Gajenje pasulja, kao i svaka poljoprivredna proizvodnja, nosi sa sobom rizik od pojave bolesti i napada štetočina, koje mogu u značajnoj meri smanjiti prinos i narušiti kvalitet proizvoda. Pojava i intenzitet napada ovih štetnih organizama zavise od niza faktora, uključujući vremenske uslove, primenjenu agrotehniku, osetljivost sorte i prisustvo izvora zaraze. Uspešna zaštita pasulja ne podrazumeva samo primenu hemijskih sredstava, već se zasniva na integralnom pristupu koji objedinjuje preventivne mere, agrotehničke postupke, biološku kontrolu i, tek kao krajnju meru, ciljanu primenu pesticida. Poznavanje najvažnijih bolesti i štetočina, kao i simptoma koje izazivaju, ključno je za njihovo rano otkrivanje i pravovremeno suzbijanje, čime se štete svode na najmanju moguću meru.
Bolesti pasulja mogu biti uzrokovane gljivicama, bakterijama i virusima. One napadaju sve delove biljke – koren, stablo, list, cvet i mahunu, a mnoge od njih se prenose semenom, biljnim ostacima ili se održavaju u zemljištu. Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju većine gljivičnih i bakterijskih oboljenja, kao što su antraknoza, plamenjača i bakteriozna plamenjača. Zbog toga je u kišnim godinama rizik od pojave epidemija znatno veći. Virusna oboljenja, sa druge strane, najčešće prenose insekti vektori, kao što su lisne vaši, pa je kontrola njihove populacije ujedno i mera za suzbijanje virusa.
Štetočine koje napadaju pasulj takođe mogu naneti značajne direktne i indirektne štete. Neke od njih, kao što su žičnjaci ili grčice, oštećuju podzemne delove biljke i seme, dok druge, poput lisnih vaši, grinja ili cikada, sisaju biljne sokove na listovima i stablu, izazivajući slabljenje biljke i prenoseći viruse. Pasuljev žižak predstavlja jednu od najopasnijih štetočina, jer napada zrno u polju, a zatim nastavlja svoj razvoj u skladištu, gde može u potpunosti uništiti uskladišteni pasulj. Redovan pregled useva je neophodan kako bi se prisustvo štetočina utvrdilo na vreme, pre nego što njihova populacija dostigne kritičan nivo.
Preventivne mere imaju ključnu ulogu u kontroli bolesti i štetočina i predstavljaju osnovu integralne zaštite. Tu spadaju, pre svega, poštovanje plodoreda (pasulj ne treba gajiti na istoj parceli najmanje 3-4 godine), korišćenje zdravog, deklarisanog i tretiranog semena, zaoravanje biljnih ostataka nakon žetve, optimalna gustina setve koja omogućava dobru provetrenost useva, i uravnoteženo đubrenje. Gajenje otpornih sorti, tamo gde su dostupne, takođe je veoma efikasan i ekološki prihvatljiv način za smanjenje problema sa određenim bolestima.
Najčešće gljivične bolesti
Antraknoza ili pegavost pasulja, čiji je prouzrokovač gljivica Colletotrichum lindemuthianum, jedna je od najrasprostranjenijih i najštetnijih bolesti. Bolest napada sve nadzemne delove biljke, a najkarakterističniji simptomi se javljaju na mahunama u vidu okruglih, udubljenih pega tamnih ivica i svetlijeg centra. U vlažnim uslovima, u centru pega se javlja ružičasta navlaka od spora. Zaraženo seme je glavni izvor zaraze za narednu godinu. Suzbijanje se zasniva na korišćenju zdravog semena, plodoredu i primeni fungicida na bazi bakra, mankozeba ili drugih aktivnih materija, posebno u periodu nakon cvetanja.
Još članaka na ovu temu
Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) je još jedna značajna bolest koja se javlja pre svega u toplim i umereno vlažnim uslovima. Simptomi se manifestuju u vidu sitnih, crvenkasto-smeđih, prašinastih pustula (nakupina spora) na naličju listova. U slučaju jake zaraze, listovi se suše i prevremeno opadaju, što dovodi do smanjenja fotosintetske površine i manjeg prinosa. Bolest se širi vetrom, a prezimljava na zaraženim biljnim ostacima. Zaštita uključuje zaoravanje žetvenih ostataka, gajenje otpornijih sorti i primenu fungicida iz grupe triazola ili strobilurina po pojavi prvih simptoma.
Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) je polifagna gljivica koja napada veliki broj biljnih vrsta, uključujući i pasulj. Bolest se obično javlja u gustim i vlažnim usevima, a simptomi se prvo uočavaju na prizemnom delu stabla u vidu vodenastih pega koje su prekrivene gustom, belom, paučinastom micelijom. Unutar i na površini obolelog tkiva formiraju se crna, tvrda telašca (sklerocije), koja predstavljaju trajni oblik gljive i mogu preživeti u zemljištu više godina. Suzbijanje je veoma teško i zasniva se pre svega na preventivi – širok plodored, optimalna gustina setve i izbegavanje prekomernog navodnjavanja.
Plamenjača pasulja (Phytophthora phaseoli) i siva pegavost lista (Cercospora zonata) su takođe bolesti koje se mogu javiti, naročito u uslovima visoke vlažnosti. Plamenjača izaziva pojavu krupnih, vodenastih pega na listovima, koje kasnije nekrotiraju, dok siva pegavost formira okruglaste, koncentrične pege. Suzbijanje ovih bolesti se vrši primenom preventivnih mera i fungicida sličnih kao i kod antraknoze. Važno je napomenuti da se fungicidi moraju primenjivati preventivno ili po pojavi prvih simptoma, jer je njihova efikasnost znatno manja kada se bolest već raširi.
Bakterijske i virusne bolesti
Obična bakteriozna plamenjača pasulja (Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli) je najznačajnija bakterijska bolest. Prvi simptomi se javljaju na listovima u vidu sitnih, vodenastih pega koje se šire i postaju oivičene žutim oreolom. Pege se spajaju, tkivo u okviru njih se suši i ispada, pa list izgleda poderano. Na mahunama se javljaju okrugle, vodenaste pege koje kasnije postaju tamne i blago udubljene. Bakterija se prenosi semenom i opstaje na biljnim ostacima. Suzbijanje je veoma teško, a osnovne mere su korišćenje zdravog semena i poštovanje plodoreda. U toku vegetacije, širenje se može usporiti primenom preparata na bazi bakra.
Virus mozaika pasulja (Bean common mosaic virus – BCMV) je najrasprostranjeniji virus na pasulju. Simptomi se manifestuju u vidu mozaičnog šarenila (smenjivanje svetlo i tamno zelenih površina na listu), deformacije i smanjenja lisne površine, kao i zaostajanja biljaka u porastu. Virus se prenosi semenom, ali i lisnim vašima na neperzistentan način (vaš prenosi virus odmah nakon uboda u zaraženu biljku). Najefikasnija mera borbe je gajenje otpornih, bezvirusnih sorti i suzbijanje lisnih vaši kao vektora.
Postoji i niz drugih virusa koji mogu zaraziti pasulj, kao što su virus žutog mozaika pasulja (Bean yellow mosaic virus – BYMV) ili virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV). Simptomi su slični i često ih je teško razlikovati bez laboratorijske analize. Opšte mere za kontrolu virusnih oboljenja uključuju uništavanje korova koji mogu biti rezervoari virusa, suzbijanje insekata vektora i korišćenje zdravog sadnog materijala. Zaražene biljke se ne mogu izlečiti i treba ih ukloniti iz useva kako bi se sprečilo dalje širenje.
Borba protiv bakterijskih i virusnih bolesti je znatno teža nego protiv gljivičnih, jer je izbor efikasnih hemijskih sredstava (baktericida i viricida) veoma ograničen. Zbog toga je težište borbe na preventivnim merama. Zdravo seme, plodored, prostorna izolacija od drugih osetljivih useva, suzbijanje vektora i gajenje otpornih sorti su stubovi odbrane od ovih bolesti. Svako zanemarivanje ovih mera može dovesti do velikih ekonomskih šteta.
Najvažnije štetočine pasulja
Pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus) je bez sumnje ekonomski najznačajnija štetočina pasulja. Odrasli insekti (bube) polažu jaja na mahune u polju ili na zrno u skladištu. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u zrno i hrane se njegovim sadržajem. U jednom zrnu se može razviti više larvi. Napadnuto zrno gubi na težini, ima smanjenu ili nikakvu klijavost i nije za ljudsku ishranu. Štetočina razvija više generacija godišnje, a razvoj se nesmetano nastavlja u skladištu sve dok ima hrane. Suzbijanje se sprovodi tretiranjem useva insekticidima u vreme pojave imaga pre polaganja jaja, a uskladišteno zrno se mora čuvati u hladnim i suvim prostorijama ili tretirati odgovarajućim insekticidima (fumigacija).
Lisne vaši (Aphididae) su polifagne štetočine koje napadaju veliki broj biljaka, uključujući i pasulj. Formiraju kolonije na naličju listova, vrhovima izdanaka i cvetnim drškama, gde sisaju biljne sokove. Usled napada, listovi se kovrdžaju, biljke zaostaju u porastu, a cvetovi i mlade mahune mogu otpasti. Pored direktnih šteta, lisne vaši su opasne i kao prenosioci virusa. Suzbijaju se primenom sistemičnih insekticida (aficida) kada se primeti njihova pojava, pre nego što formiraju brojne kolonije. Postoje i prirodni neprijatelji vaši, kao što su bubamare i mrežokrilke, čiju aktivnost treba podsticati.
Obični paučinar ili koprivina grinja (Tetranychus urticae) je štetočina koja se javlja u suvim i toplim uslovima. To su veoma sitni organizmi, jedva vidljivi golim okom, koji se nalaze na naličju listova gde sisaju sokove i pletu finu paučinu. Kao posledica napada, na licu lista se pojavljuju sitne, hlorotične pege, list dobija bronzanu boju, suši se i opada. Jake zaraze mogu dovesti do potpune defolijacije i propadanja biljaka. Suzbijanje se vrši primenom akaricida, a važno je dobro pokvasiti naličje lista gde se grinje nalaze.
Pored navedenih, štete na pasulju mogu pričiniti i druge štetočine kao što su pasuljev moljac, razne vrste pipa i sovica čije gusenice se hrane listovima, kao i zemljišne štetočine (žičnjaci, grčice) koje oštećuju koren i seme. Kontrola ovih štetočina se zasniva na praćenju njihovog prisustva i primeni odgovarajućih insekticida po potrebi, u skladu sa pragovima štetnosti. Integralni pristup, koji favorizuje biološke i agrotehničke mere, uvek treba da ima prednost nad isključivo hemijskim suzbijanjem.
Integralne mere zaštite
Plodored je najvažnija preventivna mera u borbi protiv bolesti i štetočina koje se održavaju u zemljištu i na biljnim ostacima. Izbegavanjem gajenja pasulja i drugih leguminoza na istoj parceli u periodu od 3-4 godine prekida se ciklus razvoja mnogih patogena i smanjuje se početni infekcioni potencijal. U plodoredu, dobri predusevi za pasulj su strna žita i kukuruz, jer nemaju zajedničke bolesti i štetočine. Zaoravanje žetvenih ostataka nakon berbe takođe doprinosi smanjenju izvora zaraze za narednu sezonu.
Upotreba zdravog i sertifikovanog semena je od presudnog značaja, jer se mnoge bolesti (antraknoza, bakterioze) i virusi prenose upravo semenom. Korišćenje semena nepoznatog porekla predstavlja ogroman rizik. Dodatna sigurnost se postiže tretiranjem semena pre setve odgovarajućim fungicidima i insekticidima. Ova mera štiti seme i mladu biljku u najosetljivijoj fazi od napada zemljišnih patogena i štetočina, obezbeđujući dobar i ujednačen sklop.
Agrotehničke mere kao što su optimalno vreme setve, uravnoteženo đubrenje i pravilna gustina useva takođe imaju veliki uticaj na zdravstveno stanje useva. Setva u dobro pripremljeno i dovoljno toplo zemljište omogućava brzo nicanje i smanjuje period u kojem je biljka osetljiva na zemljišne patogene. Izbalansirana ishrana, bez preterivanja sa azotom, čini biljke jačim i otpornijim. Optimalna gustina useva omogućava dobru cirkulaciju vazduha, što smanjuje vlažnost unutar useva i otežava razvoj gljivičnih bolesti.
Hemijske mere zaštite, odnosno primena pesticida, primenjuju se tek kada se utvrdi da su preventivne i agrotehničke mere nedovoljne i kada brojnost štetnog organizma pređe prag ekonomske štetnosti. Pri izboru pesticida, prednost treba dati selektivnim preparatima koji su što manje štetni za korisne organizme (pčele, predatore, parazitoide). Neophodno je strogo se pridržavati uputstva za upotrebu, preporučenih doza i propisane karence, kako bi se izbegli problemi sa ostacima pesticida u proizvodu i zaštitila životna sredina i zdravlje ljudi.
