Japanska jabuka (Diospyros kaki) se s pravom smatra jednom od otpornijih voćnih vrsta, koja u poređenju sa tradicionalnim jabukama, kruškama ili breskvama, ima znatno manje problema sa bolestima i štetočinama. Ova prirodna otpornost čini je izuzetno pogodnom za amatersko gajenje u dvorištima i okućnicama, kao i za organsku proizvodnju, jer često ne zahteva intenzivnu hemijsku zaštitu. Ipak, to ne znači da je potpuno imuna. Pod određenim uslovima, kao što su nepovoljno vreme, loša agrotehnika ili prisustvo velikog broja štetnih organizama u okruženju, mogu se javiti problemi koji mogu ugroziti zdravlje stabla i umanjiti prinos. Poznavanje potencijalnih pretnji i načina za njihovo suzbijanje je ključno za održavanje vitalnosti vašeg voćnjaka.
Najčešće gljivične bolesti i mere prevencije
Iako je lista bolesti koje napadaju japansku jabuku relativno kratka, određena gljivična oboljenja se mogu javiti, posebno u godinama sa vlažnim i toplim prolećem i letom. Jedna od takvih bolesti je antraknoza (prouzrokovač Colletotrichum gloeosporioides), koja se manifestuje pojavom tamnih, okruglih i blago udubljenih pega na plodovima. Pege se vremenom šire, a u uslovima visoke vlažnosti na njima se mogu pojaviti ružičaste ili narandžaste spore. Bolest može zahvatiti i listove, uzrokujući njihovo prevremeno opadanje.
Druga bolest koja se može javiti je pegavost lišća (prouzrokovači iz roda Cercospora ili Mycosphaerella). Simptomi se ogledaju u pojavi sitnih, tamnih pega na listovima, koje se postepeno uvećavaju i mogu imati svetliji centar. U slučaju jakog napada, listovi mogu masovno požuteti i opasti pre vremena, što slabi stablo i utiče na kvalitet plodova u tekućoj, ali i na rodnost u narednoj godini. Obe ove bolesti prezimljavaju na opalom lišću i zaraženim grančicama.
Prevencija je najvažnija mera u borbi protiv gljivičnih oboljenja. Sakupljanje i uništavanje (spaljivanje ili duboko zakopavanje) opalog lišća u jesen je apsolutno neophodno kako bi se smanjio infektivni potencijal za narednu sezonu. Pravilno orezivanje je takođe ključna preventivna mera. Formiranjem otvorene i prozračne krošnje omogućava se brzo sušenje listova nakon kiše, što smanjuje period vlaženja koji je neophodan za klijanje spora i ostvarivanje infekcije.
Ukoliko se bolesti redovno javljaju, može se primeniti preventivno prskanje preparatima na bazi bakra. Prvo, takozvano „plavo prskanje“, izvodi se u kasnu jesen nakon opadanja lišća, a drugo u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ovi tretmani uništavaju prezimljujuće forme patogena na kori drveta. Tokom vegetacije, upotrebu fungicida treba izbegavati ukoliko nije neophodno. Ako dođe do jačeg napada, mogu se koristiti organski ili sintetički fungicidi, ali uvek u skladu sa uputstvima proizvođača i poštujući period karence.
Još članaka na ovu temu
Identifikacija i suzbijanje štetočina
Štetočine retko prave značajnije ekonomske štete na japanskoj jabuci, ali je važno pratiti njihovu pojavu. Jedna od najčešćih štetočina je mediteranska voćna mušica (Ceratitis capitata), posebno u toplijim, mediteranskim i submediteranskim područjima. Ženka ove mušice polaže jaja u plodove koji počinju da dobijaju boju i mekšaju. Iz jaja se razvijaju larve (crvi) koje se hrane mesom ploda, uzrokujući njegovo truljenje i propadanje. Napadnuti plodovi su neupotrebljivi.
Kontrola voćne mušice je kompleksna. Preventivne mere uključuju postavljanje žutih lepljivih ploča i lovnih klopki sa atraktantima (feromonima) kako bi se pratila pojava mušice i smanjila njena populacija. Sakupljanje i uništavanje svih napadnutih i opalih plodova je obavezno kako bi se sprečio dalji razvoj larvi. U područjima gde je pritisak ove štetočine veliki, može biti potrebno i hemijsko suzbijanje insekticidima, ali se sve više primenjuju i biološke mere, poput ispuštanja sterilnih mužjaka.
Štitaste vaši, kao što su dudova štitasta vaš ili kalifornijska štitasta vaš, mogu se povremeno naseliti na kori grana i stabla. One se hrane sisanjem biljnih sokova, a u slučaju prenamnoženja mogu izazvati slabljenje i sušenje grana. Njihovo prisustvo se prepoznaje po sitnim „štitovima“ pričvršćenim za koru. Efikasna mera suzbijanja je zimsko prskanje mineralnim uljima (crveno ili belo ulje), koje stvara tanak film na kori i guši prezimljujuće forme vaši.
Od ostalih štetočina, u nekim godinama se mogu javiti lisne vaši na vrhovima mladih izdanaka, ili gusenice raznih leptira koje se hrane lišćem. Njihova pojava je uglavnom sporadična i retko zahteva specifične mere suzbijanja. Uvek je preporučljivo prvo primeniti mehaničke mere (uklanjanje napadnutih delova) ili biološke preparate (npr. na bazi neem ulja ili piretrina) pre nego što se posegne za hemijskim insekticidima širokog spektra koji mogu naštetiti i korisnim insektima, poput pčela i bubamara.
Još članaka na ovu temu
Fiziološki poremećaji i abiotski stres
Pored bolesti i štetočina, na japanskoj jabuci se mogu javiti i problemi koji nisu izazvani živim organizmima, već nepovoljnim uslovima sredine (abiotski stres) ili poremećajima u fiziologiji biljke. Jedan od najčešćih problema je prevremeno opadanje plodova. Normalno je da stablo odbaci jedan deo tek zametnutih plodića ubrzo nakon cvetanja (junsko opadanje), čime reguliše rodnost. Međutim, masovno opadanje već formiranih, krupnih plodova tokom leta je znak da nešto nije u redu.
Najčešći uzrok kasnog opadanja plodova je vodeni stres, odnosno nedostatak vlage u zemljištu tokom vrelih letnjih meseci. Kada biljka nema dovoljno vode, ona odbacuje plodove kako bi sačuvala energiju i vodu za preživljavanje. Zato je redovno i obilno navodnjavanje tokom leta ključno za očuvanje roda. Pored suše, uzrok opadanja može biti i nedostatak hranljivih materija, posebno bora, kao i ekstremne temperaturne promene.
Ožegotine od sunca su još jedan čest problem, posebno na mladim stablima sa tankom i nezaštićenom korom. Javljaju se na jugozapadnoj strani debla, koje je najviše izloženo jakom popodnevnom suncu tokom leta, ali i zimskom suncu kada nema lišća. Oštećena kora puca i ljušti se, što otvara put za infekciju patogenima. Kao preventiva, debla mladih stabala se u jesen kreče mešavinom gašenog kreča, vode i sumpora. Krečenje odbija sunčeve zrake i sprečava pregrevanje kore.
Izmrzavanje tokom zime predstavlja najveći rizik za gajenje japanske jabuke u kontinentalnim područjima. Mlada stabla su posebno osetljiva i mogu izmrznuti već na temperaturama od -15°C. Starija i dobro odrvenela stabla su otpornija i mogu podneti i niže temperature, ali kasni prolećni mrazevi mogu uništiti tek krenule pupoljke i cvetove. Izbor otpornih sorti, sadnja na zaštićenim lokacijama i adekvatna ishrana kalijumom, koji pospešuje sazrevanje tkiva, mere su za smanjenje rizika od izmrzavanja.
Preventivne mere kao osnova zaštite
Kao što je više puta naglašeno, najbolji pristup zaštiti japanske jabuke od bolesti i štetočina jeste prevencija. Stvaranje optimalnih uslova za rast i razvoj biljke je najvažniji korak, jer je zdravo, snažno i dobro nahranjeno stablo mnogo otpornije na sve vrste stresa. To počinje od samog izbora lokacije – osunčane, prozračne i zaštićene od vetra. Pravilan izbor sorte, prilagođene lokalnim klimatskim uslovima, takođe je od presudnog značaja.
Održavanje higijene voćnjaka je sledeći ključni element. Redovno uklanjanje i uništavanje opalog lišća, mumificiranih plodova koji su ostali na drvetu i orezanih grana smanjuje infektivni materijal i populaciju štetočina koje prezimljavaju u voćnjaku. Kontrola korova oko stabla je takođe važna, jer korovi mogu biti domaćini nekim štetočinama i bolestima, a takođe se takmiče za vodu i hraniva.
Pravilna i uravnotežena ishrana jača imuni sistem biljke. Izbegavajte prekomerno đubrenje azotom, jer on podstiče stvaranje bujnog, ali nežnog tkiva koje je podložnije napadu bolesti i štetočina. Osigurajte dovoljne količine kalijuma i kalcijuma, koji jačaju ćelijske zidove i opštu otpornost. Adekvatno navodnjavanje, posebno tokom sušnih perioda, sprečava stres koji slabi biljku i čini je prijemčivom za napade.
Podsticanje biodiverziteta u vrtu takođe doprinosi biološkoj ravnoteži. Sadnja cveća i začinskog bilja koje privlači korisne insekte (bubamare, pčele, ose najeznice) pomaže u prirodnoj kontroli populacije štetočina. Izbegavanje upotrebe insekticida širokog spektra čuva ove prirodne neprijatelje. Tek kada sve preventivne i biološke mere ne daju rezultat, treba razmotriti primenu hemijskih sredstava, i to ciljano, birajući preparate koji su što manje štetni za okolinu.
Integrisani pristup zaštiti
Integrisana zaštita bilja predstavlja savremeni koncept koji kombinuje sve raspoložive mere – agrotehničke, mehaničke, biološke i, kao poslednju opciju, hemijske – na ekološki i ekonomski opravdan način. Cilj nije potpuno uništenje štetnih organizama, već održavanje njihove populacije ispod praga ekonomske štetnosti. Ovaj pristup je idealan za gajenje japanske jabuke, s obzirom na njenu prirodnu otpornost.
Osnova integrisane zaštite je redovno praćenje i nadzor (monitoring) stanja u voćnjaku. To podrazumeva redovne vizuelne preglede stabla, listova i plodova kako bi se na vreme uočili prvi simptomi bolesti ili pojava štetočina. Korišćenje lovnih klopki i feromona pomaže u praćenju leta i brojnosti štetnih insekata, na osnovu čega se može proceniti da li je i kada potrebno intervenisati.
Agrotehničke mere, kao što su pravilno orezivanje, uravnoteženo đubrenje, navodnjavanje i održavanje higijene, čine stub integrisane zaštite. Ove mere stvaraju nepovoljne uslove za razvoj patogena i štetočina, a istovremeno jačaju otpornost same biljke. Mehaničke mere uključuju sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljke ili samih štetočina.
Biološka kontrola podrazumeva korišćenje prirodnih neprijatelja (predatora i parazita) za suzbijanje štetočina, kao i primenu bioloških preparata na bazi korisnih mikroorganizama, biljnih ekstrakata ili prirodnih insekticida. Hemijske mere se primenjuju samo kada je to zaista neophodno, na osnovu procene praga štetnosti. Pritom se biraju selektivni pesticidi koji su što specifičniji za ciljani organizam i imaju minimalan negativan uticaj na korisne organizme i životnu sredinu.
