Petolisna lozica je nadaleko poznata kao izuzetno otporna i zdrava biljka, koja retko pada pod uticaj bolesti i štetočina. Njena prirodna vitalnost i sposobnost brzog rasta čine je manje primamljivom metom za mnoge patogene i insekte koji muče osetljivije vrtne biljke. Ipak, nijedna biljka nije u potpunosti imuna. Pod određenim, nepovoljnim uslovima, ili usled jakog napada iz okruženja, i na njoj se mogu pojaviti određeni problemi. Poznavanje potencijalnih pretnji i načina kako da se sa njima izboriš ključno je za održavanje zdravlja i lepote ove veličanstvene penjačice.
Najčešće gljivične bolesti
Iako je otporna, najčešći problem koji se može javiti na petolisnoj lozici jeste pepelnica. To je gljivično oboljenje koje se lako prepoznaje po karakterističnoj beloj, praškastoj prevlaci na površini listova, a ponekad i na mladim izdancima. Pepelnica se obično javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha, ali suvog zemljišta, i u situacijama gde je slaba cirkulacija vazduha, na primer kada je biljka previše gusta ili raste na senovitom, zavučenom mestu.
U početnoj fazi, napad pepelnice ne nanosi veliku štetu, ali ako se ne kontroliše, može se proširiti i prekriti veći deo lisne površine. To ometa proces fotosinteze, dovodi do žućenja, sušenja i prevremenog opadanja listova, što umanjuje dekorativnu vrednost biljke. U težim slučajevima, može doći i do deformacije mladih izdanaka. Prevencija je ključna u borbi protiv ove bolesti.
Druga gljivična bolest koja se, mada ređe, može pojaviti je plamenjača. Ona se takođe razvija u vlažnim uslovima, ali za razliku od pepelnice, zahteva prisustvo vode na listu. Simptomi se manifestuju kao žućkaste, uljane pege na licu lista, dok se sa naličja, u uslovima vlage, može videti sivkasta ili beličasta navlaka. Kasnije, pege postaju smeđe, tkivo nekrotira, a list se suši.
Trulež korena je još jedan potencijalni problem, ali on nije uzrokovan patogenom koji napada lišće, već gljivicama koje se razvijaju u zemljištu. Ovaj problem je skoro isključivo posledica loše drenaže i prekomernog zalivanja. Kada je koren konstantno u vodi, on ostaje bez kiseonika i postaje podložan napadu gljivica. Simptomi se vide na nadzemnom delu biljke u vidu venjenja, žućenja i opadanja lišća, iako je zemlja vlažna na dodir.
Još članaka na ovu temu
Prevencija kao najbolja zaštita
Najbolji način borbe protiv bolesti je njihovo sprečavanje. Stvaranjem optimalnih uslova za rast, značajno se smanjuje rizik od pojave bilo kakvih problema. Pravilan izbor lokacije je prvi i najvažniji korak. Sadnja na sunčanim ili polusenovitim, dobro provetrenim mestima osigurava brzo sušenje lišća nakon kiše ili zalivanja, što ne pogoduje razvoju gljivica. Izbegavaj sadnju na previše senovitim i vlažnim mestima sa slabom cirkulacijom vazduha.
Pravilno orezivanje je još jedna ključna preventivna mera. Redovnim uklanjanjem viška grana i proređivanjem krošnje omogućava se bolji protok vazduha i prodiranje sunčeve svetlosti do svih delova biljke. Ovo ne samo da smanjuje vlažnost unutar krošnje, već i jača biljku. Uklanjanje suvih, oštećenih ili isprepletenih grana treba obavljati redovno, najbolje tokom perioda mirovanja.
Uravnoteženo đubrenje takođe doprinosi otpornosti biljke. Treba izbegavati prekomernu upotrebu azotnih đubriva, jer ona podstiču rast bujnog, ali nežnog i vodenastog tkiva koje je podložnije napadu bolesti i štetočina. Umesto toga, koristi uravnotežena đubriva i obezbedi dovoljnu količinu kalijuma, koji jača ćelijske zidove i povećava opštu otpornost biljke. Zdrava i snažna biljka se mnogo lakše sama brani od patogena.
Na kraju, higijena vrta je veoma važna. U jesen, nakon opadanja lišća, potrebno je pokupiti i uništiti sav biljni materijal ispod biljke. Na opalom lišću mogu prezimiti spore gljivica, koje će sledećeg proleća predstavljati novi izvor zaraze. Redovnim čišćenjem prekida se ciklus razvoja bolesti i smanjuje infektivni potencijal za narednu sezonu.
Još članaka na ovu temu
Potencijalne štetočine
Petolisna lozica je veoma retko na meti štetočina, jer njeni listovi sadrže materije koje odbijaju većinu insekata. Ipak, ponekad, posebno ako je biljka oslabljena ili pod stresom, mogu je napasti neke uobičajene štetočine. Lisne vaši su najčešći „gosti“. One se obično okupljaju na najmlađim i najnežnijim delovima biljke, na vrhovima izdanaka i mladim listovima, gde sisaju biljne sokove.
Napad lisnih vaši obično nije opasan po život biljke, ali može dovesti do deformacije mladih listova i usporavanja rasta. Takođe, vaši luče lepljivu supstancu poznatu kao „medna rosa“, na koju se naseljava gljivica čađavica, stvarajući crnu prevlaku na lišću. Manji napad se može rešiti mehanički, ispiranjem jakim mlazom vode. U slučaju jačeg napada, mogu se koristiti prirodni preparati na bazi koprive, duvana ili sapunice.
Tokom suvih i toplih leta, na biljci se može pojaviti crveni pauk. To je sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, koja se hrani sisanjem sokova sa naličja lista. Prvi simptomi su sitne, žućkaste tačkice na licu lista, a kasnije listovi postaju bledi, gube boju i suše se. Na naličju lista se može uočiti fina, paučinasta prevlaka. Crveni pauk ne podnosi vlagu, pa je redovno orošavanje lišća, posebno sa donje strane, dobra mera prevencije.
Puževi golaći mogu predstavljati problem za mlade, tek posađene biljke. Oni se hrane mladim, sočnim listovima i mogu naneti značajnu štetu. Postoji više načina za borbu protiv puževa, od ručnog sakupljanja u večernjim satima, postavljanja barijera od pepela ili taloga kafe oko biljke, do korišćenja ekoloških ili hemijskih mamaca (limacida). Odrasle, odrvenele biljke su manje privlačne puževima.
Metode suzbijanja
Kada se problem ipak pojavi, važno je reagovati brzo i na pravi način. Kod pojave prvih znakova pepelnice, odmah ukloni i uništi sve zaražene listove kako bi se sprečilo dalje širenje. Za suzbijanje se mogu koristiti prirodni preparati. Rastvor sode bikarbone (jedna kašika sode bikarbone i nekoliko kapi tečnog sapuna na 4 litre vode) može biti efikasan ako se primeni na vreme. Prskanje se ponavlja na svakih 7-10 dana.
Ukoliko prirodne metode ne daju rezultat ili je zaraza uzela maha, može se pribeći upotrebi hemijskih sredstava – fungicida. Na tržištu postoji veliki broj fungicida namenjenih suzbijanju pepelnice i plamenjače. Važno je odabrati odgovarajući preparat i striktno se pridržavati uputstva za upotrebu, posebno u pogledu doze i vremena primene. Uvek prskaj po mirnom vremenu, bez vetra, i u večernjim satima kako bi se izbegla oštećenja lišća od sunca.
Kao što je već pomenuto, borba protiv lisnih vaši se može voditi mehaničkim putem ili prirodnim insekticidima. Preparat od koprive je veoma efikasan; potopi se 100g sveže koprive u 1 litar vode, ostavi da odstoji 24 sata, procedi i nerazređenom tečnošću prska biljku. Slično, rastvor sapunice (kašika tečnog sapuna na litar vode) guši vaši. Hemijski insekticidi se koriste samo u krajnjoj nuždi, kod izuzetno jakih napada.
Za suzbijanje crvenog pauka, pored povećanja vlažnosti vazduha, mogu se koristiti i akaricidi, hemijska sredstva namenjena uništavanju grinja. Važno je napomenuti da je petolisna lozica veoma otporna i da će se u većini slučajeva sama izboriti sa manjim problemima. Primena hemijskih sredstava treba da bude poslednja opcija, kada su iscrpljene sve druge mogućnosti.
Opšte stanje i otpornost
Ključ zdravlja petolisne lozice leži u njenoj opštoj vitalnosti. Biljka koja raste u optimalnim uslovima, koja je pravilno posađena, zalivana i prihranjivana, biće snažna i sposobna da se sama odupre većini napada. Stres, bilo da je uzrokovan sušom, prekomernom vlagom, nedostatkom hraniva ili lošom lokacijom, slabi biljku i čini je podložnom bolestima i štetočinama. Zato je celokupna nega najbolja preventiva.
Redovno pregledaj svoju biljku. Povremeno proveri listove, i sa lica i sa naličja, kao i stabljike. Rano uočavanje problema omogućava ti da reaguješ na vreme, dok je problem još uvek malog obima i lako rešiv. Uočavanje promene boje, pojave pega, deformacija ili prisustva insekata su signali da nešto nije u redu.
Ne treba paničiti pri pojavi prvog oštećenog lista. Potpuno je normalno da poneki list požuti ili ga pojede neki insekt. To ne znači nužno da je biljka bolesna. Tek ako primetiš da se problem širi i da ugrožava opšte stanje biljke, potrebno je preduzeti mere. Njena sposobnost brze regeneracije je zadivljujuća; čak i ako izgubi deo lišća, brzo će izbaciti nove, zdrave izdanke.
Na kraju, važno je istaći da su bobice petolisne lozice otrovne za ljude i većinu kućnih ljubimaca (pse, mačke), ali su dragocen izvor hrane za ptice tokom zime. Iako ovo nije bolest, to je važan zdravstveni aspekt na koji treba obratiti pažnju, posebno ako u dvorištu borave mala deca. Poduči ih da ne jedu bobice sa biljaka u vrtu.
