Svetlost je osnovni izvor energije za život na Zemlji i pokretačka snaga procesa fotosinteze, bez kojeg rast i razvoj biljaka ne bi bio moguć. Za pasulj, kao i za većinu gajenih kultura, svetlost je jedan od ključnih ekoloških faktora koji direktno utiče na sve aspekte njegovog životnog ciklusa – od klijanja, preko vegetativnog rasta i cvetanja, pa sve do formiranja mahuna i nalivanja zrna. Intenzitet, kvalitet (spektralni sastav) i dužina dnevnog osvetljenja (fotoperiod) određuju arhitekturu biljke, količinu stvorene biomase i, na kraju, visinu prinosa. Razumevanje potreba pasulja za svetlošću omogućava proizvođačima da kroz pravilnu primenu agrotehničkih mera, kao što su izbor lokacije, pravac redova i gustina setve, optimizuju iskorišćenje sunčeve energije i stvore uslove za maksimalno ispoljavanje genetskog potencijala gajene sorte.
Pasulj se generalno svrstava u heliofite, odnosno biljke koje zahtevaju puno svetlosti za svoj rast i razvoj. Nedovoljna osvetljenost, uzrokovana zasenjivanjem od strane drugih biljaka, korova ili objekata, dovodi do niza negativnih pojava. Biljke u senci postaju izdužene, etiolirane, sa tankim i slabim stablom, manjim listovima i dužim internodijama. Ovaj fenomen, poznat kao fototropizam, predstavlja pokušaj biljke da „pobegne“ iz senke i dohvati se svetlosti. Ovakve biljke su nestabilne, podložne poleganju i osetljivije na napad bolesti i štetočina.
Fotosinteza, proces u kojem biljka uz pomoć hlorofila, sunčeve svetlosti, vode i ugljen-dioksida stvara organsku materiju (šećere), direktno zavisi od intenziteta svetlosti. Sa povećanjem intenziteta svetlosti, do određene tačke zasićenja, raste i stopa fotosinteze. Smanjena fotosintetska aktivnost usled nedostatka svetla znači manje stvorene energije i hranljivih materija za rast, cvetanje i formiranje plodova. To se direktno odražava na smanjenje broja cvetova, slabije zametanje mahuna, manji broj zrna po mahuni i manju ukupnu masu zrna, što rezultira drastičnim padom prinosa.
Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektar, takođe ima uticaj na razvoj pasulja. Biljke najbolje koriste plavi i crveni deo spektra za fotosintezu, dok zelenu svetlost uglavnom reflektuju (zbog čega su listovi zeleni). Svetlost takođe utiče na mnoge morfogenetske procese, kao što su klijanje semena, formiranje listova i prelazak iz vegetativne u generativnu (reproduktivnu) fazu. Fotoperiodizam, odnosno reakcija biljke na dužinu dana, kod pasulja je sortno specifičan i određuje kada će biljka početi da cveta.
Uticaj intenziteta svetlosti na rast
Intenzitet svetlosti ima presudan uticaj na morfološku građu i arhitekturu biljke pasulja. Na lokacijama sa punim sunčevim osvetljenjem, biljke razvijaju kratke i čvrste internodije, jako i razgranato stablo i krupne, dobro razvijene listove tamnozelene boje. Ovakva građa čini biljku otpornom na poleganje i omogućava efikasno „hvatanje“ sunčeve svetlosti. Sa druge strane, u uslovima smanjenog intenziteta svetlosti, biljke se izdužuju, formiraju tanko i nejako stablo, a listovi su manji, tanji i svetlije boje zbog manjeg sadržaja hlorofila. Cvetanje je u takvim uslovima slabo ili u potpunosti izostaje.
Još članaka na ovu temu
Veza između intenziteta svetlosti i prinosa je direktna i pozitivna. Veći intenzitet svetlosti omogućava veću stopu neto fotosinteze, što znači da biljka proizvodi više organske materije nego što troši disanjem. Ovaj višak energije i ugljenih hidrata se zatim ulaže u formiranje cvetova, mahuna i zrna. Istraživanja su pokazala da svako smanjenje količine svetlosti koju usev primi dovodi do srazmernog smanjenja prinosa. Zbog toga je ključno obezbediti da svaka biljka u usevu dobije što je moguće više direktne sunčeve svetlosti tokom celog dana.
Zasenjivanje unutar samog useva je čest problem, naročito ako je setva previše gusta. U gustom sklopu, gornji listovi zasenjuju donje, koji zbog nedostatka svetlosti postaju neefikasni, prevremeno žute i opadaju. Takođe, unutrašnji delovi biljke ostaju u senci, što smanjuje formiranje cvetova i mahuna u tim delovima. Prevelika gustina setve dovodi do jake međusobne konkurencije biljaka za svetlost, vodu i hraniva, što na kraju rezultira manjim prinosom po biljci i često manjim ukupnim prinosom po jedinici površine, uz lošiji kvalitet zrna.
Da bi se negativni efekti zasenjivanja sveli na minimum, neophodno je primeniti odgovarajuće agrotehničke mere. To pre svega podrazumeva setvu na optimalnu, sortno specifičnu gustinu koja omogućava da svetlost prodire i do donjih delova biljke. Orijentacija redova u pravcu sever-jug, kad god je to moguće, takođe doprinosi boljem osvetljenju biljaka tokom celog dana, jer se na taj način smanjuje međusobno zasenjivanje redova. Redovno suzbijanje visokih korova je takođe imperativ, jer oni mogu u potpunosti „ugušiti“ usev pasulja i oduzeti mu neophodnu svetlost.
Fotoperiodizam i cvetanje
Fotoperiodizam je fiziološka reakcija biljaka na dužinu dana, odnosno na dužinu perioda svetlosti i tame u toku 24 sata. Ova reakcija kontroliše mnoge važne procese, a pre svega prelazak biljke iz vegetativne u generativnu fazu, odnosno početak cvetanja. Prema reakciji na dužinu dana, biljke se dele na biljke kratkog dana, biljke dugog dana i fotoperiodski neutralne biljke. Većina sorti pasulja (Phaseolus vulgaris) koje se gaje u umerenom pojasu su fotoperiodski neutralne, što znači da cvetaju nezavisno od dužine dana, kada dostignu određeni stadijum zrelosti.
Međutim, mnoge sorte pasulja poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva, odakle ova biljka i potiče, pokazuju reakciju biljaka kratkog dana. To znači da one počinju da cvetaju tek kada dužina dana postane kraća od određene kritične vrednosti (obično 12-13 sati). Kada se ovakve sorte gaje u uslovima dugog dana tokom leta u umerenom pojasu, one će dugo ostati u vegetativnoj fazi, formirajući veliku lisnu masu, a cvetanje će kasniti ili će u potpunosti izostati. Cvetanje će početi tek krajem leta i početkom jeseni kada dani postanu kraći, što može biti prekasno da bi se formirao i sazreo prinos pre prvih mrazeva.
Fotoperiodska osetljivost je važan faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom introdukcije (uvođenja) novih sorti iz drugih geografskih područja. Oplemenjivači biljaka rade na stvaranju fotoperiodski neutralnih sorti koje su prilagođene za gajenje na različitim geografskim širinama i koje cvetaju u predvidljivom vremenskom periodu, nezavisno od dužine dana. Većina komercijalnih sorti pasulja koje su danas dostupne na tržištu su upravo takve, što omogućava njihovo gajenje u širokom arealu i planiranje proizvodnje.
Pored dužine dana, na početak cvetanja utiču i drugi faktori, pre svega temperatura. Visoke temperature mogu ubrzati razvoj biljke i dovesti do ranijeg cvetanja, dok niske temperature usporavaju ovaj proces. Interakcija između fotoperioda i temperature je kompleksna i određuje ukupnu dužinu vegetacione sezone. Razumevanje ovih faktora je ključno za odabir prave sorte za određeno podneblje i za određivanje optimalnog roka setve.
Praktične mere za optimalno osvetljenje
Izbor parcele je prva i osnovna mera za obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti. Za gajenje pasulja treba birati otvorene, osunčane terene koji nisu u senci drveća, zgrada ili drugih prepreka. Parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom dobijaju najviše sunčeve svetlosti tokom dana i najbrže se zagrevaju u proleće, što ih čini idealnim za ranu proizvodnju. Treba izbegavati severne padine i uvale gde je osunčanost slabija, a zadržavanje jutarnje magle duže.
Pravilan sklop biljaka, odnosno gustina setve, ključan je za efikasno iskorišćenje svetlosti. Svaka sorta ima preporučenu gustinu setve koja predstavlja kompromis između maksimalnog broja biljaka po jedinici površine i obezbeđivanja dovoljno svetlosti za svaku pojedinačnu biljku. Setva u ređem sklopu dovodi do manjeg prinosa po hektaru, dok previše gusta setva, kako je već objašnjeno, dovodi do kompeticije, zasenjivanja i smanjenja prinosa po biljci. Gustinu treba prilagoditi i plodnosti zemljišta – na plodnijim zemljištima, gde se očekuje bujniji rast, setva treba da bude nešto ređa.
Orijentacija redova, ukoliko konfiguracija terena to dozvoljava, treba da bude u pravcu sever-jug. Pri ovakvoj orijentaciji, sunce tokom svog kretanja od istoka ka zapadu ravnomerno obasjava obe strane reda, čime se postiže maksimalna osunčanost svih biljaka. Kod orijentacije redova istok-zapad, južna strana reda je osunčana tokom celog dana, dok je severna strana u senci, što dovodi do neujednačenog razvoja biljaka i manjeg iskorišćenja svetlosne energije.
Kontrola korova je nezaobilazna mera u borbi za svetlost. Korovi, naročito visoke vrste kao što su štir, ambrozija ili divlji sirak, rastu brže od pasulja i mogu ga vrlo brzo prerasti i potpuno zaseniti. U takvim uslovima, prinos pasulja može biti smanjen za više od 80% ili čak u potpunosti izostati. Zbog toga je neophodno održavati usev čistim od korova od samog početka vegetacije, primenom herbicida, međuredne kultivacije ili okopavanjem, kako bi se usevu obezbedili optimalni svetlosni uslovi.
Svetlost i združeni usevi
Združena setva, odnosno gajenje dve ili više kultura na istoj površini u isto vreme, predstavlja praksu koja može povećati ukupnu produktivnost zemljišta, ali zahteva pažljivo planiranje u pogledu svetlosnih uslova. Pasulj se često gaji u združenom usevu sa kukuruzom, naročito visoke, pritkaš sorte. U ovom tradicionalnom sistemu, poznatom kao „tri sestre“ (kukuruz, pasulj, tikva), kukuruz služi kao prirodni oslonac za pasulj. Međutim, kukuruz je visoka biljka koja stvara značajnu senku, pa je neophodno pravilno rasporediti biljke kako pasulj ne bi bio previše zasenjen.
Prilikom planiranja združenog useva, mora se voditi računa o visini i habitusu biljaka koje se kombinuju. Kombinovanje pasulja sa drugom kulturom koja je slične visine ili niža obično ne predstavlja problem u pogledu konkurencije za svetlost. Međutim, ako se pasulj gaji pored visoke kulture kao što je kukuruz ili suncokret, mora se prilagoditi sklop. To se može postići tako što se naizmenično seju redovi kukuruza i pasulja, ili setvom pasulja u svaki drugi ili treći međuredni prostor kukuruza, kako bi se obezbedilo dovoljno bočne svetlosti.
Visoke sorte pasulja (pritkaši) su generalno tolerantnije na delimičnu senku u poređenju sa niskim sortama (čučavcima). Njihova sposobnost da se penju uz potporu (ili uz kukuruz) omogućava im da svoje listove pozicioniraju u više, bolje osvetljene slojeve, iznad zone najveće senke. Niske sorte su osetljivije na zasenjivanje jer ostaju blizu površine zemlje i lako mogu biti „ugušene“ od strane više komšijske biljke. Zbog toga se niske sorte ređe koriste u združenim usevima sa visokim kulturama.
Iako združena setva može smanjiti količinu svetlosti dostupnu pojedinačnoj biljci pasulja, ukupna efikasnost iskorišćenja sunčeve energije na nivou cele parcele može biti veća. To je zato što biljke različite visine i sa različitom arhitekturom krošnje efikasnije „hvataju“ svetlost u različitim slojevima. Kukuruz koristi gornje slojeve, dok pasulj koristi srednje slojeve prostora. Pravilno isplaniran združeni usev može doneti veći ukupan prinos i bolju iskorišćenost resursa u poređenju sa monokulturom, ali zahteva duboko poznavanje potreba svake gajene vrste.
