Orezivanje predstavlja jednu od najznačajnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera u gajenju japanske jabuke (Diospyros kaki). To je veština koja kombinuje znanje o fiziologiji biljke sa praktičnim umećem oblikovanja, a njeni efekti su dalekosežni i direktno utiču na zdravlje, dugovečnost, oblik i, što je najvažnije, na rodnost stabla. Iako se početnicima može činiti kao drastična i zbunjujuća mera, pravilno i pravovremeno orezivanje je neophodno za uspostavljanje ravnoteže između rasta i plodonošenja, kao i za sprečavanje bolesti. Zanemarivanje orezivanja dovodi do formiranja preguste krošnje, smanjene rodnosti i lošijeg kvaliteta plodova. Ovaj vodič će vas detaljno provesti kroz principe i tehnike orezivanja, kako biste sa sigurnošću mogli da oblikujete svoje stablo i osigurate bogate prinose.
Ciljevi i značaj orezivanja
Orezivanje japanske jabuke ima nekoliko ključnih ciljeva koji se međusobno prepliću. Prvi i osnovni cilj, posebno u prvim godinama, jeste formiranje željenog oblika krošnje. Pravilno formirana krošnja ima čvrstu osnovnu strukturu, sa dobro raspoređenim skeletnim granama, što je čini otpornom na lomljenje pod teretom roda ili snega. Najčešći uzgojni oblici su piramidalna (vretenasta) krošnja sa centralnom vođicom i vazolika (kotlasta) krošnja sa otvorenim centrom.
Drugi, podjednako važan cilj je regulisanje osvetljenosti i provetrenosti krošnje. Uklanjanjem suvišnih, pregustih i isprepletanih grana, omogućava se prodor sunčeve svetlosti i cirkulacija vazduha do svih delova krošnje, uključujući i njenu unutrašnjost. Dobra osvetljenost je preduslov za fotosintezu i formiranje cvetnih pupoljaka, dok dobra provetrenost smanjuje vlažnost i stvara nepovoljne uslove za razvoj gljivičnih bolesti.
Treći cilj je održavanje ravnoteže između vegetativnog rasta (rast lišća i grana) i generativnog razvoja (cvetanje i plodonošenje). Neorezano stablo teži da ulaže previše energije u rast drvne mase, formirajući gustu krošnju sa malo plodova. Orezivanjem se uklanja deo vegetativnog potencijala i biljka se stimuliše da formira više rodnih pupoljaka. Takođe, proređivanjem roda uklanjanjem dela rodnih grana, obezbeđuje se bolji kvalitet preostalih plodova i sprečava se alternativno rađanje (jedne godine prerodi, a sledeće gotovo da nema roda).
Konačno, orezivanje ima i sanitarnu ulogu. Uklanjanjem svih suvih, polomljenih, oštećenih i bolesnih grana sprečava se širenje bolesti i štetočina unutar krošnje. Svaki rez predstavlja potencijalni ulaz za patogene, zato je ključno koristiti oštar i dezinfikovan alat i praviti čiste, pravilne rezove koji će brzo zarasti. Orezivanje je, dakle, mera kojom se podmlađuje stablo, održava njegova vitalnost i produžava produktivni životni vek.
Još članaka na ovu temu
Vreme orezivanja: zimska i letnja rezidba
Orezivanje japanske jabuke se može obavljati u dva osnovna perioda: tokom mirovanja vegetacije (zimska rezidba) i tokom vegetacije (letnja ili zelena rezidba). Zimska rezidba je osnovno i najvažnije orezivanje, koje se izvodi kada je stablo u fazi dubokog mirovanja, nakon opadanja lišća pa sve do pred kretanje sokova u proleće. Najbolji period je kraj zime (februar, početak marta), jer su tada rane od reza najkraće izložene nepovoljnim uslovima, a opasnost od ekstremno niskih temperatura je prošla.
Tokom zimske rezidbe, stablo je bez lišća, što omogućava jasan pregled cele strukture krošnje i lakše donošenje odluka o tome koje grane treba ukloniti. U ovom periodu se izvode svi krupniji rezovi: formiranje osnove krošnje, proređivanje, uklanjanje velikih i konkurentnih grana. Zimsko orezivanje generalno podstiče jači vegetativni rast na proleće. Što je rezidba jača (što se više grana ukloni), to će novi izdanci koji izbiju na proleće biti bujniji.
Letnja ili zelena rezidba se obavlja tokom perioda vegetacije, od kasnog proleća do sredine leta. Ovo orezivanje je dopunskog karaktera i njime se uklanjaju samo mlade, zeljaste grane. Osnovni cilj letnje rezidbe je uklanjanje vodopija – jakih, vertikalnih izdanaka koji rastu iz starijih grana, troše mnogo hraniva i zasenjuju unutrašnjost krošnje. Takođe se mogu ukloniti izdanci koji rastu na neželjenim mestima, kao i oni koji previše zgušnjavaju krošnju.
Za razliku od zimske, letnja rezidba deluje umirujuće na rast stabla, jer se uklanjanjem mladih izdanaka sa listovima smanjuje ukupna fotosintetička površina. Ova mera je veoma korisna za poboljšanje osvetljenosti plodova, što doprinosi njihovoj boljoj boji i ukusu. Letnjom rezidbom se takođe smanjuje potreba za jačim orezivanjem tokom zime. Važno je ne preterivati sa letnjom rezidbom i ne uklanjati previše lisne mase.
Još članaka na ovu temu
Orezivanje za formiranje uzgojnog oblika
Orezivanje u prvih nekoliko godina nakon sadnje je ključno za formiranje čvrste i pravilne strukture krošnje. Ovaj proces zahteva strpljenje i jasan plan. Nakon sadnje, u prvo proleće, sadnica se skraćuje na visinu od oko 80 do 100 cm. Ovaj rez podstiče grananje i formiranje bočnih izdanaka ispod mesta reza. Tokom prve vegetacije, iz ovih pupoljaka će se razviti nekoliko mladara.
Naredne zime, od tih mladara se biraju 3 do 4 najjača i najbolje raspoređena, koji će činiti osnovu buduće krošnje (ramene grane). Svi ostali se uklanjaju. Odabrane ramene grane treba da budu spiralno raspoređene oko debla i da ne izlaze iz iste tačke, kako bi veza sa deblom bila što jača. Ukoliko se formira piramidalna krošnja, ostavlja se i vršni izdanak koji će nastaviti da raste kao produžnica debla (vođica). Ako se formira vazolika krošnja, centralna vođica se uklanja kako bi se centar krošnje otvorio.
U trećoj godini, ramene grane se skraćuju za otprilike jednu trećinu, režući uvek na spoljni pupoljak kako bi se podstaklo širenje krošnje. Na svakoj ramenoj grani se ostavljaju po dve dobro razvijene sekundarne grane. Ovim postupkom se postepeno formira skelet krošnje. Tokom ovog perioda, važno je redovno uklanjati sve vodopije i izdanke koji rastu sa debla ili iz podloge (ispod mesta kalemljenja).
Proces formiranja krošnje traje otprilike 3 do 5 godina. Jednom kada je osnovna struktura uspostavljena, prelazi se na orezivanje za održavanje i rodnost. Cilj je održati zadati oblik, kontrolisati veličinu stabla i redovno obnavljati rodno drvo. Strpljiv i dosledan rad u prvim godinama rezultiraće stablom koje je lakše održavati i koje će davati stabilne i kvalitetne prinose.
Orezivanje stabala u punoj rodnosti
Kada stablo uđe u period pune rodnosti, ciljevi orezivanja se menjaju. Sada je fokus na održavanju već formiranog oblika, kontroli bujnosti, proređivanju krošnje i, što je najvažnije, na obnavljanju rodnog drveta. Japanska jabuka rađa na jednogodišnjim grančicama koje su se razvile u prethodnoj godini. Ove grančice vremenom postaju starije, manje produktivne i pomeraju rodnu zonu sve dalje od osnove.
Orezivanje na rod podrazumeva redovnu smenu i podmlađivanje rodnih grana. Prvo se pristupa proređivanju krošnje, uklanjanjem svih grana koje je zgušnjavaju – one koje se ukrštaju, rastu ka unutra, paralelne ili suviše blizu jedna drugoj. Zatim se uklanjaju sve suve, bolesne i polomljene grane. Takođe se uklanjaju i sve vodopije koje nisu uklonjene letnjom rezidbom.
Nakon toga, pristupa se analizi rodnih grana. Grane koje su donele obilan rod prethodne godine se mogu ili potpuno ukloniti do osnove, ili skratiti na nekoliko pupoljaka (rez na „čep“). Iz ovih pupoljaka će se tokom naredne sezone razviti novi, snažni letorasti koji će doneti rod za dve godine. Na ovaj način se rodno drvo neprestano podmlađuje i približava osnovnim granama, sprečavajući ogoljavanje unutrašnjosti krošnje.
Generalno pravilo je da se svake godine ukloni oko 20-30% starijeg rodnog drveta, kako bi se napravilo mesta za novo. Takođe je važno održavati visinu i širinu krošnje u željenim okvirima. Vršne i najudaljenije grane se skraćuju prevođenjem na nižu i slabiju bočnu granu koja raste u željenom smeru. Ovakvim redovnim i umerenim orezivanjem održava se stalna produktivnost i vitalnost stabla.
Alat i tehnika pravilnog reza
Za orezivanje je neophodan kvalitetan, oštar i čist alat. Osnovni alat su voćarske makaze za tanje grane (do 2 cm debljine), makaze sa dugim ručkama za deblje grane i voćarska testera za uklanjanje najdebljih grana. Alat mora biti izuzetno oštar kako bi rez bio čist i gladak, bez gnječenja i kidanja tkiva, jer takve rane teže zarastaju i podložnije su infekcijama.
Pre i tokom orezivanja, a posebno prilikom prelaska sa jednog stabla na drugo, alat je neophodno dezinfikovati. Ovo se najlakše radi alkoholom (70% etanol) ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom. Dezinfekcijom se sprečava prenošenje bolesti, posebno virusa i bakterija, sa zaraženih na zdrava stabla. Ovo je jednostavna, ali izuzetno važna mera prevencije.
Tehnika izvođenja reza je takođe od velikog značaja. Prilikom skraćivanja grane, rez se uvek pravi koso, na oko 5-10 mm iznad zdravog pupoljka koji je okrenut u smeru u kojem želimo da raste nova grana. Kosi rez omogućava da se voda sliva sa rane i sprečava njeno zadržavanje. Rez ne sme biti ni preblizu ni predaleko od pupoljka.
Prilikom uklanjanja cele grane do osnove, rez se pravi tik uz granu iz koje ona izrasta, ali tako da se ne ošteti takozvani „granski prsten“ – zadebljanje na samoj osnovi grane. U ovom prstenu se nalaze ćelije koje su odgovorne za brzo zarastanje rane. Nikada ne treba ostavljati patrljke, jer oni ne mogu da zarastu i postaju mesto za prodor truleži. Sve veće rezove (prečnika preko 2-3 cm) preporučljivo je premazati kalemarskim voskom ili nekim drugim sredstvom za zatvaranje rana kako bi se zaštitili od isušivanja i infekcije.
