Sadnja i razmnožavanje pasulja

Sadnja pasulja predstavlja kritičnu operaciju u tehnologiji gajenja ove važne povrtarske kulture, od čijeg uspeha direktno zavisi budući rast, razvoj i prinos biljaka. Ovaj proces obuhvata više od samog polaganja semena u zemlju; on podrazumeva pažljiv odabir kvalitetnog semenskog materijala, adekvatnu pripremu semena i zemljišta, kao i precizno određivanje optimalnog vremena, dubine i gustine sadnje. Svaki od ovih faktora ima svoju ulogu u obezbeđivanju brzog i ujednačenog nicanja, što je osnovni preduslov za formiranje zdravog i produktivnog useva. Razumevanje bioloških zahteva pasulja u pogledu temperature, vlage i strukture zemljišta omogućava proizvođačima da stvore idealne uslove za klijanje i početni porast, postavljajući time čvrst temelj za bogatu žetvu. Stoga se svakom detalju u procesu sadnje mora posvetiti puna pažnja.

Razmnožavanje pasulja se vrši isključivo generativnim putem, odnosno semenom. Zbog toga je kvalitet semenskog materijala od presudnog značaja za uspeh proizvodnje. Uvek treba koristiti seme proverenog porekla, koje je deklarisano, sortno čisto i ima visoku klijavost i energiju klijanja. Korišćenje semena iz sopstvene proizvodnje („sa tavana“) nosi rizik od prenošenja bolesti, smanjene klijavosti i gubitka sortnih karakteristika usled ukrštanja. Pre sadnje, preporučuje se tretiranje semena odgovarajućim fungicidima kako bi se mlade biljke zaštitile od patogena koji se nalaze na semenu ili u zemljištu, kao što su prouzrokovači poleganja rasada.

Inokulacija semena je još jedna važna mera u pripremi za sadnju, posebno ukoliko se pasulj seje na parceli na kojoj dugo nisu gajene leguminoze. Inokulacija podrazumeva „zaražavanje“ semena specifičnim sojevima kvržičnih bakterija iz roda Rhizobium. Ove bakterije formiraju simbiozu sa korenom pasulja, obrazujući kvržice u kojima se odvija proces azotofiksacije, odnosno vezivanja azota iz vazduha i njegovo pretvaranje u oblik dostupan biljci. Na ovaj način, biljka se snabdeva značajnim količinama azota, što smanjuje potrebu za primenom azotnih mineralnih đubriva, pojeftinjuje proizvodnju i čuva životnu sredinu. Inokulanti se primenjuju neposredno pre setve, prema uputstvu proizvođača.

Sama tehnika sadnje zavisi od veličine parcele i raspoložive mehanizacije. Na manjim površinama i u baštama, pasulj se sadi ručno, u prethodno pripremljene brazde ili kućice. Ovaj način omogućava preciznu kontrolu nad dubinom i razmakom, ali je radno intenzivan. U komercijalnoj, intenzivnoj proizvodnji, sadnja se obavlja mašinski, pomoću preciznih pneumatskih sejalica. Ove mašine omogućavaju istovremeno polaganje semena na zadatu dubinu, održavanje konstantnog razmaka u redu i međurednog razmaka, a često i aplikaciju startnih đubriva i pesticida, čime se više operacija obavlja u jednom prohodu.

Odabir i priprema semena

Izbor sorte je prvi korak u procesu odabira semena i mora biti prilagođen specifičnim uslovima gajenja i zahtevima tržišta. Sorte pasulja se dele na niske (čučavce) i visoke (pritkaše), a unutar ovih grupa postoje brojne razlike u pogledu dužine vegetacije (rane, srednje kasne, kasne sorte), boje i krupnoće zrna, otpornosti na bolesti i namene (za svežu potrošnju ili za suvo zrno). Pri izboru sorte, treba uzeti u obzir klimatske karakteristike regiona, tip zemljišta, planiranu agrotehniku (da li će se usev navodnjavati, da li se planira mašinska berba) i, naravno, preferencije potrošača. Korišćenje sertifikovanog semena garantuje da će biljke imati sve osobine navedene u sortnoj specifikaciji.

Nakon izbora sorte, neophodno je proveriti kvalitet semena. Kvalitetno seme mora imati visoku klijavost, koja se utvrđuje laboratorijskim testom i izražava u procentima. Za pasulj, klijavost ne bi smela biti ispod 85-90%. Pored klijavosti, važna je i energija klijanja, koja pokazuje brzinu i ujednačenost nicanja u nepovoljnim uslovima. Seme takođe mora biti fizički čisto, bez primesa semena korova, zemlje ili biljnih ostataka, i zdravstveno ispravno, odnosno bez prisustva patogena. Vizuelnim pregledom može se utvrditi da li je zrno ujednačene krupnoće i boje, i da li na njemu ima vidljivih oštećenja od insekata (npr. rupice od pasuljevog žiška) ili simptoma bolesti.

Dezinfekcija semena pre sadnje je ključna preventivna mera zaštite. Tretman semena fungicidima (zaprašivanje) ima za cilj uništavanje patogenih gljivica koje se mogu nalaziti na površini ili unutar semena, kao i zaštitu semena i mlade klice od patogena iz zemljišta. Na ovaj način se efikasno sprečava pojava bolesti kao što su poleganje rasada, fuzariozno uvenuće ili antraknoza u početnim fazama razvoja biljke. Potrebno je koristiti isključivo registrovane preparate namenjene za tretman semena leguminoza, strogo se pridržavajući preporučenih doza i mera opreza pri rukovanju.

Pored hemijskog tretmana, priprema semena može uključivati i biološke metode, kao što je već pomenuta inokulacija kvržičnim bakterijama. Ovaj postupak je posebno važan za organsku proizvodnju gde je upotreba mineralnih azotnih đubriva ograničena. Inokulacija se vrši neposredno pre sadnje, tako što se seme navlaži malom količinom vode, a zatim se po njemu ravnomerno pospe praškasti inokulant i dobro promeša kako bi svako zrno bilo prekriveno. Tretirano seme treba odmah posejati i ne sme se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti, jer UV zračenje može uništiti korisne bakterije. Pravilna priprema semena je mala investicija koja donosi veliku dobit kroz zdraviji usev i veći prinos.

Optimalno vreme za sadnju

Temperatura zemljišta je najvažniji faktor koji određuje početak sadnje pasulja. Kao biljka poreklom iz toplijih krajeva, pasulj zahteva dobro zagrejano zemljište za klijanje i nicanje. Setva u hladno i vlažno zemljište može dovesti do propadanja semena usled napada zemljišnih patogena, sporog i neujednačenog nicanja, i formiranja slabih i neotpornih biljaka. Optimalna temperatura zemljišta za sadnju pasulja, merena na dubini od 5 centimetara, iznosi između 10 i 12°C. Sadnju treba započeti tek kada se ova temperatura stabilizuje i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, koji mogu naneti nepopravljivu štetu tek izniklim biljkama.

Klimatski uslovi i geografski položaj značajno utiču na kalendar sadnje. U ravničarskim predelima kontinentalne klime, period sadnje obično počinje u drugoj polovini aprila i traje do sredine maja. U brdsko-planinskim područjima, sa hladnijom klimom i dužim zadržavanjem snega, sadnja se pomera za 15 do 20 dana, pa se obično obavlja tokom maja. Moguća je i postrna sadnja pasulja, nakon skidanja ranih useva kao što su ječam, rani krompir ili grašak. U tom slučaju, sadnja se obavlja tokom juna, ali je tada neophodno izabrati sorte sa kraćom vegetacijom kako bi stigle da sazru pre prvih jesenjih mrazeva.

Vlažnost zemljišta u trenutku sadnje je podjednako važna kao i temperatura. Za proces klijanja, seme mora da upije određenu količinu vode iz okolnog zemljišta. Sadnja u presuvo zemljište dovešće do toga da seme neće klijati sve do prve veće kiše, što produžava vreme nicanja i izlaže seme napadu ptica i insekata. S druge strane, sadnja u previše vlažno, zabareno zemljište takođe je nepovoljna jer nedostatak kiseonika guši klicu i pogoduje razvoju truleži. Idealno je da zemljište u setvenom sloju bude umereno vlažno, mrvičaste strukture, što se u praksi naziva „stanje fiziološke zrelosti“ zemljišta.

Dugoročna vremenska prognoza može biti koristan alat pri planiranju sadnje. Ukoliko se nakon sadnje očekuje duži period hladnog i kišovitog vremena, bolje je sačekati nekoliko dana sa sadnjom dok se uslovi ne poprave. Hladno vreme usporava nicanje i čini mlade biljke podložnijim bolestima. S druge strane, ako se predviđa duži sušni period, sadnju treba obaviti nešto dublje kako bi seme dospelo u vlažniji sloj zemljišta. Pažljivo planiranje vremena sadnje, uzimajući u obzir sve navedene faktore, značajno povećava šanse za formiranje ujednačenog i zdravog useva.

Tehnike i dubina sadnje

Dubina sadnje pasulja je parametar koji se mora precizno podesiti kako bi se osiguralo uspešno nicanje. Opšte pravilo glasi: na težim, glinovitim i vlažnijim zemljištima sadnja treba da bude plića, dok je na lakim, peskovitim i suvim zemljištima potrebno saditi dublje. Optimalna dubina se kreće u rasponu od 3 do 5 centimetara. Ako je seme posejano previše plitko (manje od 3 cm), ono je izloženo isušivanju, napadu ptica i može biti isprano jakom kišom. Ukoliko je posejano preduboko (više od 7 cm), klica troši previše energije da bi se probila na površinu, što rezultira kasnijim, neujednačenim nicanjem i slabijim biljkama koje su podložnije bolestima.

Način sadnje zavisi od tipa sorte (niska ili visoka) i planirane tehnologije gajenja. Niske sorte (čučavci) se najčešće sade u redove, sa međurednim rastojanjem od 40 do 60 cm. Razmak biljaka u redu se kreće od 5 do 10 cm, u zavisnosti od bujnosti sorte i plodnosti zemljišta. Ovaj način sadnje omogućava laku mehanizovanu međurednu obradu i zaštitu. Visoke sorte (pritkaši) zahtevaju oslonac i sade se na drugačiji način. Često se praktikuje sadnja u kućice, gde se u svaku kućicu stavlja 3 do 5 semena, a razmak između kućica u redu i između redova je veći (npr. 80×60 cm) kako bi se obezbedio prostor za postavljanje potpore i razvoj biljaka.

Druga tehnika sadnje visokih sorti je sadnja u dvorede ili trorede pantljike. U ovom sistemu, dva ili tri reda se sade na manjem međusobnom rastojanju (npr. 30-40 cm), dok se između pantljika ostavlja širi prolaz (npr. 100-120 cm) za kretanje, obradu i postavljanje zajedničke potpore u vidu mreže ili žice. Ovaj sistem omogućava bolje iskorišćenje prostora i svetlosti, lakšu negu i berbu. Bez obzira na tehniku, važno je postići optimalan broj biljaka po jedinici površine, koji će omogućiti maksimalan prinos bez preterane konkurencije za resurse.

Nakon sadnje, posebno na težim zemljištima koja su sklona stvaranju pokorice, može biti korisno izvršiti valjanje lakim, rebrastim valjcima. Ovom merom se uspostavlja bolji kontakt između semena i zemljišnih čestica, što pospešuje upijanje vlage i ubrzava klijanje. Međutim, valjanje treba izbegavati na previše vlažnom zemljištu jer može dovesti do preteranog sabijanja. U uslovima kada se nakon sadnje formira jaka pokorica koja sprečava nicanje, potrebno je izvršiti njeno razbijanje lakom drljačom ili rotacionom kopačicom. Ovaj postupak mora biti izveden veoma pažljivo kako se ne bi oštetile mlade klice.

Nega nakon sadnje

Period od sadnje do nicanja je izuzetno osetljiv, jer seme i mlada klica mogu biti ugroženi od strane zemljišnih štetočina i bolesti. Ukoliko seme nije tretirano pre sadnje, postoji povećan rizik od napada žičnjaka, rovaca ili grčica (larve gundelja), koji mogu uništiti seme ili pregisti klicu. Takođe, patogeni iz zemljišta mogu izazvati trulež semena i poleganje rasada. Redovno praćenje stanja parcele u ovom periodu je važno, iako su mogućnosti za intervenciju ograničene. Najbolja zaštita je preventivna, odnosno korišćenje zdravog i tretiranog semena i sadnja u optimalnim uslovima.

Borba protiv korova počinje odmah nakon sadnje, čak i pre nicanja pasulja. Primena zemljišnih herbicida (herbicidi koji se primenjuju posle sadnje, a pre nicanja useva) je efikasan način da se spreči rast korova u početnim fazama razvoja pasulja. Ovi herbicidi stvaraju tanak film na površini zemljišta koji sprečava klijanje i nicanje semena korova. Važno je odabrati preparat koji je selektivan za pasulj i primeniti ga u preporučenoj dozi, jer u suprotnom može doći do oštećenja useva. U organskoj proizvodnji, prva mera borbe protiv korova je „slepa setva“ ili drljanje na slepo, koje se izvodi nekoliko dana nakon sadnje, neposredno pre nicanja pasulja, kako bi se uništili tek iznikli korovi.

Održavanje optimalne vlažnosti zemljišta nakon sadnje je ključno za ujednačeno nicanje. U slučaju sušnog proleća, može biti potrebno izvršiti jedno navodnjavanje kako bi se obezbedila vlaga neophodna za bubrenje i klijanje semena. Najbolje je koristiti sisteme za navodnjavanje koji ne stvaraju pokoricu, kao što su veštačka kiša sa finim rasprskivačima ili sistem „kap po kap“. Prekomerno zalivanje treba izbegavati jer, kao što je već pomenuto, dovodi do nedostatka kiseonika i truljenja semena. Cilj je održati setveni sloj umereno vlažnim sve dok biljke ne niknu i ne razviju svoj korenov sistem.

Kada biljke niknu i formiraju prvi par listova, počinje faza intenzivne nege. U ovom periodu se sprovodi prvo međuredno kultiviranje radi razbijanja pokorice i uništavanja korova koji su se pojavili istovremeno sa pasuljem. Ako je usev previše gust, vrši se proređivanje kako bi se postigao željeni sklop biljaka. U ovoj fazi je takođe važno pratiti pojavu prvih štetočina, kao što su lisne vaši ili buvač, i po potrebi reagovati odgovarajućim insekticidima. Pravovremena i adekvatna nega u početnim fazama razvoja stvara osnovu za snažne i zdrave biljke sposobne da donesu visok prinos.