Orezivanje nije samo estetska mera, već jedna od najvažnijih agrotehničkih operacija u uzgoju pitome nane, koja direktno utiče na njen rast, gustinu, prinos i zdravlje. Pitoma nana, po svojoj prirodi, ima tendenciju da raste neobuzdano, razvijajući duge stabljike sa retkim listovima, dok donji delovi postaju drvenasti i neproduktivni. Redovnim i pravilnim orezivanjem, ovu energiju usmeravamo ka stvaranju gustog, žbunastog i produktivnog zasada, prepunog mladih, sočnih i aromatičnih listova. Razumevanje tehnika i pravog trenutka za orezivanje i podmlađivanje ključno je za svakog ko želi da maksimalno iskoristi potencijal ove izvanredne biljke. To je kontinuiran proces koji prati biljku kroz celu vegetacionu sezonu i osigurava njenu dugovečnost.
Glavni cilj orezivanja je podsticanje bočnog grananja. Kada se odseče vršni pupoljak na glavnoj stabljici, uklanja se izvor hormona auksina koji inhibira rast bočnih pupoljaka (apikalna dominacija). Kao odgovor na to, bočni pupoljci koji se nalaze u pazuhu listova ispod reza počinju da se razvijaju u nove grane. Umesto jedne duge stabljike, dobijamo dve ili više novih, što rezultira znatno gušćom i razgranatijom biljkom. Ovaj princip je osnova za formiranje kompaktnog i produktivnog žbuna.
Orezivanje takođe služi kao najefikasniji način berbe. Umesto da se beru pojedinačni listovi, što je dugotrajno i manje efikasno, sečenjem vrhova stabljika istovremeno se obavlja i berba i orezivanje. Na ovaj način, biljka se konstantno stimuliše da proizvodi nove, mlade izdanke, obezbeđujući neprekidnu zalihu svežih listova tokom cele sezone rasta. Redovna berba-orezivanje sprečava biljku da uđe u fazu cvetanja, što je poželjno jer nakon cvetanja kvalitet i aroma listova opadaju.
Pored povećanja prinosa, orezivanje ima i važnu fitosanitarnu ulogu. Uklanjanjem viška biljne mase poboljšava se cirkulacija vazduha unutar žbuna. Ovo je ključno za prevenciju gljivičnih bolesti poput pepelnice i rđe, koje se razvijaju u vlažnim i zagušljivim uslovima. Takođe, orezivanjem se uklanjaju stari, oštećeni ili potencijalno zaraženi delovi biljke, čime se održava opšte zdravlje i vitalnost celog zasada.
Kada i kako orezivati
Pravilno tempiranje je ključno za uspešno orezivanje. Prvo orezivanje mladih biljaka treba obaviti kada dostignu visinu od oko 15-20 centimetara. U ovoj fazi, biljka je dovoljno razvijena da podnese rez i da adekvatno odgovori grananjem. Vrhove glavnih stabljika treba odseći oštrim makazama ili noktima, uklanjajući gornjih 5-7 centimetara stabljike, neposredno iznad para listova. Iz pazuha tih listova će izrasti dva nova izdanka.
Još članaka na ovu temu
Tokom cele vegetacione sezone, od kasnog proleća do rane jeseni, orezivanje treba da bude redovna praksa. Svakih nekoliko nedelja, u zavisnosti od brzine rasta, potrebno je skraćivati vrhove svih grana. Ovo se najbolje radi tako što se seče oko jedne trećine dužine izdanka. Ovakvim kontinuiranim „šišanjem“ održava se željeni oblik biljke, sprečava se njeno izduživanje i cvetanje, i osigurava se stalna produkcija mladih i aromatičnih listova. U suštini, svaka berba svežih listića za čaj ili kuhinju treba da bude i čin orezivanja.
Za orezivanje uvek koristi čist i oštar alat, poput makaza ili noža. Oštar rez pravi manju ranu na biljci, koja brže zarasta i smanjuje rizik od infekcije. Nakon svakog orezivanja, preporučljivo je zaliti i blago prihraniti biljku kako bi joj se dala energija za brzu regeneraciju i formiranje novih izdanaka. Tečno organsko đubrivo, bogato azotom, idealno je za ovu svrhu.
Važno je izbegavati previše drastično orezivanje odjednom, posebno kod mladih biljaka. Nikada ne treba ukloniti više od jedne trećine ukupne lisne mase biljke u jednom orezivanju. Biljci su potrebni listovi za obavljanje fotosinteze i stvaranje energije za dalji rast. Drastičniji rezovi se primenjuju samo krajem sezone, kao priprema za zimu, ili prilikom podmlađivanja starih biljaka.
Orezivanje radi sprečavanja cvetanja
Jedan od primarnih ciljeva redovnog orezivanja pitome nane je sprečavanje ili odlaganje cvetanja. Kada nana počne da formira cvetne pupoljke, ona preusmerava svoju energiju sa proizvodnje listova na proizvodnju cvetova i semena. Kao posledica toga, rast listova se usporava, a što je još važnije, koncentracija i sastav eteričnih ulja u listovima se menjaju. Listovi postaju manje aromatični, a ukus može postati gorak i opor. Zbog toga, za dobijanje najkvalitetnijih listova za čaj ili začin, cvetanje treba izbegavati.
Još članaka na ovu temu
Cvetni pupoljci se obično formiraju na vrhovima stabljika sredinom ili krajem leta. Redovnim skraćivanjem vrhova, fizički se uklanjaju mesta na kojima bi se cvetovi razvili. Ovo ne samo da sprečava cvetanje, već, kao što je već objašnjeno, podstiče biljku na dodatno grananje i proizvodnju više listova. To je situacija u kojoj svi dobijaju: biljka ostaje u vegetativnoj fazi rasta, a ti dobijaš veći prinos kvalitetnijih listova.
Čak i ako propustiš redovno orezivanje i primetiš da su se cvetni pupoljci već formirali, nije kasno da intervenišeš. Jednostavno odseci cele vrhove sa pupoljcima. Iako su cvetovi nane lepi i privlače pčele, ako je tvoj cilj berba lišća, njihovo uklanjanje je neophodno. Nakon uklanjanja cvetova, biljka će ponovo usmeriti energiju na rast listova, mada će možda biti potrebno neko vreme da se kvalitet arome u potpunosti vrati.
Ukoliko gajiš nanu i iz dekorativnih razloga ili želiš da privučeš oprašivače u svoju baštu, možeš dozvoliti delu biljaka da procveta. U tom slučaju, odaberi nekoliko grana ili nekoliko biljaka u zasadu i prestani da ih orezuješ. Na taj način, možeš uživati i u cvetovima i u korisnim insektima koje oni privlače, dok ostatak zasada nastavljaš da orezuješ za berbu listova.
Drastično orezivanje i podmlađivanje
Vremenom, čak i uz redovno orezivanje, zasad pitome nane može postati pregust, a centralni delovi mogu postati drvenasti i manje produktivni. Obično nakon dve do tri godine, primećuje se slabljenje rasta i smanjenje kvaliteta listova. Tada je vreme za drastičnije mere – potpuno podmlađivanje zasada. Ovaj proces uključuje ne samo radikalno orezivanje nadzemnog dela, već i intervenciju na korenovom sistemu.
Najbolje vreme za podmlađivanje je rano proleće, taman kada biljka počinje da izbija iz zemlje, ili u jesen, nakon završetka vegetacije. Postupak započinje tako što se cela biljka ili ceo busen pažljivo izvadi iz zemlje pomoću vila ili ašova. Videćeš gustu mrežu isprepletenih rizoma (korena). Stariji, centralni delovi korena su obično tamniji, drvenastiji i manje vitalni, dok su spoljni delovi mlađi i imaju više pupoljaka.
Sledeći korak je podela korenovog busena. Oštrim nožem ili ašovom, busen se seče na manje segmente. Biraju se samo najzdraviji i najvitalniji delovi sa spoljnog oboda, oni koji imaju dosta belih, zdravih rizoma i vidljivih pupoljaka. Centralni, stari i iscrpljeni deo korena se odbacuje. Na ovaj način, od jedne stare biljke možeš dobiti veliki broj novih, mladih i snažnih sadnica.
Ovi odabrani segmenti korena se zatim sade nazad u zemlju. Možeš ih posaditi na isto mesto, ali je pre toga preporučljivo obogatiti zemljište svežim kompostom ili organskim đubrivom. Ako je moguće, još je bolje posaditi ih na potpuno novu lokaciju (plodored) kako bi se izbeglo nakupljanje bolesti u zemljištu. Sadnice se sade na preporučeni razmak i dobro zaliju. Ovim postupkom se ceo zasad obnavlja, osiguravajući bujan rast i visok prinos u narednim godinama.
Orezivanje nane u saksijama
Orezivanje pitome nane koja raste u saksijama sledi iste osnovne principe kao i kod biljaka u bašti, ali je možda čak i važnije zbog ograničenog prostora. Bez redovnog orezivanja, nana u saksiji će vrlo brzo postati izdužena, neugledna i počeće da visi preko ivica saksije, sa golim stabljikama pri dnu. Redovno „šišanje“ je ključno za održavanje kompaktne, guste i lepe forme.
Počni sa orezivanjem čim biljka dostigne visinu od 15-ak centimetara. Skraćuj vrhove svih izdanaka, sekući neposredno iznad para listova. Ovo će je naterati da se grana i popuni saksiju. Nastavi sa ovom praksom tokom cele sezone, berući listove tako što ćeš redovno skraćivati grane. Trudi se da orezuješ ravnomerno sa svih strana kako bi biljka zadržala simetričan oblik.
Zbog ograničene zapremine supstrata, nana u saksiji će brže iscrpeti hranljive materije i njen koren će brže ispuniti saksiju. Zato je, pored orezivanja nadzemnog dela, neophodno i redovno podmlađivanje korena. Svakog proleća, ili najkasnije svake druge godine, biljku treba izvaditi iz saksije. Ako primetiš da je koren ispunio celu saksiju i počeo da se uvija u krug, vreme je za intervenciju.
Oštrim nožem odseci spoljnu trećinu ili čak polovinu korenovog sistema. Takođe, možeš podeliti celu biljku na dva ili više delova. Vrati jedan, podmlađeni deo biljke nazad u istu saksiju, ali sa dodatkom svežeg, hranljivog supstrata. Ostatak možeš posaditi u druge saksije ili pokloniti. Ovo orezivanje korena će stimulisati rast novih, finih korenčića i omogućiti biljci da se revitalizuje i nastavi sa bujnim rastom.
