Uspešno prezimljavanje japanske jabuke (Diospyros kaki) predstavlja jedan od najvećih izazova, ali i ključnih faktora za uspešno gajenje ove egzotične voćke u područjima sa kontinentalnom klimom. Iako odrasla, dobro pripremljena stabla mogu pokazati iznenađujuću otpornost, niske zimske temperature, mraz i hladni vetrovi mogu predstavljati ozbiljnu pretnju, posebno za mlade i tek zasađene biljke. Pravilna priprema stabla za period mirovanja, koja obuhvata niz agrotehničkih mera tokom jeseni, značajno povećava šanse za preživljavanje i osigurava bujan rast i rodnost naredne sezone. Razumevanje fiziologije zimskog mirovanja i primena adekvatnih zaštitnih mera su imperativ za svakog baštovana koji želi da uživa u plodovima ovog prelepog drveta.
Fiziologija zimskog mirovanja i otpornost na mraz
Zimsko mirovanje je prirodan proces tokom kojeg listopadne drvenaste biljke, uključujući i japansku jabuku, zaustavljaju svoj rast i ulaze u stanje niske metaboličke aktivnosti kako bi preživele nepovoljne zimske uslove. Ovaj proces je kontrolisan skraćivanjem dužine dana i padom temperature u jesen. Biljka postepeno povlači hranljive materije i hlorofil iz listova, što dovodi do promene njihove boje i na kraju opadanja. Istovremeno, u granama i korenu se nakupljaju rezervne materije, pre svega šećeri i skrob, koje će služiti kao izvor energije za kretanje vegetacije na proleće.
Ključni element za preživljavanje zime je proces kaljenja, odnosno postepenog privikavanja biljke na niske temperature. Tokom jeseni, kako temperature postepeno opadaju, u ćelijama biljke se povećava koncentracija šećera i drugih rastvorenih materija. Ove supstance deluju kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja ćelijskog soka i sprečavajući formiranje kristala leda unutar ćelija, što bi dovelo do njihovog pucanja i uništenja. Pravilno kaljenje je od presudnog značaja za postizanje maksimalne otpornosti na mraz.
Otpornost japanske jabuke na niske temperature značajno varira u zavisnosti od sorte, starosti stabla i opšte kondicije. Generalno, mlada stabla u prve dve do tri godine nakon sadnje su najosetljivija i mogu pretrpeti oštećenja već na temperaturama od -12°C do -15°C. Starija, dobro odrvenela i zdrava stabla su znatno otpornija i, u zavisnosti od sorte, mogu podneti temperature i do -20°C, a neke otpornije sorte i niže. Međutim, nagli padovi temperature nakon perioda toplijeg vremena su posebno opasni, jer biljka nema vremena da se adekvatno prilagodi.
Pored apsolutnih minimalnih temperatura, za japansku jabuku su opasni i kasni prolećni mrazevi. Pošto kreće sa vegetacijom relativno kasno, uglavnom izbegava rane mrazeve, ali ukoliko nakon kretanja pupoljaka dođe do kasnog mraza, on može u potpunosti uništiti mlade izdanke, listove i cvetove, kompromitujući time celokupan rod za tu godinu. Zato je izbor lokacije koja nije u „džepu“ gde se hladan vazduh zadržava od velikog značaja.
Još članaka na ovu temu
Jesenje agrotehničke mere za pripremu stabla
Priprema japanske jabuke za zimu počinje već krajem leta i tokom jeseni. Jedna od najvažnijih mera je pravilna ishrana. Od avgusta pa nadalje treba prekinuti sa primenom azotnih đubriva. Azot stimuliše vegetativni rast i formiranje novih, nežnih izdanaka koji ne bi stigli da adekvatno odrvene i sazru pre zime, te bi sigurno izmrzli. Umesto toga, u kasno leto ili ranu jesen treba primeniti đubriva bogata kalijumom i fosforom.
Kalijum igra ključnu ulogu u procesu sazrevanja tkiva (odrvenjavanja) i nakupljanju rezervnih materija, čime direktno povećava otpornost biljke na niske temperature. Fosfor, sa druge strane, jača korenov sistem. Primena ovih elemenata pomaže biljci da na vreme završi vegetaciju i pripremi se za mirovanje. Đubrivo se unosi u zemljište oko stabla i po mogućstvu zaliva kako bi se što pre aktiviralo.
Navodnjavanje takođe treba prilagoditi. Tokom jeseni, potrebe za vodom se smanjuju, ali je veoma važno ne dozvoliti da stablo uđe u zimu sa potpuno suvim zemljištem. Poslednje, obilno jesenje zalivanje treba obaviti nakon opadanja lišća, pre nego što zemlja počne da mrzne. Dobro navlaženo zemljište se sporije smrzava i bolje štiti koren od ekstremno niskih temperatura. Suvo zemljište, naprotiv, brže i dublje mrzne.
Nakon opadanja lišća, neophodno je sprovesti sanitarne mere. Svo opalo lišće treba pažljivo sakupiti i ukloniti iz voćnjaka. Na lišću prezimljavaju spore mnogih gljivičnih bolesti, pa se njihovim uklanjanjem značajno smanjuje rizik od infekcije narednog proleća. Takođe, ovo je prilika da se izvrši pregled stabla i uklone sve polomljene, suve ili vidno bolesne grane.
Još članaka na ovu temu
Fizička zaštita mladih stabala od izmrzavanja
Mlada stabla japanske jabuke, u prve tri do četiri godine nakon sadnje, zahtevaju obaveznu fizičku zaštitu tokom zime, posebno u regionima gde temperature redovno padaju ispod -15°C. Najosetljiviji delovi su korenov vrat (mesto gde stablo izlazi iz zemlje) i deblo. Zaštita ovih delova je prioritet. Jedan od najefikasnijih načina zaštite je nagrtanje zemlje oko stabla, formiranjem humke visoke 20-30 cm. Ova humka štiti korenov vrat i donji deo debla od najjačih mrazeva. Na proleće, kada prođe opasnost, zemlja se odgrće.
Deblo mladog stabla je osetljivo ne samo na mraz, već i na ožegotine od zimskog sunca. Tokom sunčanih zimskih dana, tamna kora se na jugozapadnoj strani može zagrejati, što pokreće sokove. Tokom noći, kada temperatura naglo padne, dolazi do smrzavanja i pucanja kore. Najbolja zaštita od ovoga je krečenje debla. Smesa za krečenje se pravi od gašenog kreča, vode, malo sumpora (kao fungicid) i soli (za bolje prianjanje). Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava pregrevanje i smanjuje temperaturne oscilacije.
Pored krečenja, deblo se može obmotati različitim materijalima. Jutane vreće, agrotekstil, trska ili slama su dobri izolatori koji štite koru od mraza i ožegotina. Materijal se labavo obmotava oko debla, od zemlje pa do prvih grana. Važno je da materijal bude prozračan kako se ispod njega ne bi kondenzovala vlaga, što bi moglo dovesti do razvoja bolesti. Plastične folije treba izbegavati iz ovog razloga.
Zaštita krošnje kod veoma mladih stabala (prve ili druge godine) može se izvesti tako što se cela krošnja pažljivo uveže i obmota agrotekstilom ili jutom. Ovo stvara zaštitni omotač koji ublažava uticaj hladnog vetra i ekstremnih temperatura. Ova mera je praktična samo za veoma mala stabla. Zaštitu treba postaviti kasno u jesen, kada temperature počnu da se spuštaju ispod nule, a ukloniti je u rano proleće, pre kretanja vegetacije.
Zaštita od glodara i snega
Zima donosi još dve potencijalne opasnosti za mlada stabla: glodare i težak, vlažan sneg. Tokom zime, kada je hrane malo, zečevi i poljski miševi mogu napraviti veliku štetu guleći sočnu koru sa mladih voćaka, posebno u blizini korenovog vrata. Ako oglodaju koru prstenasto oko celog stabla, prekidaju se putevi za transport vode i hraniva, što dovodi do sigurnog sušenja biljke na proleće.
Najpouzdanija zaštita od glodara je postavljanje mehaničkih barijera. Oko debla se postavljaju guste plastične mrežice ili spiralni omotači, visine najmanje 60-80 cm. Mrežica mora biti dobro pričvršćena i ukopana par centimetara u zemlju kako miševi ne bi mogli da se podvuku. Ova zaštita se postavlja u jesen i ostaje tokom cele zime. Upotreba repelenata (sredstava koja odbijaju glodare svojim mirisom) može biti dodatna, ali manje pouzdana mera.
Obilne snežne padavine, posebno vlažnog i teškog snega, mogu predstavljati opasnost, naročito za stabla sa gušćom krošnjom i tanjim granama. Pod težinom snega, grane se mogu saviti i polomiti, što narušava formu krošnje i otvara rane koje su podložne infekcijama. Zbog toga je preporučljivo redovno otresati sneg sa grana nakon svake veće padavine.
Otresanje snega treba raditi pažljivo, laganim udaranjem po granama metlom ili dugim štapom, počevši od nižih ka višim granama. Nikako ne treba tresti celo stablo, jer to može izazvati oštećenja na korenu. Pravilnim orezivanjem tokom perioda mirovanja, kojim se formira čvrsta i stabilna struktura krošnje, dugoročno se smanjuje rizik od lomljenja grana pod teretom snega. Uklanjanjem slabih i loše postavljenih grana jača se osnovna struktura drveta.
