Alpski vres je poznat kao izuzetno otporna i zdrava biljka, koja retko ima problema sa bolestima i štetočinama, posebno ako se gaji u optimalnim uslovima. Pravilan odabir staništa sa puno sunca, dobro drenirano i kiselo zemljište, kao i adekvatna nega, najbolja su prevencija protiv većine problema. Međutim, čak i najotpornije biljke ponekad mogu biti napadnute, naročito ako su oslabljene usled stresa izazvanog lošim uslovima gajenja. Prepoznavanje prvih simptoma i brza reakcija ključni su za uspešno rešavanje problema i očuvanje zdravlja biljke. Najčešći problemi sa kojima se uzgajivači mogu susresti su gljivična oboljenja korena i, ređe, napadi nekih insekata.
Najozbiljnija pretnja za alpski vres su bolesti korenovog sistema, pre svega trulež korena, koju izazivaju gljivice iz roda Phytophthora. Ove gljivice napreduju u uslovima prekomerne vlage i slabe drenaže. Kada je koren konstantno u vodi, on postaje podložan infekciji, što dovodi do njegovog propadanja. Pošto je koren odgovoran za usvajanje vode i hranljivih materija, njegovo oštećenje se brzo odražava na celokupan izgled biljke. Nažalost, kada su simptomi već vidljivi na nadzemnom delu, bolest je često u poodmakloj fazi i biljku je teško spasiti.
Prevencija je, stoga, od suštinskog značaja. To pre svega podrazumeva sadnju u izuzetno dobro drenirano zemljište. Ako je baštenska zemlja teška i glinovita, obavezno je treba popraviti dodavanjem peska, šljunka i organske materije ili saditi vres na povišenim gredicama. Takođe, ključno je izbegavati prekomerno zalivanje. Biljku treba zalivati tek kada se površinski sloj zemlje osuši, omogućavajući zemljištu da se između dva zalivanja delimično prosuši.
Što se tiče štetočina, alpski vres je retko na njihovom meniju. Njegovi sitni, igličasti listovi nisu privlačni većini insekata. Ipak, u uslovima stresa, kao što su suša ili gajenje u zatvorenom prostoru, mogu se pojaviti paučinaraste grinje. Ovi sitni paukovi napadaju biljke isisavajući sokove iz lišća, što dovodi do pojave žutih tačkica i opšteg slabljenja biljke. Redovan pregled biljaka, posebno donje strane listova, može pomoći u ranom otkrivanju ovog problema.
Gljivična oboljenja korena
Trulež korena, najčešće uzrokovana gljivicom Phytophthora cinnamomi, predstavlja najveću opasnost za alpski vres. Ova bolest se razvija u vlažnim i toplim uslovima, u zemljištima koja su slabo propusna za vodu. Prvi simptomi se često teško primećuju. Biljka može izgledati kao da joj nedostaje vode, pa uzgajivači prave grešku i dodatno je zalivaju, što samo pogoršava stanje. Lišće postepeno gubi sjaj, postaje sivo-zeleno ili braonkasto, a izdanci počinju da venu, obično počevši od vrha.
Kako bolest napreduje, cela biljka vene i suši se, iako je zemljište vlažno. Ako se takva biljka izvadi iz zemlje, može se primetiti da je koren potamneo, postao mekan i gnjio, a kora korena se lako ljušti. Zdrav koren je beo i čvrst. Nažalost, kada se ovi simptomi pojave, za biljku je obično kasno. Ne postoje efikasni fungicidi koji mogu izlečiti biljku u poodmakloj fazi bolesti, pa je jedino rešenje uklanjanje i uništavanje zaražene biljke kako bi se sprečilo širenje zaraze.
Prevencija je jedini pravi lek protiv truleži korena. Prilikom sadnje, neophodno je osigurati savršenu drenažu. To se može postići odabirom peskovitog zemljišta, sadnjom na padinama ili povišenim gredicama, ili dodavanjem velike količine peska i šljunka u sadnu jamu. Treba izbegavati sadnju na mestima gde se voda prirodno zadržava. Takođe, treba izbegavati prekomerno zalivanje i malčiranje debelim slojem koji sprečava isparavanje vode iz zemljišta.
Pri kupovini novih sadnica, važno je birati proverene rasadnike i pregledati biljke kako bi se uverili da su zdrave i da nemaju simptome bolesti. Unošenje zaražene biljke u baštu može kontaminirati zemljište i ugroziti druge osetljive biljke. Ukoliko se sumnja na prisustvo Phytophthora u zemljištu, pre sadnje novih biljaka može se razmotriti solarizacija zemljišta ili primena preventivnih fungicida, ali je najsigurnije birati vrste otporne na ovu bolest za takve lokacije.
Siva plesan i druge bolesti lišća
Iako ređe, u uslovima visoke vlažnosti vazduha i slabe cirkulacije, na alpskom vresu se mogu pojaviti i druge gljivične bolesti, poput sive plesni (Botrytis cinerea). Ova bolest se obično javlja na oštećenim delovima biljke ili na precvetalim cvetovima koji ostaju na biljci. Prepoznaje se po sivoj, pahuljastoj prevlaci koja prekriva zaražene delove. Ukoliko se ne kontroliše, može se proširiti i izazvati propadanje celih grana.
Prevencija sive plesni uključuje obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha oko biljaka. To znači da ih ne treba saditi previše gusto. Redovno orezivanje nakon cvetanja, kojim se uklanjaju stari cvetovi, takođe značajno smanjuje rizik od pojave ove bolesti. Treba izbegavati zalivanje preko lišća, posebno u večernjim satima, jer se vlaga dugo zadržava i pogoduje razvoju gljivica. Ukoliko se pojave prvi znaci bolesti, zaražene delove treba odmah odseći i uništiti.
Rđa je još jedna gljivična bolest koja se povremeno može javiti, mada je retka na alpskom vresu. Prepoznaje se po pojavi narandžastih ili braon pustula (izraslina) na naličju listova. Jaka zaraza može dovesti do opadanja lišća i slabljenja biljke. Kao i kod drugih gljivičnih bolesti, prevencija se zasniva na dobroj cirkulaciji vazduha i izbegavanju vlaženja lišća. U slučaju jačeg napada, mogu se koristiti odgovarajući fungicidi.
Generalno, bolesti lišća na alpskom vresu nisu čest problem i retko ugrožavaju život biljke. Najvažnije je održavati biljku zdravom i vitalnom kroz pravilnu negu, jer su jake biljke mnogo otpornije na napade patogena. Redovan pregled biljaka omogućava da se svaki problem uoči na vreme i reši pre nego što uzme maha, čime se izbegava potreba za primenom hemijskih sredstava.
Najčešće štetočine
Alpski vres je veoma otporan na većinu štetočina. Njegova tekstura i hemijski sastav lišća odbijaju većinu insekata. Međutim, u nepovoljnim uslovima, pre svega u previše suvom i toplom okruženju, može doći do napada paučinarastih grinja. Ovi sićušni zglavkari, jedva vidljivi golim okom, hrane se sisanjem biljnih sokova sa naličja listova. Prvi simptomi su sitne žute ili bele tačkice na licu lista, a u kasnijoj fazi lišće postaje bronzano i suši se. Između listova i grančica može se primetiti fina paučina.
Prevencija napada grinja podrazumeva održavanje optimalne vlažnosti. Grinje ne vole vlagu, pa redovno orošavanje biljaka, posebno tokom letnjih vrućina, može delovati preventivno. Ovo je posebno važno za biljke u saksijama koje se drže na osunčanim terasama. Ukoliko dođe do napada, prva mera je tuširanje biljke jakim mlazom vode kako bi se grinje fizički sprale. U slučaju jačeg napada, mogu se koristiti prirodni insekticidi na bazi ulja ili akaricidi.
Štitaste vaši su još jedna vrsta štetočina koja se povremeno može naći na alpskom vresu. One se pričvrste za grane i lišće i zaštićene su voštanim štitom, što ih čini teškim za suzbijanje. Kao i grinje, hrane se sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabljenja biljke. Prisustvo medne rose, lepljive supstance koju luče, često je prvi znak njihovog prisustva, a na mednoj rosi se može razviti i čađava plesan.
Suzbijanje štitastih vaši je teško zbog njihovog štita. Manji napad se može rešiti mehaničkim putem, skidanjem vaši štapićem za uši natopljenim u alkohol. Kod jačeg napada, koriste se sistemični insekticidi koji prodiru u biljno tkivo, pa ih vaši unose sisanjem sokova. Primena kontaktnih insekticida je manje efikasna, osim u fazi kada se mlade, pokretne larve još nisu zaštitile štitom.
Fiziološki poremećaji i prevencija
Pored bolesti i štetočina, alpski vres može patiti i od fizioloških poremećaja uzrokovanih nepovoljnim uslovima sredine. Jedan od najčešćih je hloroza, ili žutilo lišća, koje nastaje usled nedostatka gvožđa. Ovaj problem nije uzrokovan nedostatkom gvožđa u zemljištu, već njegovom nepristupačnošću zbog previsoke pH vrednosti. Sadnja u kiselo zemljište i korišćenje kišnice za zalivanje su ključne preventivne mere. Ako se hloroza ipak pojavi, može se tretirati folijarnom primenom gvožđa u helatnom obliku.
Ožegotine od sunca mogu se javiti na biljkama koje su iznenada izložene jakom suncu, na primer, ako su gajene u senci pa premeštene na osunčanu poziciju. Lišće postaje smeđe i suvo na izloženim delovima. Iako alpski vres voli sunce, potrebna mu je postepena adaptacija. Oštećenja od mraza se mogu javiti na mladim, nezrelim izdancima ako dođe do kasnih prolećnih mrazeva. Pravilna prihrana, koja se obustavlja na vreme, pomaže da izdanci sazru i postanu otporni.
Fiziološko isušivanje tokom zime je čest problem, posebno kod zimzelenih biljaka. Do njega dolazi kada je zemljište smrznuto, a sunčano i vetrovito vreme dovodi do gubitka vode iz lišća kroz transpiraciju. Pošto koren ne može da usvoji vodu iz smrznute zemlje, biljka se suši. Prevencija uključuje temeljno zalivanje u jesen pre smrzavanja tla i postavljanje zaklona (npr. od agrotekstila) oko biljaka na vetrovitim položajima. Malčiranje takođe pomaže u očuvanju vlage i zaštiti korena.
Najbolja strategija za borbu protiv svih problema je prevencija. Održavanje biljke jakom i zdravom kroz optimalne uslove gajenja je najbolja odbrana. To uključuje odabir osunčanog položaja, obezbeđivanje kiselog i dobro dreniranog zemljišta, umereno zalivanje, pravilno đubrenje i redovno orezivanje. Redovan pregled biljaka omogućava da se bilo koji problem uoči u ranoj fazi, kada je rešavanje najlakše i najefikasnije.
