Sadnja japanske ukrasne trešnje je jedan od najvažnijih koraka koji određuje budući uspeh i zdravlje tvog drveta. Pravilan odabir lokacije, adekvatna priprema zemljišta i sama tehnika sadnje stvaraju temelj za dugovečan i bujan rast. Ne manje važno je i razumevanje metoda razmnožavanja, koje ti omogućava da umnožiš lepotu ovog drveta u svom vrtu ili podeliš sadnice sa prijateljima. Iako razmnožavanje može delovati kao složen proces, uz pravilne instrukcije i malo strpljenja, možeš uspešno proizvesti nove, zdrave biljke. Ovaj vodič će te provesti kroz sve ključne faze, od planiranja sadnje do tehnika kalemljenja i ožiljavanja reznica, pružajući ti sve potrebne informacije za postizanje najboljih rezultata.
Izbor idealne lokacije i priprema zemljišta
Izbor prave lokacije je apsolutno presudan za uspešno gajenje japanske ukrasne trešnje i ne sme se shvatiti olako. Ovo drvo zahteva mesto koje je osunčano tokom većeg dela dana, idealno sa najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti. Sunčeva svetlost je neophodna za proces fotosinteze, formiranje cvetnih pupoljaka i postizanje intenzivne boje lišća kod crvenolisnih sorti. Pored sunca, lokacija mora biti zaštićena od jakih, hladnih vetrova koji mogu oštetiti nežne cvetove i polomiti grane. Dobro razmisli o konačnoj veličini odraslog drveta i osiguraj da ima dovoljno prostora da se nesmetano razvija bez kontakta sa objektima ili drugim biljkama.
Kvalitet zemljišta je drugi ključni faktor o kojem moraš voditi računa prilikom pripreme za sadnju. Japanska trešnja najbolje uspeva na dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima koja omogućavaju korenu da diše. Pre sadnje, neophodno je testirati drenažu tako što ćeš iskopati rupu i napuniti je vodom; ako se voda zadrži duže od nekoliko sati, drenaža je loša. U tom slučaju, potrebno je popraviti strukturu zemljišta dodavanjem krupnog peska, šljunka ili organskog materijala poput komposta. Izbegavaj sadnju na mestima gde voda leži, jer to gotovo sigurno dovodi do truljenja korena.
Pre same sadnje, zemljište na odabranoj lokaciji treba temeljno pripremiti kako bi se stvorili optimalni uslovi za mladu sadnicu. Ukloni sav korov i kamenje sa površine u prečniku od najmanje jednog metra. Zatim, duboko prekopaj zemljište i usitni ga, razbijajući sve veće grudve. Ovo je idealna prilika da se u zemljište unese velika količina organske materije, kao što je zreli stajnjak, kompost ili treset. Organska materija ne samo da obogaćuje zemljište hranljivim materijama, već i poboljšava njegovu strukturu, vodno-vazdušni režim i biološku aktivnost.
Na kraju, proveri pH vrednost zemljišta, jer japanska trešnja preferira blago kiselo do neutralno okruženje, sa pH vrednostima od 6.0 do 7.0. Ako je zemljište previše alkalno (bazno), može doći do problema sa usvajanjem gvožđa i drugih mikroelemenata, što se manifestuje hlorozom (žućenjem lišća). Kiselost zemljišta možeš korigovati dodavanjem sumpora ili kiselih supstrata poput treseta. Sa druge strane, ako je zemljište previše kiselo, dodaj krečnjak. Pravilna priprema zemljišta je investicija koja se višestruko isplati kroz zdravlje i lepotu drveta u godinama koje dolaze.
Još članaka na ovu temu
Pravilan postupak sadnje
Kada su lokacija i zemljište pripremljeni, sledi sam čin sadnje, koji se mora obaviti pažljivo i precizno. Najbolje vreme za sadnju japanske trešnje je jesen, nakon opadanja lišća, ili rano proleće, pre početka vegetacije. Jesenja sadnja omogućava drvetu da se tokom zime delimično ukoreni i pripremi za prolećni rast. Sadna rupa treba da bude znatno veća od korenovog sistema sadnice, idealno dvostruko šira i za trećinu dublja. Na dno rupe obavezno postavi sloj drenažnog materijala, poput šljunka ili lomljene cigle, a preko toga sloj plodne zemlje pomešane sa kompostom.
Pre nego što postaviš sadnicu u rupu, pažljivo je izvadi iz kontejnera ili saksije, trudeći se da ne oštetiš busen. Ako je koren previše isprepletan i formirao je krug na dnu saksije, nežno ga razmrsi prstima kako bi podstakao rast u širinu. Sadnicu postavi u centar rupe tako da mesto kalemljenja (zadebljanje na stablu) ostane najmanje nekoliko centimetara iznad nivoa zemlje. Dubina sadnje je ključna; ako je posadiš preduboko, stablo može početi da truli, dok plitka sadnja izlaže koren isušivanju.
Nakon pozicioniranja sadnice, postepeno popunjavaj rupu pripremljenom mešavinom zemlje i komposta, povremeno blago protresajući sadnicu kako bi se zemlja ravnomerno rasporedila oko korena i popunila sve šupljine. Kada je rupa napunjena do dve trećine, obilno zalij vodom kako bi se zemlja slegla i istisnuo vazduh iz džepova. Nakon što voda upije, popuni rupu do vrha i blago nagazi zemlju oko sadnice kako bi je učvrstio. Formiraj uzdignuti prsten od zemlje oko sadnice, takozvanu „činiju za zalivanje“, koja će zadržavati vodu i usmeravati je direktno ka korenu.
Odmah nakon sadnje, neophodno je izvršiti obilno zalivanje sa najmanje deset do dvadeset litara vode. Ovo je ključno za uspostavljanje dobrog kontakta između korena i zemljišta i za početni oporavak sadnice od stresa presađivanja. Mladoj sadnici je potrebno obezbediti i potporu u vidu drvenog kočića, koji će je štititi od vetra i sprečiti krivljenje dok se ne ukoreni čvrsto. Kočić postavi sa strane preovlađujućeg vetra i priveži sadnicu labavom vezom kako ne bi oštetio koru.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje kalemljenjem
Kalemljenje je najčešći i najpouzdaniji način razmnožavanja japanske ukrasne trešnje, jer jedino tako možeš biti siguran da će nova biljka zadržati sve karakteristike željene sorte. Ovaj proces podrazumeva spajanje dela plemenite sorte (plemke) sa podlogom, koja je obično divlja trešnja (Prunus avium) ili magriva (Prunus mahaleb). Podloga obezbeđuje snažan i otporan korenov sistem, dok plemka donosi željene dekorativne osobine, kao što su boja i oblik cveta. Najuspešnije vreme za kalemljenje je kasna zima ili rano proleće, pre nego što krenu sokovi.
Za uspešno kalemljenje, neophodno je pripremiti kvalitetan materijal i koristiti odgovarajući alat. Plemke treba uzeti sa zdravih i vitalnih grana željene sorte tokom perioda mirovanja i čuvati ih na hladnom i vlažnom mestu do trenutka kalemljenja. Alat, pre svega kalemarski nož, mora biti izuzetno oštar i sterilan kako bi se napravili čisti i precizni rezovi koji će omogućiti dobro spajanje tkiva podloge i plemke. Dezinfekcija alata alkoholom pre svakog reza je obavezna da bi se sprečilo prenošenje bolesti.
Postoji više tehnika kalemljenja, ali kod japanske trešnje se najčešće primenjuje okuliranje (kalemljenje na spavajući pupoljak) tokom leta ili prosto spajanje i kalemljenje „pod koru“ u proleće. Kod prostog spajanja, prave se kosi rezovi iste dužine na podlozi i plemci, koji se zatim spajaju tako da se kambijalni slojevi (zeleni sloj ispod kore) poklope što je više moguće. Mesto spajanja se čvrsto umotava kalemarskom trakom ili rafijom kako bi se osiguralo srastanje i zaštitilo od isušivanja i infekcija. Premazivanje kalemarskim voskom dodatno štiti spoj.
Nakon kalemljenja, nega mlade biljke je od presudnog značaja za uspeh operacije. Kalemljene sadnice treba držati u zaštićenom prostoru, poput staklenika ili plastenika, gde je temperatura stabilna i vlažnost vazduha povišena. Redovno proveravaj da li je došlo do prijema kalema, što se manifestuje bubrenjem i kretanjem pupoljka na plemci. Kada se kalem primi i počne da raste, postepeno uklanjaj sve izdanke koji se eventualno pojave na podlozi ispod mesta kalemljenja, jer oni crpe snagu i konkurišu kalemu.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje japanske ukrasne trešnje reznicama je teži i manje pouzdan metod u poređenju sa kalemljenjem, ali je ipak moguć i predstavlja izazov za uporne baštovane. Za ovu metodu najčešće se koriste poludrvenaste reznice, koje se uzimaju tokom leta, obično u julu ili avgustu. Reznice treba da budu dužine oko 10-15 centimetara, uzete sa ovogodišnjih, zdravih izdanaka. Donji rez se pravi koso, neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izrasta list), dok se gornji rez pravi ravno, iznad poslednjeg para listova.
Priprema reznica za ožiljavanje zahteva pažnju i preciznost. Sa donje polovine reznice potrebno je ukloniti sve listove kako bi se smanjilo isparavanje vode, dok se na vrhu ostavljaju dva do tri lista. Velike listove na vrhu možeš prepoloviti kako bi dodatno smanjio transpiraciju. Pre sadnje, donji deo reznice se potapa u hormon za ožiljavanje, koji značajno povećava šanse za formiranje korena. Hormon u prahu ili gelu stimuliše ćelije na mestu reza da se transformišu i formiraju korenove začetke.
Supstrat za ožiljavanje mora biti sterilan, rastresit i dobro dreniran kako bi se sprečilo truljenje reznica. Najbolje je koristiti mešavinu treseta i perlita ili peska u odnosu 1:1. Male saksije ili kontejnere napuni pripremljenim supstratom, blago ga navlaži i napravi olovkom rupice u koje ćeš pažljivo umetnuti reznice. Pazi da ne skineš hormon sa reznice prilikom sadnje. Nakon sadnje, supstrat blago pritisni oko reznice i ponovo zalij finim mlazom vode.
Da bi se reznice uspešno ožilile, neophodno im je obezbediti visoku vlažnost vazduha i stabilnu temperaturu. To se najlakše postiže prekrivanjem saksija prozirnom plastičnom kesom ili postavljanjem u mini-staklenik. Redovno provetravaj reznice kako bi sprečio pojavu buđi i održavaj supstrat umereno vlažnim, ali ne i natopljenim. Proces ožiljavanja može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a znak da je reznica uspela je pojava novih listića, što ukazuje na to da je koren formiran.
Nega mladih sadnica nakon sadnje
Nakon što je sadnja ili razmnožavanje uspešno obavljeno, nega mladih sadnica u prvoj godini je ključna za njihov opstanak i dalji razvoj. Najvažniji aspekt nege je redovno i adekvatno zalivanje, jer mlade biljke imaju plitak i nerazvijen korenov sistem koji se brzo isušuje. Tokom prve vegetacione sezone, od proleća do jeseni, zalivaj sadnicu jednom do dva puta nedeljno, u zavisnosti od vremenskih uslova. Uvek proveravaj vlažnost zemljišta pre zalivanja; ono treba da bude vlažno, ali ne i natopljeno vodom.
Kontrola korova oko mlade sadnice je od izuzetnog značaja, jer korovi predstavljaju ozbiljnu konkurenciju za vodu, hranljive materije i svetlost. Redovno plevi prostor oko stabla u prečniku od najmanje pola metra. Postavljanje sloja organskog malča, debljine oko 5-7 centimetara, može značajno pomoći u suzbijanju korova, a istovremeno čuva vlagu u zemljištu i poboljšava njegovu strukturu. Pazi da malč ne dodiruje direktno stablo sadnice kako bi se izbeglo truljenje.
Prihrana mladih sadnica treba da bude umerena, jer previše đubriva može oštetiti osetljiv koren. U prvoj godini nakon sadnje, obično nije potrebno dodavati đubrivo ako je zemljište dobro pripremljeno. Ako primetiš da je rast usporen ili da je lišće bledo, možeš primeniti blagi rastvor tečnog, izbalansiranog đubriva u kasno proleće ili rano leto. Izbegavaj prihranu u kasno leto i jesen kako ne bi podstakao novi rast koji bi bio osetljiv na zimske mrazeve.
Zaštita od bolesti i štetočina je takođe važan deo nege mladih sadnica, koje su osetljivije od odraslih stabala. Redovno pregledaj listove i stablo na pojavu bilo kakvih simptoma bolesti ili prisustva insekata. Posebnu pažnju obrati na lisne vaši, koje često napadaju mlade i sočne izdanke. Ukoliko primetiš problem, reaguj na vreme koristeći odgovarajuće, po mogućstvu organske, preparate. Pravovremena briga u prvoj godini postavlja temelje za zdravo i snažno drvo u budućnosti.
