Iako se bakopa generalno smatra otpornom i relativno zahvalnom biljkom za uzgoj, ona nije u potpunosti imuna na napade bolesti i štetočina. Problemi se najčešće javljaju kada uslovi gajenja nisu optimalni, jer stres čini biljku podložnijom infekcijama i napadima insekata. Najveći neprijatelji bakope su prekomerna vlaga i slaba cirkulacija vazduha, koji stvaraju idealno okruženje za razvoj različitih gljivičnih oboljenja. S druge strane, suvi i topli uslovi mogu pogodovati pojavi određenih štetočina. Ključ za održavanje zdravlja biljke leži u prevenciji, koja podrazumeva obezbeđivanje adekvatnih uslova rasta, i u redovnom pregledu biljaka kako bi se eventualni problemi uočili i rešili u najranijoj fazi, pre nego što nanesu ozbiljnu štetu.
Preventivne mere su uvek najbolja strategija u borbi protiv bolesti i štetočina. To počinje već prilikom kupovine sadnica – uvek biraj zdrave, jake biljke bez ikakvih vidljivih oštećenja, mrlja na listovima ili znakova prisustva insekata. Prilikom sadnje, koristi isključivo svež, kvalitetan i dobro dreniran supstrat, jer stari supstrat može sadržati spore gljivica ili jaja štetočina. Obezbedi dovoljno prostora između biljaka kako bi se omogućila dobra cirkulacija vazduha, što je ključno za brzo sušenje listova nakon kiše ili zalivanja i smanjenje rizika od gljivičnih infekcija.
Pravilno zalivanje je verovatno najvažnija preventivna mera. Uvek zalivaj direktno u koren, izbegavajući kvašenje lišća i cvetova. Prekomerno zalivanje i zadržavanje vode u podmetaču su direktan put ka truljenju korena, najopasnijoj bolesti bakope. S druge strane, redovno uklanjanje precvetalih cvetova, uvelih listova i oštećenih grana ne samo da podstiče cvetanje, već i uklanja potencijalna mesta gde se mogu razviti bolesti ili sakriti štetočine. Održavanje opšte higijene oko biljaka, uključujući čišćenje opalog lišća sa površine supstrata, takođe doprinosi smanjenju rizika.
Redovan vizuelni pregled biljaka je od suštinskog značaja. Najmanje jednom nedeljno, odvoji vreme da pažljivo pregledaš svoje bakope. Obrati pažnju na obe strane listova, stabljike i cvetove. Traži bilo kakve promene u boji, pojave pega, deformacije, lepljive tragove, paučinu ili prisustvo samih insekata. Rano otkrivanje problema omogućava primenu manje agresivnih metoda kontrole, kao što je mehaničko uklanjanje ili upotreba prirodnih preparata, i značajno povećava šanse za uspešno rešavanje problema bez većih posledica po biljku.
Najčešće gljivične bolesti
Truljenje korena i stabljike, uzrokovano različitim vrstama gljivica (kao što su Pythium, Phytophthora, Rhizoctonia), predstavlja najozbiljniju pretnju za bakopu. Ova bolest je skoro uvek posledica prekomernog zalivanja, loše drenaže i zbijenog supstrata koji ne dozvoljava korenu da diše. Simptomi se prvo javljaju na korenu, koji postaje mekan, taman i kašast. Nadzemni deo biljke pokazuje znake koji mogu ličiti na sušu – biljka vene, listovi žute i opadaju, a rast stagnira. Kada se ovi simptomi pojave, često je već kasno. Prevencija je jedini pravi lek: koristi isključivo dobro dreniran supstrat, saksije sa adekvatnim otvorima i zalivaj tek kada je površinski sloj zemlje suv.
Pepelnica je još jedna česta gljivična bolest koja se lako prepoznaje po karakterističnoj beloj, praškastoj prevlaci na listovima, stabljikama i cvetnim pupoljcima. Ova bolest se obično javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha, slabe cirkulacije i umerenih temperatura. Iako obično ne ubija biljku, pepelnica slabi njen rast, smanjuje fotosintezu i narušava estetski izgled. Da bi se sprečila njena pojava, važno je obezbediti dobru provetrenost oko biljke i izbegavati večernje zalivanje preko lišća. U slučaju pojave, zaražene delove treba odmah ukloniti, a biljku tretirati odgovarajućim fungicidom na bazi sumpora ili drugim specifičnim preparatima.
Siva plesan (Botrytis cinerea) je bolest koja se takođe javlja u vlažnim i prohladnim uslovima. Manifestuje se kao siva, paučinasta prevlaka na cvetovima, listovima i stabljikama, posebno na mestima gde su delovi biljke oštećeni ili u fazi propadanja. Precvetali cvetovi koji ostaju na biljci su idealno mesto za početak infekcije. Bolest se brzo širi i može izazvati propadanje celih delova biljke. Prevencija uključuje redovno uklanjanje precvetalih i oštećenih delova, obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha i izbegavanje prevelike gustine sadnje. U slučaju zaraze, primenjuju se botriticidi.
Pegavost lišća, uzrokovana različitim gljivicama, manifestuje se kao tamne, okrugle ili nepravilne pege na listovima. Pege se vremenom mogu širiti i spajati, uzrokujući sušenje i opadanje listova. Ova bolest obično nije fatalna, ali može značajno narušiti izgled biljke. Kao i kod drugih gljivičnih bolesti, vlaga na listovima pogoduje njenom razvoju. Prevencija podrazumeva zalivanje u podnožju biljke i uklanjanje zaraženih listova čim se primete kako bi se sprečilo dalje širenje. Primena fungicida širokog spektra može pomoći u kontroli jačih infekcija.
Uobičajene štetočine bakope
Biljne vaši (Aphidoidea) su jedne od najčešćih štetočina koje napadaju bakopu. Ovi sitni insekti, koji mogu biti zelene, crne ili smeđe boje, obično se skupljaju u kolonijama na najmlađim delovima biljke – vrhovima izdanaka, cvetnim pupoljcima i donjoj strani mladih listova. One sišu biljne sokove, što dovodi do deformacije i slabljenja rasta. Takođe, luče lepljivu supstancu zvanu „medna rosa“, na kojoj se može razviti crna čađava plesan. Manje napade je moguće rešiti prskanjem jakim mlazom vode, dok se kod jačih napada koriste insekticidni sapuni, ulje nima ili sistemski insekticidi.
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je još jedan čest napasnik, posebno u uslovima visoke temperature i zaštićenim prostorima poput staklenika ili zastakljenih terasa. Ovi sitni, beli insekti liče na minijaturne moljce i kriju se sa donje strane listova. Kada se biljka protrese, oni poleću u karakterističnom roju. I odrasle jedinke i njihove larve sišu biljne sokove, uzrokujući žućenje, sušenje i opadanje listova. Suzbijanje je teško jer su otporne na mnoge insekticide. Žute lepljive ploče mogu pomoći u praćenju i smanjenju broja odraslih jedinki, a za suzbijanje se koriste specifični insekticidi.
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je sićušni paučnjak koji je jedva vidljiv golim okom, ali šteta koju pravi je i te kako vidljiva. On napada biljke u toplim i suvim uslovima. Prvi znak prisustva su sitne, žućkaste tačkice na licu lista, koje kasnije postaju bronzane boje. Na naličju lista se može uočiti fina, gusta paučina. Crveni pauk siše ćelijski sok, što dovodi do sušenja i opadanja listova, a u slučaju jakog napada i do propadanja cele biljke. Povećanje vlažnosti vazduha redovnim orošavanjem biljke može delovati preventivno. U slučaju napada, koriste se akaricidi.
Tripsi (Thysanoptera) su sitni, izduženi insekti koji takođe nanose štetu sisanjem sokova iz listova i cvetova. Njihov napad se prepoznaje po pojavi srebrnastih ili beličastih pruga i mrlja na listovima, kao i sitnih crnih tačkica (njihovog izmeta). Cvetovi mogu biti deformisani i mogu prevremeno opasti. Tripsi takođe mogu biti prenosioci biljnih virusa. Njihovo suzbijanje je izazovno, a koriste se plave lepljive ploče za monitoring i specifični insekticidi. Redovno pregledanje cvetova je ključno za rano otkrivanje ove štetočine.
Fiziološki poremećaji i problemi
Pored bolesti i štetočina, bakopa može patiti i od različitih fizioloških poremećaja koji su uzrokovani nepovoljnim uslovima sredine, a ne patogenima. Jedan od najčešćih je hloroza, odnosno žutilo listova. Kao što je već pomenuto, najčešće se radi o interveinalnoj hlorozi mladih listova, uzrokovanoj nedostatkom gvožđa usled previsoke pH vrednosti supstrata. Rešenje je primena helatnog gvožđa i korišćenje supstrata i đubriva koji blago zakiseljavaju sredinu. Žutilo starijih, donjih listova, sa druge strane, obično ukazuje na nedostatak azota ili magnezijuma.
Venuće biljke je još jedan čest simptom koji može imati više uzroka. Najočigledniji uzrok je nedostatak vode, i u tom slučaju biljka se brzo oporavlja nakon zalivanja. Međutim, paradoksalno, venuće može biti i znak prekomernog zalivanja i truljenja korena. Ako biljka vene, a supstrat je mokar, to je alarmantan znak. Takođe, ekstremno visoke temperature mogu izazvati privremeno, podnevno venuće, čak i ako u supstratu ima dovoljno vlage. Biljka se u tom slučaju obično oporavi tokom noći. Obezbeđivanje blage senke tokom najtoplijeg dela dana može pomoći.
Slabo ili odsutno cvetanje je problem koji frustrira mnoge uzgajivače. Najčešći razlozi su nedostatak svetlosti, neadekvatna prihrana, ekstremno visoke temperature ili potreba za orezivanjem. Bakopi je potrebno najmanje 6 sati direktnog sunca za obilno cvetanje. Ako je u senci, formiraće više listova, a manje cvetova. Nedostatak fosfora u đubrivu takođe direktno utiče na cvetanje. Tokom toplotnih talasa, bakopa može privremeno prestati sa cvetanjem. U tom slučaju, drastičnije orezivanje sredinom leta može je podstaći na novi talas cvetanja kada temperature malo opadnu.
Opadanje cvetova i pupoljaka može biti posledica naglih promena u uslovima gajenja, kao što su nagle promene temperature, promaja ili nepravilno zalivanje (i previše i premalo vode). Stres uzrokovan presađivanjem takođe može privremeno izazvati opadanje pupoljaka. Važno je obezbediti biljci što stabilnije uslove i izbegavati njeno premeštanje sa mesta na mesto. Pravilna aklimatizacija biljaka kupljenih u staklenicima na spoljašnje uslove takođe je važna kako bi se izbegao šok.
Prirodne i hemijske metode zaštite
Kada dođe do problema, važno je odabrati adekvatnu metodu zaštite. Uvek kada je to moguće, prednost treba dati prirodnim i biološkim metodama, koje su bezbednije za okolinu, korisne insekte i ljude. Mehaničko uklanjanje štetočina, kao što je ispiranje biljnih vaši mlazom vode ili ručno sakupljanje gusenica, može biti efikasno kod početnih, slabijih napada. Postavljanje lepljivih ploča (žutih za bele leptiraste vaši, plavih za tripse) je odlična metoda za monitoring i smanjenje populacije letećih insekata.
Upotreba prirodnih insekticida je sledeći korak. Preparati na bazi ulja nima su veoma efikasni protiv širokog spektra štetočina, uključujući biljne vaši, crvenog pauka i bele leptiraste vaši. Nim ulje deluje kao repelent, regulator rasta i antifeedant (sprečava ishranu insekata). Insekticidni sapuni (kalijumov sapun) su efikasni protiv mekotelnih insekata kao što su biljne vaši, tako što razgrađuju njihovu spoljašnju opnu. Preparati na bazi piretrina, dobijenog iz cveta buhača, takođe su dobar izbor. Kod gljivičnih bolesti, preventivno prskanje preparatima na bazi bakra ili sumpora može biti korisno.
Ukoliko prirodne metode ne daju rezultate i napad bolesti ili štetočina je prejak, poslednja opcija je primena hemijskih pesticida (insekticida, fungicida, akaricida). Prilikom njihove upotrebe, neophodno je striktno se pridržavati uputstva proizvođača o dozi, načinu primene i karenci. Uvek koristi zaštitnu opremu (rukavice, masku) i tretiraj biljke na otvorenom, po mirnom vremenu, rano ujutru ili kasno uveče, kako bi se izbeglo oštećenje biljke usled jakog sunca i zaštitili pčele i drugi oprašivači.
Važno je pravilno identifikovati problem pre primene bilo kakvog sredstva, jer preparat koji je efikasan protiv jedne štetočine može biti potpuno beskoristan protiv druge. Korišćenje pesticida širokog spektra može uništiti i korisne insekte, kao što su bubamare koje se hrane biljnim vašima, čime se narušava prirodna ravnoteža. Zato je integrisani pristup zaštiti bilja, koji kombinuje preventivne mere, biološku kontrolu i ciljanu upotrebu hemijskih sredstava samo kada je to neophodno, uvek najbolji i najodrživiji put ka zdravim i lepim biljkama.
📷: Deavmi, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
