Iako su mnoge sorte japanske ukrasne trešnje otporne na niske temperature, pravilna priprema za zimu je ključna kako bi se izbegla oštećenja i osigurao zdrav početak vegetacije u proleće. Zima donosi brojne izazove, od jakih mrazeva i hladnih vetrova do težine snega i naglih promena temperature. Mlada i tek zasađena stabla su posebno osetljiva i zahtevaju dodatnu pažnju i zaštitu. Razumevanje kako se drvo fiziološki priprema za period mirovanja i koje praktične mere možeš preduzeti pomoći će ti da sačuvaš svoje drvo od zimskih nedaća. Ovaj vodič će te provesti kroz sve korake neophodne za uspešno prezimljavanje tvoje japanske trešnje.
Fiziološke promene tokom jeseni
Kako se dani skraćuju i temperature postepeno opadaju tokom jeseni, japanska ukrasna trešnja započinje složen proces pripreme za zimsko mirovanje. Smanjenje dužine dana je signal za drvo da uspori svoj rast i počne sa povlačenjem hranljivih materija iz listova u grane, stablo i koren. Hlorofil, zeleni pigment u listovima, se prvi razgrađuje, što omogućava da do izraza dođu drugi pigmenti, poput karotenoida i antocijana, stvarajući prelepe jesenje boje lišća.
Istovremeno, drvo počinje da akumulira šećere i druge supstance u svojim ćelijama, koje deluju kao prirodni antifriz. Povećana koncentracija ovih materija snižava tačku smrzavanja ćelijskog soka, omogućavajući tkivu da izdrži niže temperature bez oštećenja. Ovaj proces, poznat kao kaljenje, odvija se postepeno i od presudnog je značaja za otpornost drveta na mraz. Nagli padovi temperature u ranoj jeseni, pre nego što je drvo imalo vremena da se aklimatizuje, mogu biti veoma opasni.
Nakon što povuče sve korisne materije, drvo formira sloj za odvajanje na peteljkama listova, što dovodi do njihovog opadanja. Odbacivanje lišća je mehanizam za smanjenje gubitka vode transpiracijom tokom zime, kada je usvajanje vode iz smrznutog zemljišta otežano ili nemoguće. Ulaskom u stanje dubokog mirovanja (dormacije), drvo svodi svoje životne funkcije na minimum, čuvajući energiju za prolećno buđenje.
Razumevanje ovih prirodnih procesa pomaže ti da shvatiš zašto su određene mere nege u jesen važne. Na primer, izbegavanje kasne letnje i jesenje prihrane azotom je ključno, jer azot stimuliše novi rast koji ne bi imao vremena da prođe kroz proces kaljenja i bio bi uništen prvim mrazevima. Umesto toga, jesenja prihrana kalijumom pomaže u procesu sazrevanja tkiva i povećava otpornost na hladnoću.
Još članaka na ovu temu
Praktične mere zaštite od mraza
Mlada stabla, posebno u prve dve do tri godine nakon sadnje, najosetljivija su na oštećenja od mraza i zahtevaju posebnu zaštitu. Jedna od najvažnijih mera je zaštita stabla od pucanja kore, do kojeg dolazi usled naglih temperaturnih promena. Tokom sunčanih zimskih dana, tamna kora se zagreva, da bi se tokom noći naglo ohladila, što dovodi do naprezanja i pucanja. Da bi ovo sprečio, stablo možeš obmotati belim agrotekstilom, jutanim trakama, trskom ili specijalnim papirnim trakama. Svetla boja odbija sunčeve zrake i smanjuje zagrevanje.
Zaštita korenovog sistema je podjednako važna, jer je koren manje otporan na niske temperature od nadzemnih delova drveta. Pre prvih jakih mrazeva, oko osnove stabla nanesi debeo sloj organskog malča, debljine 10 do 15 centimetara. Možeš koristiti opalo lišće (pod uslovom da je zdravo), slamu, borovu koru ili kompost. Malč deluje kao izolator, štiteći koren od ekstremnih hladnoća i održavajući stabilniju temperaturu zemljišta. Pazi da malč ne naslanjaš direktno uz stablo kako bi se izbeglo zadržavanje vlage i truljenje.
Kasni prolećni mrazevi mogu biti posebno opasni jer mogu uništiti tek formirane cvetne pupoljke i mlade listove. Ako meteorolozi najave mraz, a tvoje drvo je već počelo da lista ili cveta, možeš pokušati da ga zaštitiš. Manja stabla se mogu prekriti agrotekstilom, čaršavom ili jutanim vrećama tokom noći. Važno je da prekrivač ne dodiruje direktno pupoljke i da se ukloni ujutru čim temperatura poraste iznad nule, kako bi se omogućila cirkulacija vazduha.
Zaštita od težine snega je takođe bitan aspekt zimske nege, posebno za sorte sa uspravnim ili višestrukim stablima. Težak, vlažan sneg može se nakupiti na granama i izazvati njihovo lomljenje. Nakon obilnih snežnih padavina, nežno otresi sneg sa grana koristeći metlu ili dugačak štap. Nikada nemoj tresti grane previše jako, jer smrznuto drvo postaje krto i lako puca. Pravilno formirana krošnja sa jakim osnovnim granama je manje podložna ovakvim oštećenjima.
Još članaka na ovu temu
Zaštita korena i stabla
Pored zaštite od mraza, stablo i koren treba zaštititi i od drugih zimskih opasnosti, kao što su glodari. Miševi i voluharice se tokom zime, kada nema druge hrane, često hrane korom mladih voćaka i ukrasnog drveća, praveći prsten oko stabla (prstenovanje). Ovo oštećenje prekida protok hranljivih materija i može biti fatalno za drvo. Najefikasnija zaštita je postavljanje zaštitne mrežice od plastike ili metala oko donjeg dela stabla, visine oko 30-40 cm. Mrežicu treba ukopati nekoliko centimetara u zemlju.
Pre postavljanja zimske zaštite, važno je obaviti jesenje „plavo prskanje“ preparatima na bazi bakra. Ovo prskanje se izvodi nakon opadanja lišća i ima za cilj suzbijanje prezimljujućih oblika mnogih bolesti koje se mogu kriti u pukotinama kore. Bakarni preparati stvaraju zaštitni sloj na površini drveta koji sprečava razvoj patogena tokom vlažnog zimskog perioda. Tretmanom treba obuhvatiti celo stablo, od osnove do vrhova grana.
U jesen, pre jakih mrazeva, obavi i poslednje, obilno zalivanje. Iako je drvo u stanju mirovanja, ono i dalje gubi određenu količinu vode kroz koru, posebno tokom vetrovitih dana. Dobro hidrirano drvo je otpornije na zimsko isušivanje i oštećenja od mraza. Ovo je posebno važno u godinama sa suvom jeseni, kako bi drvo ušlo u zimu sa dovoljnom rezervom vlage u zemljištu oko korena.
Tokom zime, izbegavaj upotrebu soli za otapanje leda u blizini japanske trešnje. So koja dospe u zonu korena može izazvati ozbiljna oštećenja, narušiti strukturu zemljišta i dovesti do „spaljivanja“ korena. Ako je neophodno tretirati staze u blizini drveta, koristi alternativna sredstva poput peska ili drvenog pepela. Pažljivo planiranje i briga o okruženju drveta tokom zime su jednako važni kao i direktna zaštita samog stabla.
Nega tokom zimskih meseci
Iako je drvo u fazi mirovanja, to ne znači da treba potpuno zaboraviti na njega tokom zimskih meseci. Povremeno, posebno tokom toplijih perioda bez snega, proveri stanje drveta i zaštite koju si postavio. Proveri da li vetar nije oštetio ili pomerio zaštitne materijale oko stabla i da li je mrežica protiv glodara i dalje na svom mestu. Takođe, pregledaj grane da li ima nekih lomova uzrokovanih snegom ili vetrom.
Zima je idealno vreme za planiranje radova u vrtu za narednu sezonu. Posmatraj siluetu svog drveta bez lišća i razmisli o budućim rezovima za formiranje krošnje. Sada se najbolje vidi struktura grana, njihov raspored i gustina. Možeš napraviti plan koje grane treba ukloniti na proleće kako bi poboljšao izgled i zdravlje drveta. Samo orezivanje se, međutim, kod japanske trešnje obično ne radi u najhladnijem delu zime, već u kasnu zimu ili nakon cvetanja.
Ukoliko primetiš polomljene grane, najbolje je da ih odmah ukloniš kako bi se sprečilo dalje cepanje kore. Napravi ravan i čist rez oštrim alatom. Veće rane nastale lomljenjem treba zagladiti nožem i premazati kalemarskim voskom kako bi se zaštitile od ulaska vlage i patogena. Manje rezove nije neophodno premazivati.
Na kraju zime, kada opasnost od jakih mrazeva i glodara prođe, vreme je za uklanjanje zimske zaštite. Nemoj žuriti sa ovim poslom; sačekaj da se vreme stabilizuje. Zaštitne materijale ukloni postepeno, po oblačnom danu, kako bi se drvo polako naviklo na direktnu sunčevu svetlost i više temperature. Ukloni i višak malča od samog stabla kako bi se zemlja brže zagrejala i omogućio početak nove vegetacione sezone.
