Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na rast, razvoj i opšti izgled svake biljke. Za petolisnu lozicu, koja se prvenstveno gaji zbog svoje bujne lisne mase i spektakularnih jesenjih boja, količina i kvalitet svetlosti koju dobija imaju presudan uticaj na njenu dekorativnu vrednost. Iako je poznata kao izuzetno prilagodljiva biljka, razumevanje njenih optimalnih potreba za svetlošću omogućava ti da izabereš savršenu poziciju za sadnju i da u potpunosti iskoristiš njen estetski potencijal. Odabir pravog mesta u odnosu na sunce je ključan korak koji će definisati kako će tvoja lozica izgledati tokom cele godine.
Adaptabilnost na različite uslove
Jedna od najvećih prednosti petolisne lozice je njena neverovatna sposobnost prilagođavanja na širok spektar svetlosnih uslova. Ova biljka može uspešno da raste na pozicijama koje su potpuno osunčane, u polusenci, pa čak i u potpunoj senci. To je čini izuzetno svestranom i pogodnom za ozelenjavanje različitih delova vrta i objekata, uključujući i one problematične, tamne kutke gde mnoge druge biljke ne bi uspevale. Njena tolerantnost na senku čini je idealnim izborom za severne i istočne zidove.
Ipak, važno je razumeti da će se biljka različito ponašati i izgledati u zavisnosti od količine svetlosti koju prima. Adaptabilnost ne znači da će na svakom mestu izgledati identično. Svetlosni uslovi direktno utiču na brzinu rasta, veličinu i boju listova, a pre svega na intenzitet jesenje boje. Stoga, pre sadnje, treba razmisliti kakav efekat želiš da postigneš i u skladu sa tim odabrati lokaciju.
Sposobnost da raste u senci potiče iz njenog prirodnog staništa, gde često raste u šumama, penjući se uz stabla drveća u potrazi za svetlošću. U vrtnim uslovima, ova karakteristika omogućava ozelenjavanje zidova koji su veći deo dana zaklonjeni od sunca, stvarajući prijatnu zelenu pozadinu. Iako će u senci njen rast biti nešto sporiji, a lišće možda tamnije zeleno, ona će i dalje formirati gust i zdrav pokrivač.
Ova fleksibilnost je razlog zašto je petolisna lozica toliko popularna u urbanim sredinama. U gradovima, gde su zgrade blizu jedna drugoj i često stvaraju duboku senku, ova biljka može uneti dašak prirode i prekriti sive betonske površine. Njena sposobnost da napreduje tamo gde druge biljke propadaju čini je nezamenljivim rešenjem za vertikalno ozelenjavanje u izazovnim uslovima.
Još članaka na ovu temu
Uticaj sunca na jesenje boje
Iako petolisna lozica može da raste u senci, njen najupečatljiviji adut – spektakularna jesenja boja – u potpunosti dolazi do izražaja samo na sunčanim položajima. Intenzitet crvenih i narandžastih tonova direktno je povezan sa količinom sunčeve svetlosti kojoj je lišće izloženo tokom kasnog leta i rane jeseni. Sunčeva svetlost je neophodna za sintezu antocijanina, pigmenata odgovornih za crvenu i ljubičastu boju.
Na pozicijama koje dobijaju najmanje šest sati direktnog sunčevog svetla dnevno, transformacija boja će biti najdramatičnija. Listovi će preći iz zelene u blistave nijanse skerletne, bordo i rubin crvene boje, stvarajući prizor koji oduzima dah. Što je više sunca, to će boje biti življe i intenzivnije. Hladne, ali sunčane jesenje noći dodatno pospešuju ovaj proces, čineći boje još izraženijim.
U polusenci, gde biljka dobija nekoliko sati direktnog sunca, jesenje boje će i dalje biti lepe, ali možda manje ujednačene i intenzivne. Mogu se pojaviti kombinacije žute, narandžaste i crvene boje, u zavisnosti od toga koji delovi biljke su bili više izloženi suncu. I ovo može stvoriti veoma interesantan i šarenolik efekat. Biljka će i dalje biti veoma atraktivna, ali bez onog vatrenog sjaja koji ima na punom suncu.
U potpunoj senci, jesenja transformacija je najskromnija. Lišće će najčešće preći iz zelene u žutu ili bledo žutu boju pre nego što opadne. Crveni tonovi će uglavnom izostati, jer nema dovoljno svetlosti za produkciju antocijanina. Dakle, ako ti je primarni cilj da uživaš u čuvenoj jesenjoj boji petolisne lozice, izbor sunčane lokacije je apsolutni imperativ.
Još članaka na ovu temu
Rast i gustina u različitim uslovima
Količina svetlosti utiče i na obrazac rasta i gustinu biljke. Na sunčanim mestima, petolisna lozica teži da raste brže i da formira gušću i kompaktniju lisnu masu. Internodije, odnosno razmak između listova na stabljici, su kraće, što rezultira gušćim pokrivačem. Biljka dobija obilje energije kroz fotosintezu, što joj omogućava da se snažno grana i brzo prekrije željenu površinu.
U uslovima polusenke, rast je i dalje veoma dobar, a biljka će formirati lep i gust pokrivač. Ovo je često idealan kompromis, jer biljka dobija dovoljno svetlosti za zdrav rast i lepu jesenju boju, a istovremeno je zaštićena od najjačeg popodnevnog sunca, što može smanjiti stres od vrućine i potrebu za zalivanjem tokom leta. Mnogi baštovani smatraju da su istočne pozicije, koje dobijaju jutarnje sunce, idealne za ovu biljku.
U dubokoj senci, rast će biti primetno sporiji. Biljka će se više „izduživati“ u potrazi za svetlošću. To znači da će internodije biti duže, a lisni pokrivač ređi i prozračniji. Lišće može biti nešto krupnije, jer biljka pokušava da maksimalno poveća površinu za hvatanje dostupne svetlosti. Iako će prekriti zid, možda joj bude potrebno više vremena i neće postići onu gustinu kao na sunčanijim mestima.
Ove razlike u rastu treba uzeti u obzir prilikom planiranja. Ako želiš brzo prekriti neugledan zid na severnoj strani, petolisna lozica je i dalje odličan izbor, ali moraš biti strpljiviji. Ako ti je, s druge strane, potreban brz i gust zeleni paravan na osunčanoj ogradi, ona će taj zadatak obaviti u rekordnom roku. Prilagođavanjem očekivanja svetlosnim uslovima izbeći ćeš razočaranje.
Praktični saveti za pozicioniranje
Prilikom izbora mesta, razmisli o stranama sveta. Južne i zapadne strane dobijaju najviše sunca i toplote tokom dana. Ovo su idealne pozicije za najintenzivnije jesenje boje, ali mogu zahtevati i više zalivanja tokom leta. Na ovim stranama, biljka će pružiti i odličnu zaštitu od letnjeg sunca, stvarajući hladovinu i smanjujući temperaturu unutar objekta.
Istočne strane, koje su osunčane ujutru, a u senci popodne, predstavljaju zlatnu sredinu. One pružaju dovoljno svetlosti za dobar rast i lepe boje, a istovremeno štite biljku od popodnevne žege. Ovo su često optimalne pozicije koje balansiraju između estetike i manjih zahteva za negom. Jutarnje sunce takođe brzo suši rosu sa lišća, što smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja.
Severne strane su najtamnije i najhladnije. One su najveći izazov, ali petolisna lozica je jedna od retkih penjačica koja će i ovde uspešno rasti. Ovde će njena primarna uloga biti stvaranje zelenog pokrivača, dok će jesenje boje biti skromne, pretežno žute. Ipak, sposobnost da uspeva na severnim zidovima čini je neprocenjivom u ozelenjavanju prostora.
Takođe, razmisli o objektu uz koji sadiš biljku. Ako je sadiš uz visoko drvo, ona će se penjati kroz krošnju, a njeni gornji delovi koji dopru do sunca imaće intenzivnije boje od donjih koji ostaju u senci. Ako je sadiš uz pergolu, možeš je usmeriti tako da stvara hladovinu tamo gde je najpotrebnije. Razumevanje kretanja sunca kroz tvoj vrt tokom dana i godine pomoći će ti da pozicioniraš biljku na najefektniji mogući način.
