Gajenje i nega pasulja

Gajenje pasulja, jedne od najstarijih i najrasprostranjenijih povrtarskih kultura, predstavlja temelj mnogih poljoprivrednih gazdinstava i bašta. Uspeh u proizvodnji ove mahunarke ne zavisi samo od povoljnih klimatskih uslova, već i od dubokog razumevanja njenih bioloških potreba i primene adekvatnih agrotehničkih mera tokom cele vegetacione sezone. Od izbora parcele i pripreme zemljišta, preko setve i nege useva, pa sve do berbe, svaki korak igra ključnu ulogu u ostvarivanju visokih i kvalitetnih prinosa. Pravilnim pristupom, koji objedinjuje tradicionalna znanja i savremene naučne spoznaje, moguće je optimizovati proizvodnju i osigurati da biljke ispolje svoj pun genetski potencijal. Zbog toga je neophodno posvetiti pažnju svakom detalju, jer zanemarivanje čak i naizgled sitnih faktora može dovesti do značajnog smanjenja prinosa i kvaliteta zrna.

Pasulj je kultura koja ima relativno skromne zahteve prema uslovima sredine, ali to ne znači da će uspevati bilo gde i bez adekvatne brige. Izbor odgovarajuće sorte je prvi i jedan od najvažnijih koraka u planiranju proizvodnje, jer se sorte razlikuju po dužini vegetacije, visini biljke, otpornosti na bolesti i, naravno, po nameni i kvalitetu zrna. Niske sorte, poznate kao čučavci, imaju kraću vegetaciju i pogodne su za ranu proizvodnju, dok visoke sorte, pritkaši, zahtevaju oslonac, ali zato donose veći prinos po jedinici površine i beru se sukcesivno tokom dužeg perioda. Odluka o izboru sorte mora biti usklađena sa klimatskim karakteristikama podneblja, tipom zemljišta i planiranim načinom gajenja, bilo da se radi o intenzivnoj komercijalnoj proizvodnji ili o gajenju za sopstvene potrebe.

Nega useva tokom vegetacije obuhvata niz mera koje imaju za cilj stvaranje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. To pre svega podrazumeva redovno suzbijanje korova, koji biljkama pasulja predstavljaju veliku konkurenciju za vodu, hranljive materije i svetlost, što direktno utiče na smanjenje prinosa. Međuredna kultivacija, okopavanje, kao i primena herbicida u konvencionalnoj proizvodnji, ključni su za održavanje useva čistim. Pored toga, navodnjavanje u kritičnim fazama razvoja, kao što su cvetanje i formiranje mahuna, može višestruko povećati prinos, naročito u sušnim godinama. Pravovremena i adekvatna nega je investicija koja se uvek isplati kroz zdraviji usev i bogatiju žetvu.

Berba i skladištenje su završne, ali ne i manje važne faze u procesu gajenja pasulja. Trenutak berbe zavisi od sorte i namene, odnosno da li se pasulj bere kao mlada mahuna (boranija) ili kao zrelo zrno. Berba zrelog pasulja se obavlja kada je većina mahuna zrela i suva, a vlažnost zrna spadne na optimalan nivo. Nakon berbe, neophodno je zrno dodatno prosušiti kako bi se osiguralo dugotrajno i bezbedno skladištenje, bez rizika od pojave plesni i žiška. Pravilno skladišteno zrno pasulja može sačuvati svoju nutritivnu vrednost i klijavost i do nekoliko godina, čime se osigurava hrana i seme za narednu sezonu.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Pravilan izbor parcele predstavlja preduslov za uspešno gajenje pasulja i direktno utiče na sve kasnije faze proizvodnje. Pasulj najbolje uspeva na lokacijama koje su dobro osunčane tokom većeg dela dana, jer mu je za pravilan rast, cvetanje i formiranje zrna neophodna velika količina svetlosti. Takođe, važno je da parcela bude zaštićena od jakih i hladnih vetrova koji mogu mehanički oštetiti biljke i negativno uticati na oplodnju. Treba izbegavati zabarene i slabo drenirane terene gde se voda dugo zadržava, jer prekomerna vlažnost zemljišta pogoduje razvoju prouzrokovača truleži korena i prizemnog dela stabla, što može dovesti do propadanja celog useva. Idealne su blage padine sa južnom ili jugoistočnom ekspozicijom.

Kvalitet zemljišta je drugi ključni faktor o kojem treba voditi računa. Iako pasulj nije preterano zahtevan, najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim i rastresitim zemljištima, kao što su černozem, aluvijalna i lakša gajnjača. Optimalna pH vrednost zemljišta za gajenje pasulja kreće se u rasponu od 6.0 do 7.0, odnosno od slabo kiselog do neutralnog. Izrazito kisela ili alkalna zemljišta mogu blokirati usvajanje određenih hranljivih elemenata, čak i ako su oni prisutni u dovoljnim količinama, što dovodi do simptoma deficita i smanjenog prinosa. Pre zasnivanja useva, preporučljivo je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta kako bi se utvrdile njegove karakteristike i na osnovu toga odredile potrebne mere popravke i đubrenja.

Osnovna obrada zemljišta za setvu pasulja obično se izvodi u jesen, dubokim oranjem na 25 do 30 centimetara. Cilj jesenjeg oranja je da se popravi vodno-vazdušni režim, unište višegodišnji korovi i zaoru žetveni ostaci, čime se povećava sadržaj organske materije. Tokom zime, pod uticajem mraza i padavina, zemlja se prirodno usitnjava i sleže, stvarajući povoljnu strukturu za prolećnu pripremu. Ukoliko jesenja obrada izostane, ona se mora obaviti u rano proleće, ali tada treba paziti da se ne izgubi previše zimske vlage, koja je dragocena za početni rast biljaka.

Predsetvena priprema zemljišta je završna faza obrade koja se obavlja neposredno pre setve i ima za cilj stvaranje idealno pripremljenog setvenog sloja. Ova operacija se najčešće izvodi setvospremačem ili kombinovanim oruđima, a njen zadatak je da se zemljište dodatno usitni, poravna i unište ponikli korovi. Kvalitetno pripremljen setveni sloj treba da bude rastresit, mrvičaste strukture i bez pokorice, što omogućava postavljanje semena na ujednačenu dubinu, brz i ujednačen nik, i nesmetan razvoj korenovog sistema mladih biljaka. Loša predsetvena priprema može rezultirati neujednačenim nicanjem i zakorovljenošću useva od samog starta, što je kasnije teško popraviti.

Setva i rokovi setve

Optimalno vreme za setvu pasulja zavisi od klimatskih uslova područja, odabranog sortimenta i tipa proizvodnje. Kao toploljubiva biljka, pasulj je osetljiv na niske temperature, a posebno na kasne prolećne mrazeve koji mogu u potpunosti uništiti mladi usev. Zbog toga sa setvom ne treba žuriti, već je potrebno sačekati da se zemljište na dubini od 5 centimetara zagreje na temperaturu od 10 do 12 stepeni Celzijusa, a opasnost od mrazeva prođe. U našim uslovima, to je najčešće u drugoj polovini aprila za južnije i toplije predele, dok se u brdsko-planinskim područjima setva pomera na prvu polovinu maja. Kasnija setva, tokom juna, takođe je moguća, ali nosi rizik da biljke ne završe vegetaciju pre jesenjih mrazeva.

Dubina setve je važan faktor koji utiče na brzinu i ujednačenost nicanja. Opšte pravilo je da se na lakšim i suvljim zemljištima seme seje nešto dublje, dok se na težim i vlažnijim zemljištima seje pliće. Optimalna dubina setve za pasulj iznosi od 3 do 5 centimetara. Ukoliko se seme poseje previše plitko, postoji opasnost da ga ptice pojedu ili da se isuši pre nicanja, dok previše duboka setva otežava i usporava nicanje, trošeći dragocenu energiju klice. Precizno podešavanje sejalice i kvalitetna predsetvena priprema zemljišta ključni su za postizanje ujednačene dubine setve na celoj parceli.

Gustina setve, odnosno broj biljaka po jedinici površine, zavisi od sorte, plodnosti zemljišta i načina gajenja. Niske sorte (čučavci) seju se u gušćem sklopu, jer imaju manji habitus, dok visoke sorte (pritkaši) zahtevaju veći životni prostor. Preporučeni međuredni razmak za niske sorte je od 40 do 50 centimetara, sa razmakom u redu od 5 do 7 centimetara, što obezbeđuje sklop od 300.000 do 400.000 biljaka po hektaru. Visoke sorte se najčešće seju u kućice ili pantljike uz obezbeđen naslon, sa znatno manjim brojem biljaka po jedinici površine. Optimalna gustina omogućava biljkama da maksimalno iskoriste raspoložive resurse, bez preterane međusobne konkurencije.

Način setve može biti ručni, što je uobičajeno na manjim površinama i u baštama, ili mašinski, pomoću pneumatskih sejalica u intenzivnoj proizvodnji. Mašinska setva obezbeđuje veću preciznost, ujednačen raspored i dubinu, kao i značajno brže obavljanje posla. Bez obzira na način, važno je koristiti kvalitetno, deklarisano seme koje je tretirano odgovarajućim fungicidima i inokulantima. Tretman semena fungicidima štiti mladu biljku od bolesti koje se prenose semenom i iz zemljišta, dok inokulacija semena specifičnim sojevima kvržičnih bakterija (Rhizobium) omogućava efikasniju fiksaciju azota iz vazduha i bolju ishranu biljke ovim elementom.

Mere nege u toku vegetacije

Međuredna kultivacija i okopavanje su nezaobilazne mere nege, naročito u organskoj proizvodnji i na manjim parcelama gde se ne koriste herbicidi. Prvo okopavanje se obično izvodi kada biljke razviju prvi par pravih listova i dostignu visinu od oko 10 centimetara. Tom prilikom se razbija pokorica nastala nakon kiše ili zalivanja, uništavaju tek iznikli korovi i blago se nagrće zemlja oko biljaka. Drugo okopavanje se sprovodi dve do tri nedelje kasnije, pre nego što biljke sklope redove i počnu da cvetaju. Ovim merama se održava rastresita struktura zemljišta, poboljšava aeracija korenovog sistema i efikasno suzbijaju korovi, što direktno doprinosi boljem rastu i razvoju useva.

Navodnjavanje predstavlja jednu od najvažnijih mera za postizanje visokih i stabilnih prinosa pasulja, posebno u uslovima nedostatka padavina. Pasulj ima kritične faze u svom razvoju kada je potreba za vodom izuzetno velika, a to su period cvetanja, zametanja mahuna i nalivanja zrna. Nedostatak vlage u ovim fazama može dovesti do odbacivanja cvetova, formiranja malog broja mahuna i sitnog, smežuranog zrna, što drastično smanjuje prinos. Zalivanje treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima kako bi se smanjili gubici usled isparavanja. Najefikasniji sistem za navodnjavanje pasulja je „kap po kap“, jer se voda dodaje direktno u zonu korena, čime se štedi voda i smanjuje vlaženje listova, a samim tim i rizik od pojave bolesti.

Visoke sorte pasulja, poznate kao pritkaši, zahtevaju postavljanje potpore kako bi mogle pravilno da rastu i razvijaju se. Bez oslonca, ove sorte bi puzale po zemlji, što bi dovelo do prljanja i propadanja mahuna, otežane berbe i jačeg napada bolesti i štetočina. Potpora se postavlja obično kada biljke počnu da formiraju vreže, a najčešće se koriste drveni ili bambusovi štapovi, mreže ili konstrukcije od žice i stubova. Biljke se povremeno usmeravaju i vezuju za potporu kako bi se obezbedio pravilan vertikalni rast. Ova mera, iako zahteva dodatni rad i materijal, višestruko se isplati kroz veći prinos, bolji kvalitet zrna i lakšu berbu.

Zaštita od bolesti i štetočina je sastavni deo nege useva pasulja, jer one mogu u značajnoj meri ugroziti proizvodnju. Preventivne mere, kao što su poštovanje plodoreda, korišćenje zdravog semena, uništavanje biljnih ostataka i optimalna gustina setve, imaju ključnu ulogu u smanjenju rizika od pojave bolesti. Tokom vegetacije, potrebno je redovno pregledati usev kako bi se na vreme uočili prvi simptomi bolesti poput antraknoze, rđe ili bakteriozne plamenjače, ili prisustvo štetočina kao što su lisne vaši, pasuljev žižak ili grinje. U slučaju jačeg napada, neophodna je primena odgovarajućih, registrovanih pesticida, vodeći računa o preporučenim dozama i karenci, odnosno vremenu koje mora proći od poslednjeg tretmana do berbe.

Plodored i predusevi

Plodored, odnosno pravilna prostorna i vremenska smena useva na jednoj parceli, predstavlja osnovu održive poljoprivredne proizvodnje i ključnu preventivnu meru u gajenju pasulja. Gajenje pasulja na istoj površini više godina zaredom (monokultura) dovodi do niza negativnih posledica, kao što su nakupljanje prouzrokovača bolesti i štetočina specifičnih za pasulj u zemljištu, jednostrano iscrpljivanje hranljivih materija i pogoršanje fizičkih i bioloških osobina zemljišta. Da bi se ovi problemi izbegli, preporučuje se da se pasulj na istu parcelu vraća tek nakon tri do četiri godine. Pravilnim planiranjem plodoreda čuva se plodnost zemljišta i smanjuje potreba za primenom pesticida i mineralnih đubriva.

Najbolji predusevi za pasulj su oni koji rano napuštaju parcelu, ostavljajući iza sebe zemljište u dobrom stanju, sa malo korova i biljnih ostataka. U ovu grupu spadaju pre svega strna žita, kao što su pšenica, ječam i ovas. Nakon njihove žetve, ostaje dovoljno vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta za jesenje oranje. Takođe, dobri predusevi su i industrijske biljke poput šećerne repe ili suncokreta, kao i različite vrste povrća koje se đubre stajnjakom, kao što su krompir ili kupusnjače. Ovi usevi obogaćuju zemljište organskom materijom, poboljšavaju njegovu strukturu i ostavljaju određenu količinu hraniva za naredni usev, što veoma pogoduje pasulju.

S druge strane, postoje usevi koje treba izbegavati kao preduseve za pasulj, jer pripadaju istoj botaničkoj familiji (mahunarke) ili imaju zajedničke bolesti i štetočine. U loše preduseve ubrajaju se soja, grašak, lucerka, detelina i, naravno, sam pasulj. Gajenje ovih useva jedan za drugim značajno povećava rizik od masovne pojave bolesti kao što su fuzariozno uvenuće, antraknoza ili razne vrste truleži korena, jer se patogeni održavaju i umnožavaju na biljnim ostacima u zemljištu. Takođe, treba izbegavati i neke druge kulture koje mogu biti domaćini istim patogenima, ukoliko je u prethodnim godinama bilo problema sa bolestima.

Pasulj je, sa druge strane, veoma dobar predusev za većinu drugih biljnih vrsta. Kao leguminoza, on ima sposobnost da u simbiozi sa kvržičnim bakterijama (Rhizobium) vezuje azot iz vazduha i na taj način obogaćuje zemljište ovim važnim elementom. Procenjuje se da usev pasulja može ostaviti u zemljištu od 40 do 80 kilograma čistog azota po hektaru, što predstavlja značajnu uštedu u đubrenju narednog useva. Pored toga, pasulj ima dobro razvijen korenov sistem koji prodire duboko u zemljište i poboljšava njegovu strukturu, a rano napušta parcelu, ostavljajući dovoljno vremena za pripremu za setvu ozimih kultura, kao što je pšenica. Zbog ovih osobina, pasulj je izuzetno cenjen član plodoreda.

Berba i skladištenje

Određivanje pravog trenutka za berbu pasulja je od presudnog značaja za očuvanje kvaliteta i postizanje maksimalnog prinosa. Vreme berbe zavisi pre svega od toga da li se pasulj gaji za upotrebu u vidu mlade mahune (boranija) ili za suvo zrno. Mlade mahune se beru kada dostignu karakterističnu veličinu za datu sortu, dok su još uvek sočne, krte i bez formiranih konaca, a zrno u njima je tek u začetku. Berba mladih mahuna je sukcesivna i obavlja se ručno, u više navrata, svakih nekoliko dana. Sa druge strane, pasulj za zrno se bere kada je oko 70-80% mahuna na biljci zrelo, odnosno kada promene boju u žutu ili smeđu i postanu suve i krte na dodir.

Prerana berba pasulja namenjenog za zrno rezultiraće manjim prinosom i zrnom koje je sitno, smežurano i lošijeg kvaliteta, jer nije dostiglo punu fiziološku zrelost. Sa druge strane, prekasna berba, odnosno predugo ostavljanje useva na parceli, nosi rizik od pucanja mahuna i osipanja zrna, što dovodi do direktnih gubitaka u prinosu. Takođe, u vlažnim jesenjim uslovima, zrele mahune koje ostanu na polju su podložne napadu plesni, što može u potpunosti kompromitovati kvalitet zrna. Zbog toga je neophodno redovno pratiti stanje useva i započeti berbu u optimalnom roku, birajući suve i sunčane dane za ovaj posao.

Nakon berbe, odnosno čupanja ili košenja celih biljaka, one se obično ostavljaju na parceli nekoliko dana da se prosuše, složene u manje gomile ili kupe. Kada se biljke i mahune dovoljno prosuše, pristupa se vršidbi, odnosno izdvajanju zrna iz mahuna. Na manjim površinama, vršidba se obavlja ručno, udaranjem suvih biljaka prigodnim alatom na prostirci, dok se u komercijalnoj proizvodnji koriste specijalizovani kombajni. Tokom vršidbe, važno je pravilno podesiti mašine kako bi se izbeglo oštećenje i lomljenje zrna, jer oštećeno zrno ima manju tržišnu vrednost i podložnije je kvarenju tokom skladištenja.

Posle vršidbe, dobijeno zrno obično sadrži određeni procenat vlage i nečistoća (delovi mahuna, stabljike, grudvice zemlje), pa je neophodno obaviti proces dorade i sušenja. Zrno se prvo propušta kroz sita i ventilatore kako bi se odvojile nečistoće, a zatim se, ukoliko je potrebno, dosušuje na vlagu od 13-14%, što je optimalno za dugotrajno skladištenje. Sušenje se može obavljati prirodnim putem, rasprostiranjem zrna u tankom sloju na suvom i promajnom mestu, ili u specijalizovanim sušarama. Osušeno i očišćeno zrno se skladišti u vrećama ili silosima, na hladnom, suvom i tamnom mestu, zaštićeno od glodara i insekata, pre svega pasuljevog žiška, koji može naneti ogromne štete.