Iako je ruža ‘The Fairy’ poznata po svojoj izdržljivosti i otpornosti, pravilna priprema za zimski period je ključna kako bi se osiguralo da biljka bezbedno preživi niske temperature i u proleće krene sa bujnim i zdravim rastom. Adekvatna zimska zaštita ne samo da čuva biljku od oštećenja izazvanih mrazom, već je štiti i od zimskog isušivanja usled vetra i jakog sunca, što može biti podjednako opasno. Pripreme za prezimljavanje ne počinju sa prvim snegom, već su postepen proces koji traje tokom cele jeseni. Pravilnim postupcima pomažeš svojoj ruži da na vreme završi vegetaciju, sazri i spremno dočeka period mirovanja, obezbeđujući joj time dugovečnost i vitalnost za godine koje dolaze.
Osnovni cilj pripreme za zimu je da se biljka postepeno uvede u stanje mirovanja. To se postiže prilagođavanjem režima nege tokom jeseni. Jedan od prvih koraka je prestanak đubrenja. Otprilike šest do osam nedelja pre očekivanih prvih mrazeva, treba prekinuti svaku vrstu prihrane, posebno onu koja je bogata azotom. Azot podstiče rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi stigli da odrvene pre zime i sigurno bi izmrzli, nepotrebno crpeći energiju iz biljke.
Drugi važan korak je promena u načinu orezivanja. Tokom jeseni, izbegavaj jače orezivanje jer ono takođe može stimulisati novi rast. Umesto toga, prestani sa uklanjanjem precvetalih cvetova (deadheading) krajem leta. Dozvoli da se na nekim cvetovima formiraju plodovi – šipkovi. Formiranje šipka je prirodan signal za ružu da je sezona rasta gotova i da je vreme za pripremu za mirovanje. U ovom periodu, orezuj samo grane koje su polomljene ili očigledno bolesne.
Zalivanje takođe treba postepeno smanjivati kako se jesen približava, ali je izuzetno važno da biljka ne uđe u zimu dehidrirana. Pre nego što se zemlja trajno smrzne, obavi jedno temeljno, obilno zalivanje. Ovo će osigurati da koren ima dovoljno vlage da preživi zimu, jer biljka i tokom mirovanja gubi vodu kroz grane, posebno tokom suvih i vetrovitih zimskih dana. Dobro hidrirana biljka je mnogo otpornija na zimska oštećenja.
Jesenje pripreme i čišćenje
Jesenje čišćenje vrta oko tvojih ‘The Fairy’ ruža je jedna od najvažnijih preventivnih mera za njihovo zdravlje. Nakon što prvi jači mrazevi izazovu opadanje lišća, neophodno je temeljno sakupiti i ukloniti sve opale listove ispod i oko grmova. Na opalom lišću mogu prezimiti spore raznih gljivičnih bolesti, kao što su crna pegavost ili pepelnica, kao i jaja nekih štetočina. Uklanjanjem ovog materijala značajno smanjuješ potencijal za infekciju narednog proleća. Sakupljeno lišće ne treba stavljati u kompost, već ga je najsigurnije spaliti ili baciti.
Još članaka na ovu temu
Pored lišća, pregledaj grm i ukloni sve preostale cvetove ili šipkove koji su počeli da trule, kao i sve grane koje su vidno oštećene, polomljene ili bolesne. Ovo lagano sanitarno orezivanje smanjuje mesta na kojima bi se patogeni mogli razvijati tokom zime. Cilj nije da se biljka oblikuje ili drastično smanji, već samo da se ukloni potencijalni izvor zaraze. Svaki rez treba da bude čist i napravljen oštrim, dezinfikovanim makazama.
Ovo je takođe dobro vreme da se proveri stanje malča oko biljke. Ako si tokom sezone koristio organski malč, on se verovatno delimično razgradio. Ne preporučuje se dodavanje debelog sloja svežeg malča pre nego što se zemlja ohladi, jer to može usporiti ulazak biljke u mirovanje i privući glodare koji traže zimsko sklonište. Dovoljno je da poravnaš postojeći sloj i ukloniš eventualni korov koji se pojavio.
Poslednji korak u jesenjoj pripremi je provera drenaže oko biljke. Uveri se da se voda ne zadržava oko osnove grma, jer stajaća voda u kombinaciji sa smrzavanjem i odmrzavanjem tla može ozbiljno oštetiti koren. Ako primetiš da se voda skuplja, napravi male kanale kako bi se višak vode odveo dalje od biljke. Dobra drenaža je ključna za sprečavanje truljenja korena tokom vlažnih zimskih meseci.
Metode zimske zaštite (zagrtanje)
Kada temperature počnu konstantno da se spuštaju ispod nule i tlo počne da se smrzava, vreme je za primenu zimske zaštite. Osnovni cilj zimske zaštite nije da se biljka „ugreje“, već da se izoluje od naglih promena temperature i zaštiti od isušujućeg zimskog vetra i sunca. Nagla kolebanja, kada se tokom sunčanog zimskog dana biljka zagreje, a tokom noći naglo ohladi, mogu izazvati pucanje kore i oštećenje tkiva.
Još članaka na ovu temu
Najčešća i najefikasnija metoda zaštite za grmolike ruže poput ‘The Fairy’ je zagrtanje ili nagrtanje. To podrazumeva stvaranje humke od zemlje, komposta ili mešavine zemlje i lišća oko osnove biljke. Humka treba da bude visoka oko 20-30 centimetara i da prekrije donji deo grana i, što je najvažnije, kalemljeno mesto (ako je ruža kalemljena). Ovo je najosetljiviji deo biljke i njegova zaštita je prioritet.
Materijal za zagrtanje nikada ne treba uzimati iz neposredne blizine same ruže, jer bi se time ogolilo i oštetilo njeno korenje. Uvek donesi zemlju ili kompost sa drugog dela vrta. Kompost je odličan izbor jer je rastresit, ne sabija se previše i na proleće se može jednostavno rasporediti oko biljke kao prihrana. Nakon što formiraš humku, možeš je prekriti slojem suvog lišća ili četinarskih grančica (grane jele, smrče) kako bi se sprečila erozija usled kiše i vetra i dodala dodatna izolacija.
U veoma hladnim klimatskim područjima, gde temperature padaju znatno ispod -20°C, može biti potrebna i dodatna zaštita. Nakon zagrtanja, ceo grm se može lagano prekriti agrotekstilom (agril folijom) ili jutanim vrećama. Važno je koristiti materijale koji „dišu“ i ne zadržavaju previše vlage. Nikada ne koristi plastične folije, jer one sprečavaju protok vazduha, dovode do kondenzacije i stvaraju idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti.
Zaštita ruža u saksijama
Ruže posađene u saksijama, uključujući i ‘The Fairy’ koja se često gaji na ovaj način, mnogo su osetljivije na niske temperature od onih posađenih u vrtu. Korenov sistem u saksiji je izložen hladnoći sa svih strana, a ne samo sa površine, pa zemlja u saksiji može potpuno da se smrzne, što je pogubno za koren. Zbog toga, ruže u saksijama zahtevaju posebnu i pažljiviju zimsku zaštitu.
Najjednostavniji način zaštite je premeštanje saksije na zaštićeno, negrejano mesto, kao što je garaža, podrum, hladna veranda ili šupa. Idealna temperatura za prezimljavanje je između -5°C i +5°C. Mesto treba da bude tamno ili sa vrlo malo svetlosti kako bi biljka ostala u stanju mirovanja. Tokom zime, potrebno je povremeno, otprilike jednom mesečno, vrlo malo zaliti biljku, tek toliko da se koren ne isuši u potpunosti.
Ako nemaš mogućnost da uneseš saksiju, postoji nekoliko metoda za zaštitu na otvorenom. Jedna od opcija je da se saksija ukopa u zemlju u vrtu do gornje ivice. Zemlja će pružiti odličnu izolaciju za koren. Nakon toga, gornji deo biljke možeš zaštititi zagrtanjem i prekrivanjem kao i ruže u vrtu. Ovo je veoma efikasna metoda, ali zahteva više fizičkog napora.
Druga opcija je grupisanje više saksija zajedno uz zaštićeni zid kuće, po mogućstvu sa severne ili istočne strane, gde će biti zaštićene od zimskog sunca. Prostor između saksija možeš popuniti suvim lišćem, slamom ili stiroporom. Zatim, celu grupu saksija možeš omotati jutanim vrećama, agrotekstilom ili mehurastom folijom. Gornji deo biljaka takođe treba zaštititi. Važno je podići saksije sa hladnog betona postavljanjem na drvene letvice ili komade stiropora.
Uklanjanje zimske zaštite u proleće
Vreme uklanjanja zimske zaštite je podjednako važno kao i njeno postavljanje. Prerano uklanjanje može izložiti biljku kasnim prolećnim mrazevima, dok prekasno uklanjanje može izazvati prevremeno kretanje vegetacije ispod zaštite, stvaranje slabih, etioliranih izdanaka i razvoj bolesti usled nedostatka vazduha i viška vlage. Pravi trenutak je kada prođe opasnost od jakih, dugotrajnih mrazeva i kada dnevne temperature postanu stabilno pozitivne.
Uklanjanje zaštite treba raditi postepeno, u nekoliko faza, kako bi se biljka polako prilagodila spoljnim uslovima. Prvo ukloni gornji sloj zaštite, kao što su četinarske grane ili agrotekstil. Sačekaj nekoliko dana do nedelju dana, a zatim postepeno počni da uklanjaš humku od zemlje ili komposta oko osnove biljke. Najbolje je to raditi tokom oblačnog dana kako bi se izbegao šok od jakog prolećnog sunca na delove stabla koji su bili zaštićeni.
Materijal kojim si zagrtao biljku, posebno ako je to bio kompost ili kvalitetna zemlja, možeš pažljivo rasporediti po leji oko ruže. Na ovaj način, on će poslužiti kao prva prolećna prihrana i poboljšaće strukturu zemljišta. Nakon što je sva zaštita uklonjena, vreme je za prvo prolećno orezivanje. Tada se uklanjaju svi delovi koji su oštećeni tokom zime (promrzli, polomljeni, pocrneli) i biljka se oblikuje za novu sezonu rasta.
Nakon uklanjanja zaštite i orezivanja, dobro je obaviti prvo prolećno prskanje preparatom na bazi bakra kako bi se uništile eventualne prezimele spore gljivica. Takođe, ovo je vreme da se primeni prvo prolećno đubrivo kako bi se podstakao snažan i zdrav rast. Pažljivim i postepenim buđenjem ruže iz zimskog sna postavljaš temelje za još jednu uspešnu i cvetnu sezonu.
