Da bi brazilski jasmin, ili mandevila, razvio svoje bujno zelenilo i obradovao nas mnoštvom svojih prelepih, trubastih cvetova, neophodno mu je obezbediti redovan i adekvatan priliv hranljivih materija. Kao brzorastuća cvetnica, ona brzo iscrpljuje rezerve hraniva iz supstrata u saksiji, zbog čega je redovno đubrenje ključni deo njene nege tokom vegetacione sezone. Pravilno izbalansirana ishrana ne samo da podstiče obilno i dugotrajno cvetanje, već i jača otpornost biljke na bolesti i štetočine. Razumevanje specifičnih nutritivnih potreba ove biljke i primena odgovarajućeg režima prihrane omogućiće vam da u potpunosti uživate u njenoj egzotičnoj lepoti od proleća do jeseni.
Osnovni nutritivni zahtevi brazilskog jasmina svode se na tri makroelementa: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je ključan za rast zelenih delova biljke, odnosno listova i stabljika. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korenovog sistema, ali i, što je najvažnije, u formiranju cvetnih pupoljaka. Kalijum, sa druge strane, doprinosi opštoj vitalnosti biljke, jača njenu otpornost, utiče na intenzitet boje cvetova i pomaže u regulaciji vodenog režima. Pored ovih osnovnih elemenata, za pravilan razvoj neophodni su i mikroelementi poput gvožđa, magnezijuma i mangana, koji učestvuju u procesu fotosinteze.
Tokom perioda aktivnog rasta, od proleća do rane jeseni, mandevila ima izraženu potrebu za hranljivim materijama. U ovoj fazi, preporučuje se korišćenje đubriva koja imaju izbalansiran odnos N-P-K ili onih sa blago povišenim sadržajem fosfora. Đubriva formulisana specijalno za cvetajuće balkonske biljke, poput surfinija ili geranijuma, obično su odličan izbor i za mandevilu. Važno je izbegavati đubriva sa previsokim sadržajem azota, jer bi ona podstakla preterani rast listova na račun cvetanja, što bi rezultiralo bujnom zelenom masom, ali sa malo ili nimalo cvetova.
Učestalost prihrane zavisi od vrste đubriva koje se koristi. Ukoliko se koriste tečna đubriva, koja biljka brzo usvaja, prihranu treba obavljati na svake dve do tri nedelje. Sporo otpuštajuća đubriva, u obliku granula ili štapića koji se zabadaju u zemlju, primenjuju se znatno ređe, obično jednom na početku sezone, jer ona postepeno oslobađaju hranljive materije tokom više meseci. Bez obzira na vrstu đubriva, ključno je pridržavati se uputstava proizvođača o doziranju, jer prekomerna prihrana može biti štetnija od nedostatka hraniva.
Izbor odgovarajućeg đubriva
Na tržištu postoji širok spektar đubriva, pa odabir onog pravog za brazilski jasmin može delovati zbunjujuće. Najbolji izbor su vodotopiva, tečna đubriva namenjena cvetnicama. Njihova glavna prednost je što se lako doziraju i biljka ih brzo apsorbuje, pa se rezultati vide relativno brzo. Prilikom kupovine, obratite pažnju na N-P-K odnos odštampan na pakovanju. Potražite formulacije gde je drugi broj (P – fosfor) jednak ili veći od prvog broja (N – azot), na primer 10-20-10 ili 15-30-15. Takav odnos će osigurati da biljka dobije dovoljno energije za formiranje cvetova.
Još članaka na ovu temu
Druga opcija su granulisana, sporo otpuštajuća đubriva. Ona su veoma praktična jer se primenjuju samo jednom ili dva puta tokom cele sezone. Granule se jednostavno umešaju u površinski sloj supstrata prilikom sadnje ili se kasnije pospu po površini. Svakim zalivanjem, granule postepeno otpuštaju malu količinu hranljivih materija, obezbeđujući tako kontinuiranu i uravnoteženu ishranu tokom dužeg perioda. Ovo je odlično rešenje za one koji su skloni zaboravljanju redovne prihrane, ali može biti manje precizno u pogledu kontrole količine hraniva koje biljka dobija u određenom trenutku.
Postoje i organska đubriva, poput komposta, glistenjaka ili tečnih đubriva na bazi algi. Ona ne samo da hrane biljku, već i poboljšavaju strukturu i biološku aktivnost zemljišta. Iako možda ne deluju tako brzo kao mineralna đubriva, njihov dugoročni efekat na zdravlje supstrata i biljke je izuzetno povoljan. Kombinovanje organskih i mineralnih đubriva često daje najbolje rezultate. Na primer, prilikom sadnje se u supstrat može umešati zreli kompost, a tokom sezone biljku prihranjivati tečnim mineralnim đubrivom za cvetnice.
Važno je izbegavati korišćenje univerzalnih đubriva za sobne biljke koja imaju visok sadržaj azota. Iako će biljka od njih bujati i razvijati krupne, tamnozelene listove, cvetanje će verovatno izostati ili će biti veoma slabo. Azot podstiče vegetativni rast (rast mase), dok su fosfor i kalijum ključni za generativni rast (cvetanje i formiranje plodova). Stoga, uvek birajte specijalizovana đubriva koja su prilagođena potrebama cvetajućih vrsta.
Vreme i učestalost prihrane
Sa prihranom brazilskog jasmina treba početi u rano proleće, čim se primete prvi znaci novog rasta nakon zimskog mirovanja. To je obično u martu ili aprilu, u zavisnosti od klimatskih uslova. U početku, prihranu treba primenjivati u nešto ređim intervalima, na primer jednom mesečno, da bi se sa intenziviranjem rasta i porastom temperatura učestalost povećala na svake dve do tri nedelje. Ovaj ritam treba održavati tokom celog proleća i leta, odnosno tokom perioda najbujnijeg cvetanja.
Još članaka na ovu temu
Vrhunac potreba za hranljivim materijama mandevila dostiže tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, kada su temperature najviše i kada biljka ulaže najviše energije u cvetanje. U ovom periodu je redovna prihrana od presudnog značaja za održavanje kontinuiteta cvetanja. Bilo kakav zastoj u ishrani može dovesti do smanjenja broja cvetova ili čak do potpunog prestanka cvetanja. Zato je važno biti dosledan i pridržavati se utvrđenog rasporeda prihrane.
Sa dolaskom jeseni, kada dani postaju kraći, a temperature opadaju, biljka postepeno usporava svoj rast i priprema se za period mirovanja. U skladu sa tim, treba postepeno smanjivati i učestalost prihrane. Tokom septembra i oktobra, dovoljno je prihraniti je jednom mesečno, a od kraja oktobra pa tokom cele zime, prihranu treba u potpunosti obustaviti. Đubrenje tokom zime je nepotrebno i čak štetno, jer može poremetiti prirodni ciklus mirovanja i podstaći rast slabih, etioliranih izdanaka koji su podložni bolestima.
Sa novim prolećem, ciklus prihrane počinje iznova. Prvo prolećno đubrenje je posebno važno jer daje biljci neophodan „podsticaj“ da se probudi iz mirovanja i započne sa formiranjem novih listova i cvetnih pupoljaka. Tada se može primeniti blago jača doza đubriva kako bi se nadoknadile rezerve hraniva potrošene tokom prethodne sezone.
Kako pravilno primeniti đubrivo
Pravilna primena đubriva je podjednako važna kao i njegov izbor. Jedno od osnovnih pravila je da se tečno đubrivo nikada ne primenjuje na potpuno suv supstrat. Pre đubrenja, biljku treba umereno zaliti čistom vodom. Ovo sprečava da koncentrovani rastvor đubriva ošteti, odnosno „spali“ osetljive korenčiće. Nakon što se supstrat navlaži, primenjuje se rastvor đubriva, pripremljen tačno prema uputstvima proizvođača.
Doziranje je ključno. Uvek je bolje primeniti blago razređeniji rastvor đubriva nego preterati sa koncentracijom. Prekomerna količina đubriva dovodi do nakupljanja soli u supstratu, što može oštetiti koren i blokirati usvajanje vode i hranljivih materija. Simptomi prekomernog đubrenja uključuju žućenje i opadanje listova, smeđe, spaljene ivice listova i usporen rast. Ukoliko sumnjate da ste preterali sa đubrenjem, potrebno je obilno isprati supstrat čistom vodom, puštajući da velika količina vode prođe kroz saksiju i ispere višak soli.
Nakon primene tečnog đubriva, važno je izbegavati da rastvor dospe na listove i cvetove, jer može izazvati oštećenja i fleke. Uvek zalivajte direktno na supstrat. Ako koristite granulisana đubriva, ravnomerno ih rasporedite po površini zemlje, blago ih ukopajte u gornji sloj i nakon toga zalijte biljku. To će pomoći da se granule aktiviraju i počnu sa otpuštanjem hraniva.
Mlade, tek posađene ili presađene biljke ne treba đubriti najmanje mesec dana. Svež supstrat obično sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija za početni period rasta. Đubrenje u ovoj fazi može oštetiti mladi, osetljivi koren koji se još uvek prilagođava novoj sredini. Tek nakon što se biljka dobro ukoreni i pokaže znake novog rasta, može se započeti sa redovnom prihranom, u početku sa polovinom preporučene doze.
Prepoznavanje nedostatka hranljivih materija
Iako je redovna prihrana deo nege, biljka nam i sama može pokazati kada joj nedostaju određeni nutrijenti. Najčešći simptom je promena boje listova. Nedostatak azota se manifestuje kroz generalno bledo, žućkasto lišće, posebno na starijim, donjim listovima. Rast biljke je usporen, a novi izdanci su tanki i slabi. Ovo je jasan signal da je biljci potrebno đubrivo sa višim sadržajem azota.
Nedostatak fosfora, iako ređi, može se prepoznati po tamnijoj, ponekad čak i ljubičastoj nijansi listova. Glavni pokazatelj je, međutim, slabo ili potpuno izostalo cvetanje, uprkos tome što biljka ima zdravu zelenu masu. Ukoliko vaša mandevila obilno lista, a ne cveta, najverovatniji uzrok je ili nedostatak fosfora ili višak azota u prihrani. U tom slučaju, treba preći na đubrivo sa visokim sadržajem fosfora.
Nedostatak kalijuma se obično manifestuje žućenjem i sušenjem ivica listova, počevši od starijih listova. Biljka generalno izgleda slabo i podložnija je napadu bolesti. Nedostatak mikroelemenata, poput gvožđa, izaziva hlorozu – žućenje mladog lišća, pri čemu lisni nervi ostaju zeleni. Ovo se često dešava ako je pH vrednost supstrata previsoka (usled zalivanja tvrdom vodom), što blokira usvajanje gvožđa.
Uočavanje ovih simptoma na vreme i pravilna reakcija mogu sprečiti ozbiljnije probleme. Najčešće je dovoljno korigovati režim prihrane, odnosno preći na adekvatnije đubrivo. U slučaju hloroze izazvane nedostatkom gvožđa, brze rezultate daje primena đubriva sa helatnim gvožđem. Redovnim posmatranjem biljke i razumevanjem njenih potreba, osiguraćete joj sve što joj je potrebno za zdrav i raskošan izgled.
