Sadnja i razmnožavanje pitome nane predstavljaju ključne korake za uspostavljanje zdravog i produktivnog zasada ove aromatične biljke. Iako se čini kao jednostavan zadatak, pravilno izvedena sadnja i odabir odgovarajuće metode razmnožavanja direktno utiču na brzinu rasta, bujnost i otpornost biljke u budućnosti. Pitoma nana je poznata po svojoj sposobnosti brzog širenja, ali da bi se ta njena osobina iskoristila na najbolji način i izbegla nekontrolisana invazivnost, potrebno je poznavati nekoliko osnovnih tehnika. Bilo da počinješ sa sadnicama, semenom ili razmnožavaš postojeće biljke, posvećivanje pažnje detaljima u ovom početnom koraku osiguraće ti bogatu žetvu mirisnih listova. Razumevanje životnog ciklusa nane i njenih potreba tokom sadnje temelj je uspešnog baštovanstva.
Jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu sadnju je temeljna priprema zemljišta. Pitoma nana najbolje uspeva na plodnim, humusnim i dobro dreniranim zemljištima koja zadržavaju vlagu, ali ne dozvoljavaju zadržavanje vode oko korena. Pre sadnje, neophodno je duboko prekopati zemljište, najmanje na dubinu od 20-30 centimetara, kako bi se razbila zbijena struktura i omogućio pravilan razvoj korenovog sistema. Tokom pripreme, zemljište treba obogatiti organskom materijom, kao što je zreli stajnjak ili kompost, što će osigurati dugotrajnu dostupnost hranljivih materija. Idealna pH vrednost zemljišta za nanu kreće se od 6.0 do 7.0, pa je po potrebi moguće izvršiti korekciju kiselosti dodavanjem kreča ili sumpora.
Odabir lokacije je podjednako važan kao i priprema zemljišta. Pitoma nana voli sunčana ili blago senovita mesta. Iako može tolerisati i više senke, biljke gajene na punom suncu obično imaju jaču aromu i veći sadržaj eteričnih ulja. Potrebno je izbegavati mesta koja su izložena jakim vetrovima, jer vetar može isušiti listove i oštetiti biljku. Takođe, zbog njene sklonosti ka agresivnom širenju putem podzemnih rizoma, važno je planirati njenu poziciju u bašti. Mnogi baštovani je sade u ograničenom prostoru, na primer u lejama oivičenim barijerama ukopanim u zemlju ili u velikim saksijama, kako bi sprečili njeno širenje na ostale delove vrta.
Vreme sadnje zavisi od klimatskih uslova i metode razmnožavanja. Generalno, najbolje vreme za sadnju na otvorenom je proleće, nakon što prođe opasnost od kasnih mrazeva, ili u ranu jesen, kako bi biljka imala dovoljno vremena da se ukoreni pre zime. Prolećna sadnja je češća i sigurnija opcija, jer mlade biljke imaju celu sezonu rasta pred sobom. Ukoliko se nana sadi u saksije koje se drže u zatvorenom prostoru, sadnja se može obaviti u bilo koje doba godine, pod uslovom da se obezbede adekvatni uslovi svetlosti i toplote.
Razmnožavanje deljenjem korena
Razmnožavanje pitome nane deljenjem korena (rizoma) je najčešći, najbrži i najpouzdaniji način za dobijanje novih biljaka. Ova metoda je idealna jer se njome dobijaju biljke koje su genetski identične matičnoj biljci, čime se osigurava očuvanje njenih karakteristika, kao što su aroma i otpornost. Postupak je najbolje sprovoditi u rano proleće, kada biljka počinje sa vegetacijom, ili u jesen, nakon poslednje berbe. Deljenjem se ne samo dobijaju nove sadnice, već se i podmlađuje stari, pregusti zasad, čime se poboljšava njegova vitalnost i produktivnost.
Još članaka na ovu temu
Za početak, potrebno je pažljivo izvaditi celu matičnu biljku iz zemlje, trudeći se da se korenov sistem što manje ošteti. Najlakše je to uraditi vilama, podbadajući zemlju oko biljke i lagano je podižući. Kada je biljka izvađena, otresi višak zemlje sa korena kako bi se jasno videli rizomi – debeli, beli podzemni izdanci iz kojih rastu nove stabljike. Ovi rizomi su ključni za razmnožavanje, jer su puni hranljivih materija i pupoljaka spremnih za rast.
Sledeći korak je podela busena na manje delove. Oštrim nožem ili ašovom, busen se seče na segmente, pri čemu svaki segment treba da ima najmanje nekoliko zdravih rizoma i par izdanaka ili pupoljaka. Slabe, oštećene ili bolesne delove korena treba odbaciti i sačuvati samo najvitalnije komade za sadnju. Veličina segmenata može varirati, ali čak i mali komad rizoma sa jednim pupoljkom ima potencijal da izraste u novu, snažnu biljku.
Pripremljeni segmenti se sade direktno na stalno mesto, u prethodno pripremljene rupe ili kanale. Sade se na dubinu od oko 5-10 centimetara, sa razmakom od najmanje 30-40 centimetara između biljaka kako bi imale dovoljno prostora za širenje. Nakon sadnje, zemlju treba lagano pritisnuti oko sadnica i obilno zaliti kako bi se osigurao dobar kontakt između korena i zemljišta. Redovno zalivanje u prvih nekoliko nedelja je ključno za uspešno ukorenjivanje i početak rasta novih biljaka.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je još jedna veoma popularna i efikasna metoda za dobijanje novih biljaka pitome nane. Ova tehnika je posebno pogodna tokom kasnog proleća i leta, kada je biljka u punom rastu i ima obilje zdravih izdanaka. Prednost ove metode je što se može dobiti veliki broj novih biljaka od samo jedne matične biljke, a proces ukorenjavanja je iznenađujuće brz. Reznice se mogu ukorenjivati u vodi ili direktno u supstratu.
Još članaka na ovu temu
Za uzimanje reznica, biraj zdrave i snažne vrhove stabljika dužine oko 10-15 centimetara. Rez treba da bude čist i napravljen oštrim nožem ili makazama, neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde list izlazi iz stabljike), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona za ukorenjavanje. Sa donje polovine reznice potrebno je ukloniti listove kako ne bi trunuli u vodi ili supstratu i kako bi se smanjilo isparavanje vode. Ostaviti samo nekoliko listova na vrhu reznice.
Najjednostavniji način za ukorenjavanje je stavljanje pripremljenih reznica u čašu sa vodom. Voda treba da prekriva donje lisne čvorove sa kojih su uklonjeni listovi. Čašu treba držati na svetlom mestu, ali zaštićenu od direktnog sunca, a vodu menjati svaka dva do tri dana kako bi se sprečio razvoj bakterija. Za samo nedelju do dve dana, primetićeš pojavu malih belih korenčića koji izbijaju iz čvorova. Kada korenčići dostignu dužinu od nekoliko centimetara, reznice su spremne za sadnju u saksije ili direktno u baštu.
Alternativno, reznice se mogu saditi direktno u vlažan supstrat, kao što je mešavina treseta i peska ili perlita. Pre sadnje, donji deo reznice se može umočiti u hormon za ukorenjavanje, mada to kod nane obično nije neophodno. Reznice se zabadaju u supstrat, koji se zatim održava konstantno vlažnim. Da bi se stvorila mikroklima sa visokom vlažnošću vazduha, koja pospešuje ukorenjavanje, saksiju sa reznicama možeš prekriti prozirnom plastičnom kesom ili flašom. Nakon dve do tri nedelje, blagim povlačenjem reznice možeš proveriti da li se ukorenila – ako osetiš otpor, znači da je koren formiran.
Sadnja iz semena
Iako je razmnožavanje pitome nane vegetativnim putem (deljenjem ili reznicama) mnogo češće i pouzdanije, moguće je gajiti je i iz semena. Međutim, važno je znati da je pitoma nana (Mentha x piperita) hibrid, što znači da biljke dobijene iz njenog semena možda neće imati iste karakteristike kao matična biljka. Seme hibrida često ne klija uniformno ili daje biljke koje se razlikuju po aromi, izgledu i sastavu eteričnih ulja. Zbog toga se ova metoda ređe koristi u komercijalnoj proizvodnji, ali može biti zanimljiv eksperiment za baštovane amatere.
Setvu semena je najbolje obaviti u zatvorenom prostoru, 6 do 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Seme nane je veoma sitno, pa ga treba sejati po površini kvalitetnog supstrata za setvu, u plitkim posudama ili kontejnerima. Nakon setve, seme se ne pokriva zemljom, ili se pokriva samo vrlo tankim slojem supstrata, jer mu je za klijanje potrebna svetlost. Supstrat treba održavati konstantno vlažnim, ali ne i natopljenim, što se najlakše postiže prskanjem finom prskalicom.
Da bi se osigurali optimalni uslovi za klijanje, posudu sa semenom treba prekriti prozirnim poklopcem ili plastičnom folijom kako bi se zadržala vlaga i toplota. Idealna temperatura za klijanje je između 20 i 24 stepena Celzijusa. U ovim uslovima, seme bi trebalo da proklija za 10 do 20 dana. Kada mlade biljčice niknu i razviju prvi par pravih listova, poklopac se može ukloniti kako bi se omogućila bolja cirkulacija vazduha.
Kada biljčice ojačaju i razviju nekoliko pari listova, vreme je za pikiranje – presađivanje u pojedinačne saksije. Ovo im daje više prostora za razvoj korena i nadzemnog dela. Mlade biljke treba postepeno privikavati na spoljašnje uslove tokom perioda od nedelju do deset dana (kaljenje) pre nego što se presade na stalno mesto u bašti. Tek kada prođe opasnost od mraza i biljke dovoljno ojačaju, mogu se saditi na otvorenom, poštujući preporučeni razmak sadnje.
Kontrola širenja i sadnja u posude
Jedna od najvažnijih karakteristika pitome nane, koju svaki baštovan mora uzeti u obzir, jeste njena izuzetna sklonost ka agresivnom širenju. Nana se širi putem podzemnih stabala, poznatih kao rizomi, koji se mogu pružati daleko od matične biljke i iz kojih niču novi izdanci. Ako se ne kontroliše, nana može za kratko vreme zauzeti veliki deo bašte, postajući invazivna i gušeći druge biljke. Zbog toga je planiranje načina za ograničavanje njenog širenja od suštinskog značaja pre same sadnje.
Jedan od najefikasnijih načina za kontrolu širenja nane u bašti je sadnja unutar fizičkih barijera. To se može postići ukopavanjem plastičnih ili metalnih graničnika u zemlju oko predviđenog prostora za nanu. Barijere bi trebale biti ukopane najmanje 30-40 centimetara u dubinu, a istovremeno bi trebalo da vire nekoliko centimetara iznad površine zemlje kako bi se sprečilo i širenje izdanaka po površini. Sadnja u podignutim lejama takođe može pomoći u kontroli njenog rasta i širenja.
Gajenje pitome nane u saksijama ili velikim kontejnerima je možda najjednostavniji i najsigurniji način da se njeno širenje u potpunosti spreči. Ova metoda je idealna za one koji imaju ograničen prostor, poput balkona i terasa, ali i za baštovane koji ne žele da rizikuju da im nana preuzme vrt. Za sadnju treba odabrati dovoljno veliku posudu, prečnika najmanje 30 centimetara, kako bi biljka imala dovoljno prostora za razvoj korena. Obavezno je da saksija ima drenažne otvore na dnu kako bi se sprečilo zadržavanje vode.
Prilikom gajenja u saksijama, važno je koristiti kvalitetan supstrat koji dobro zadržava vlagu, ali je i rastresit. Biljke u saksijama zahtevaju češće zalivanje i redovniju prihranu, jer je količina zemlje i hranljivih materija ograničena. Svake dve do tri godine, preporučljivo je izvaditi biljku iz saksije, podeliti koren i presaditi je u svež supstrat. Na ovaj način se biljka podmlađuje i sprečava se da koren postane previše zbijen, što bi moglo da ugrozi njen dalji rast i razvoj.
