se biljnim sokovima i luče mednu rosu. U borbi protiv ovih štetočina, kod slabijeg napada, ponekad je dovoljno isprati biljku jakim mlazom vode. Ukoliko to ne pomogne, mogu se koristiti prirodni preparati na bazi koprive ili duvana, ili pak insekticidni sapuni i ulja. U slučaju jačeg napada, neophodna je primena sistemskih ili kontaktnih insekticida, strogo se pridržavajući uputstava proizvođača.
Što se tiče bolesti, najčešći problem kod mandevile je trulež korena, koja je gotovo uvek posledica prekomernog zalivanja i loše drenaže. Simptomi se manifestuju na nadzemnom delu biljke u vidu žućenja i opadanja listova, venuća i opšteg propadanja, iako je zemlja vlažna. Kada se jednom pojavi, trulež korena je teško zaustaviti. Jedini lek je vađenje biljke iz saksije, uklanjanje svih trulih delova korena i presađivanje u nov, svež i dobro dreniran supstrat, uz drastično smanjenje zalivanja. Preventiva, koja podrazumeva umereno zalivanje i dobru drenažu, je apsolutno ključna.
Uobičajene štetočine i njihova identifikacija
Biljne vaši (Aphididae) su jedne od najrasprostranjenijih štetočina. To su mali, mekog tela insekti, obično zelene, crne ili smeđe boje, koji se u velikom broju skupljaju na vrhovima mladih izdanaka i oko cvetnih pupoljaka. Njihovo prisustvo je lako uočiti golim okom. Posledice njihovog napada su uvijeni i deformisani listovi, kao i zaostajanje u rastu. Pored direktne štete, one su i prenosioci virusa, a njihova medna rosa privlači mrave i pogoduje razvoju crne gljive čađavice, koja prekriva listove i smanjuje fotosintezu.
Još članaka na ovu temu
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, koja predstavlja veliku opasnost, posebno u uslovima suvog i toplog vazduha. Prvi znak napada su sitne, žućkaste ili srebrnaste tačkice na licu lista, koje kasnije postaju bronzane boje. Na naličju lista se može uočiti fina, gusta paučina. Crveni pauk se hrani isisavanjem ćelijskog sadržaja, što dovodi do sušenja i opadanja lišća. Redovno orošavanje biljke može delovati preventivno, jer ovoj štetočini ne odgovara visoka vlažnost.
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) su mali insekti bele boje koji podsećaju na minijaturne moljce. Obično se nalaze sa donje strane listova, gde polažu jaja i hrane se. Kada se biljka dodirne, oni se uznemire i poleću, stvarajući karakterističan „oblak“. Simptomi napada su slični kao kod biljnih vaši – biljka slabi, listovi žute i opadaju, a prisutna je i medna rosa. Ova štetočina se brzo razmnožava, pa je neophodna brza reakcija čim se primeti.
Štitaste vaši (Coccoidea) su manje česte, ali mogu predstavljati problem. One se fiksiraju za stablo i listove i formiraju mali, smeđi ili beli „štit“ ispod kojeg su zaštićene. Teško ih je ukloniti jer ih štit štiti od kontaktnih insekticida. Kod manjeg napada, mogu se mehanički skidati štapićem za uši natopljenim u alkohol. Kod jačeg napada, neophodna je primena sistemskih insekticida koji kroz biljne sokove dospevaju do štetočine.
Metode suzbijanja štetočina
Borba protiv štetočina može se voditi na više načina, od mehaničkih i bioloških do hemijskih metoda. Mehaničko uklanjanje podrazumeva ispiranje biljke jakim mlazom vode, što može ukloniti veliki deo populacije biljnih vaši. Takođe, štetočine se mogu ručno skidati ili brisati vlažnom krpom. Žute lepljive ploče su efikasne za hvatanje letećih insekata kao što je bela leptirasta vaš, i mogu poslužiti kao dobar indikator njihovog prisustva.
Još članaka na ovu temu
Biološke metode podrazumevaju korišćenje prirodnih neprijatelja štetočina, kao što su bubamare koje se hrane biljnim vašima. U kućnim uslovima, češće se primenjuju biljni preparati. Insekticidni sapun (kalijumov sapun) je efikasan protiv insekata mekog tela. Preparati na bazi nimovog ulja (Neem oil) imaju insekticidno i fungicidno dejstvo i smatraju se bezbednim za upotrebu. Sprejevi od koprive, belog luka ili čili papričica takođe mogu odbiti štetočine.
Kada prirodne i mehaničke metode ne daju rezultate, pribegava se hemijskim sredstvima – insekticidima. Postoje kontaktni insekticidi, koji deluju direktno na štetočinu pri kontaktu, i sistemski insekticidi, koje biljka usvaja preko korena ili lista i koji se kroz sokove raspoređuju po celoj biljci. Sistemski insekticidi su efikasniji za suzbijanje skrivenih štetočina, kao što su štitaste vaši. Prilikom upotrebe bilo kog hemijskog sredstva, neophodno je strogo se pridržavati uputstava za upotrebu i mera predostrožnosti.
Prevencija je uvek najbolji pristup. Zdrava i jaka biljka je mnogo otpornija na napad štetočina. Obezbedite mandevili optimalne uslove – dovoljno svetlosti, dobru cirkulaciju vazduha, pravilno zalivanje i prihranu. Redovno pregledajte biljku, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova. Novonabavljene biljke uvek držite u karantinu nekoliko nedelja pre nego što ih pridružite ostalima, kako biste bili sigurni da nisu zaražene.
Najčešće bolesti i njihova prevencija
Trulež korena (Phytophthora) je najozbiljnija bolest koja pogađa brazilski jasmin, a uzrokovana je gljivicama koje se razvijaju u previše vlažnom i nedovoljno aerisanom supstratu. Prevencija je jedini pravi lek. To podrazumeva korišćenje dobro dreniranog supstrata, saksije sa adekvatnim otvorima i, najvažnije, umereno zalivanje. Nikada ne dozvolite da saksija stoji u vodi. Ako do bolesti ipak dođe, jedina šansa za spas je hitno presađivanje uz odstranjivanje svih obolelih delova korena.
Pepelnica (Erysiphales) je gljivično oboljenje koje se manifestuje kao bela, praškasta prevlaka na listovima, stabljikama i cvetnim pupoljcima. Obično se javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha i slabe cirkulacije. Zaraženi delovi biljke slabe, žute i suše se. U borbi protiv pepelnice, važno je obezbediti dobru provetrenost oko biljke. Zaražene listove treba ukloniti, a biljku tretirati fungicidima na bazi sumpora ili drugim specifičnim fungicidima.
Pegavost lišća je još jedna gljivična bolest koja se manifestuje pojavom tamnih, obično okruglih pega na listovima. Pege se vremenom šire, a jako zaraženi listovi opadaju. Ova bolest se takođe razvija u vlažnim uslovima. Kao preventivna mera, izbegavajte kvašenje listova prilikom zalivanja. Sve zaražene listove treba odmah ukloniti i uništiti, a u slučaju jačeg napada, primeniti odgovarajući fungicid.
Botritis, ili siva trulež (Botrytis cinerea), napada cvetove i pupoljke, posebno u vlažnim i prohladnim uslovima. Na zaraženim delovima se javlja siva, plesniva prevlaka. Precvetale cvetove i oštećene delove biljke treba redovno uklanjati, jer oni predstavljaju ulaznu tačku za infekciju. Obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha je ključna preventivna mera.
Fiziološki poremećaji
Fiziološki poremećaji nisu izazvani patogenima, već nepovoljnim uslovima sredine. Žućenje listova (hloroza) je jedan od najčešćih problema. Ako žute stariji, donji listovi, to je najčešće znak prekomernog zalivanja ili nedostatka azota. Ako žute mladi, vršni listovi, a nervatura ostaje zelena, to ukazuje na nedostatak gvožđa, često uzrokovan previsokim pH supstrata usled zalivanja tvrdom vodom. Rešenje je u korekciji zalivanja, prihrani ili primeni helatnog gvožđa.
Opadanje cvetnih pupoljaka je česta i frustrirajuća pojava. Uzroci mogu biti različiti: nagla promena temperature, promaja, nedovoljno svetlosti, nedostatak vode ili hranljivih materija. Biljka je pod stresom i odbacuje pupoljke kako bi sačuvala energiju. Da bi se ovo izbeglo, potrebno je obezbediti stabilne uslove i redovnu negu, posebno u periodu formiranja pupoljaka.
Sušenje vrhova i ivica listova je obično posledica previše suvog vazduha ili neredovnog zalivanja. Brazilski jasmin voli visoku vlažnost vazduha, pa mu suv sobni vazduh, posebno zimi, ne prija. Redovno orošavanje, postavljanje saksije na vlažne kamenčiće ili korišćenje ovlaživača vazduha može rešiti ovaj problem. Takođe, treba proveriti da li biljka dobija dovoljno vode.
Usporen rast i nedostatak cvetanja, uprkos tome što biljka izgleda zdravo, najčešće su posledica nedostatka svetlosti ili nepravilne prihrane. Mandevila zahteva najmanje šest sati sunca dnevno da bi cvetala. Ako se nalazi na previše senovitom mestu, razvijaće samo listove. Takođe, prihrana đubrivom sa previše azota, a premalo fosfora, rezultiraće bujnim zelenilom, ali bez cvetova. Premestite biljku na svetlije mesto i koristite đubrivo za cvetnice.
