Pravilno prezimljavanje Kluzijeve lale ključno je za njen opstanak i bujno cvetanje iz godine u godinu. S obzirom da je reč o lukovičastoj biljci koja potiče iz planinskih predela, ona je prirodno dobro adaptirana na niske zimske temperature. Lukovice lala zahtevaju period hladnoće (vernalizacija) kako bi se prekinulo mirovanje i pokrenuo proces cvetanja u proleće. Ipak, iako su otporne na mraz, određeni faktori tokom zime mogu predstavljati pretnju, pre svega prekomerna vlaga i napad glodara. Uspešno prezimljavanje, stoga, ne podrazumeva samo zaštitu od hladnoće, već stvaranje uslova u kojima će lukovice bezbedno provesti period mirovanja do prolećnog buđenja.
Najveći neprijatelj lala tokom zime nije mraz, već kombinacija vlage i niskih temperatura. U teškim, slabo dreniranim zemljištima koja zadržavaju vodu, lukovice su podložne smrzavanju i truljenju. Voda u zemljištu se smrzava, širi i može mehanički oštetiti lukovice, stvarajući put za ulazak patogenih gljivica. Zbog toga je od presudnog značaja da se Kluzijeva lala sadi isključivo u rastresita, peskovita i dobro drenirana zemljišta. Ovo je najvažnija preventivna mera za uspešno prezimljavanje.
U kontinentalnim klimatskim uslovima sa stabilnim snežnim pokrivačem, lale uglavnom bez problema prezimljavaju u zemlji. Sneg deluje kao prirodni izolator, štiteći zemljište i lukovice od ekstremnih temperaturnih kolebanja i dubokog smrzavanja. Problemi mogu nastati tokom zima bez snega, sa jakim golomrazicama, ili u periodima kada se smenjuju ciklusi smrzavanja i otapanja. U takvim uslovima, dodatna zaštita može biti od velike koristi.
Druga velika pretnja tokom zime su glodari, kao što su voluharice i poljski miševi, koji su aktivni i ispod snežnog pokrivača. Lukovice predstavljaju bogat izvor hrane u periodu kada su drugi izvori oskudni, pa mogu napraviti veliku štetu. Zato mere zaštite od glodara, preduzete još prilikom jesenje sadnje, igraju važnu ulogu u uspešnom prezimljavanju. Kombinacijom pravilne pripreme zemljišta, adekvatne zaštite i praćenja uslova, osiguravamo da nas Kluzijeva lala obraduje svojim cvetovima svakog proleća.
Priprema za zimu u bašti
Priprema za zimu počinje već u jesen, pravilnom sadnjom lukovica. Sadnja na odgovarajuću dubinu, koja za Kluzijevu lalu iznosi oko 10-15 centimetara, pruža prvu i osnovnu zaštitu. Sloj zemlje iznad lukovice deluje kao izolator, štiteći je od kratkotrajnih površinskih mrazeva i temperaturnih oscilacija. Ukoliko se sade previše plitko, lukovice su izloženije smrzavanju, dok preduboka sadnja može otežati i usporiti nicanje u proleće. Nakon sadnje, važno je dobro zaliti leju kako bi se zemlja slegla oko lukovica i podstaklo ukorenjavanje pre dolaska zime.
Još članaka na ovu temu
Kada se nadzemni delovi biljke potpuno osuše nakon cvetanja, neophodno ih je ukloniti. Ostavljanje suvog lišća na površini tokom zime može stvoriti pogodno mesto za prezimljavanje spora gljivica i jaja štetočina. Uklanjanjem ovih ostataka smanjuje se infektivni potencijal za narednu sezonu i održava se urednost leje. Tretiranje zemljišta neposredno pred zimu uglavnom nije potrebno, pod uslovom da je zemljište dobro pripremljeno pre sadnje.
U regionima sa oštrim zimama i čestim golomrazicama, preporučuje se postavljanje zimskog malča preko leja sa lalama. Malčiranje se vrši nakon prvih jesenjih mrazeva, kada se zemljište već malo ohladi. Ukoliko se malč postavi prerano, dok je zemlja još topla, može privući glodare da se nastane ispod njega. Kao malč se može koristiti sloj suvog lišća, slame, borovih iglica ili agrotekstila, debljine 5 do 10 centimetara. Malč služi kao dodatni izolacioni sloj koji ublažava temperaturne ekstreme i sprečava duboko smrzavanje tla.
U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se pojave prvi znaci rasta, zimski malč treba pažljivo ukloniti. Uklanjanje malča omogućava sunčevim zracima da brže zagreju zemlju i podstaknu rast lala. Ako se malč ostavi predugo, može usporiti nicanje i stvoriti previše vlažne uslove oko mladih izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti. Pravilnim postavljanjem i uklanjanjem malča, značajno se poboljšavaju uslovi za prezimljavanje.
Vađenje i skladištenje lukovica
Iako Kluzijeva lala može godinama ostati na istom mestu u bašti, postoje situacije kada je vađenje i skladištenje lukovica preko zime preporučljivo ili neophodno. To se pre svega odnosi na slučajeve kada su posađene u zemljištu koje nije dovoljno dobro drenirano, ili na mestu gde se tokom leta sade druge biljke koje zahtevaju redovno zalivanje. Letnja vlaga je pogubna za lukovice lala u periodu mirovanja, pa je njihovo vađenje jedini način da se sačuvaju od truljenja. Takođe, vađenje se vrši i radi razmnožavanja, odnosno deobe pregustih busena.
Još članaka na ovu temu
Pravo vreme za vađenje lukovica je rano leto, otprilike 6-8 nedelja nakon cvetanja, kada lišće potpuno požuti i osuši se. Nikako ne treba vaditi lukovice dok je lišće još zeleno. Lukovice se pažljivo iskopavaju vilama, pazeći da se ne oštete. Nakon vađenja, treba ih lagano očistiti od viška zemlje, ali ih ne treba prati vodom. Zatim se ostavljaju da se prosuše na senovitom, suvom i promajnom mestu nekoliko dana do nedelju dana.
Kada su lukovice potpuno suve na dodir, a ostaci stabljike i korena se lako skidaju, spremne su za skladištenje. Skladište se u mrežastim vrećama, papirnim kesama, kartonskim ili drvenim kutijama ispunjenim suvim tresetom, peskom ili piljevinom. Važno je da ambalaža omogućava cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava buđi. Lukovice treba čuvati na suvom, tamnom i prohladnom, ali od mraza zaštićenom mestu, kao što je podrum, garaža ili ostava. Optimalna temperatura za skladištenje je između 15 i 20°C.
Tokom perioda skladištenja, preporučljivo je povremeno proveriti stanje lukovica. Sve lukovice koje pokažu znake truljenja, buđi ili su se smežurale, treba odmah ukloniti kako ne bi zarazile ostale. Ovako sačuvane lukovice se u jesen ponovo sade u baštu, prema standardnoj proceduri. Pravilno skladištenje osigurava da će lukovice sačuvati vitalnost i biti spremne za novi ciklus rasta sledećeg proleća.
Prezimljavanje u saksijama
Prezimljavanje Kluzijeve lale posađene u saksijama i žardinjerama zahteva posebnu pažnju, jer je zemlja u posudama mnogo izloženija niskim temperaturama nego zemlja u bašti. Korenov sistem i lukovica mogu se oštetiti ili potpuno smrznuti ako temperatura supstrata padne znatno ispod nule tokom dužeg perioda. Zbog toga saksije sa posađenim lalama ne treba ostavljati nezaštićene na otvorenom tokom zime, posebno u oblastima sa jakim mrazevima.
Jedan od najsigurnijih načina zaštite je ukopavanje saksija u zemlju u bašti. Saksije se zakopaju do gornje ivice, a po želji se mogu dodatno prekriti slojem malča. Zemlja u bašti deluje kao efikasan izolator i štiti supstrat u saksiji od ekstremnih temperaturnih kolebanja. Na proleće, pre nicanja biljaka, saksije se jednostavno iskopaju i postave na željeno mesto na terasi ili balkonu.
Ako nemate mogućnost ukopavanja, saksije se mogu grupisati na zaštićenom mestu, na primer uz zid kuće koji je zaklonjen od vetra. Zatim se cela grupa saksija može obložiti stiroporom, jutanim vrećama, kartonom ili nekim drugim izolacionim materijalom. Prostor između saksija se može ispuniti suvim lišćem ili slamom. Cilj je stvoriti veću, izolovanu masu koja će sporije gubiti toplotu. Važno je i podići saksije sa hladnog betona postavljanjem na drvene podmetače ili komade stiropora.
Treća opcija je unošenje saksija u negrejanu, ali od mraza zaštićenu prostoriju, kao što je garaža, podrum, šupa ili zastakljena terasa. Prostorija mora biti dovoljno hladna da se ne bi prekinulo zimsko mirovanje i izazvalo prerano nicanje. Tokom boravka u zatvorenom prostoru, supstrat se ne sme potpuno isušiti. Potrebno je povremeno, možda jednom mesečno, proveriti vlažnost i po potrebi vrlo malo zaliti, tek toliko da se supstrat ne pretvori u prašinu. U rano proleće, saksije se postepeno iznose napolje.
