Šumska sasa je kao autohtona biljka naših prostora savršeno prilagođena zimskim uslovima i niskim temperaturama. Njen životni ciklus, koji uključuje letnje mirovanje i podzemno preživljavanje u vidu otpornih rizoma, omogućava joj da bez problema podnese mrazeve i sneg. U prirodnom staništu, debeli sloj opalog lišća i snežni pokrivač pružaju joj idealnu izolaciju i zaštitu. Međutim, u baštenskim uslovima, gde su ove prirodne zaštite često odsutne ili nedovoljne, potrebne su određene mere kako bismo osigurali da naši nežni vesnici proleća bezbedno prezime i dočekaju sledeću sezonu u punoj snazi. Pravilna priprema za zimu nije komplikovana, ali je ključna za očuvanje zdravlja rizoma i garancija za obilno cvetanje kada se priroda ponovo probudi.
Ključ preživljavanja zime za šumsku sasu leži u njenim podzemnim rizomima. Tokom prolećnog perioda rasta i cvetanja, biljka ne samo da ulaže energiju u reprodukciju, već i skladišti hranljive materije u ovim zadebljalim podzemnim stablima. Nakon što nadzemni delovi uvenu početkom leta, rizomi ulaze u stanje mirovanja. Oni su prepuni rezervi koje će im omogućiti da prežive nepovoljne uslove i da sa prvim znacima proleća poteraju nove izdanke. Zato je važno da se biljci omogući da prirodno završi svoj vegetacioni ciklus i da se listovi ne uklanjaju dok potpuno ne požute.
U jesen, pre dolaska prvih mrazeva, biljka je već duboko u fazi mirovanja i potpuno je nevidljiva iznad površine zemlje. Iako su rizomi otporni na hladnoću, ekstremno niske temperature, posebno ako nema snežnog pokrivača, mogu ih oštetiti, pogotovo ako su plitko posađeni. Takozvani „goli mraz“, kada je zemlja nezaleđena ali izložena jakom i suvom mrazu bez snega, može biti posebno opasan jer dovodi do isušivanja i izmrzavanja plitko postavljenog korenja i rizoma.
Snežni pokrivač igra ulogu najboljeg prirodnog izolatora. Sloj snega štiti zemljište od ekstremnih temperaturnih oscilacija, održavajući temperaturu u zoni korena relativno stabilnom i znatno višom od temperature vazduha. Ispod snega, zemlja često ostaje nezaleđena ili samo površinski zaleđena, što štiti rizome od oštećenja. Zbog toga, ukoliko sneg padne, nikada ga ne treba uklanjati sa površina gde rastu šumske sase ili druge osetljive perene.
U regionima sa blagim zimama, gde su temperature retko ispod nule, posebne mere zaštite često nisu ni potrebne. Biljke će prirodno proći kroz period mirovanja i pojaviti se u proleće. Međutim, u kontinentalnim područjima sa oštrim zimama i nepredvidivim snežnim padavinama, preporučljivo je preduzeti određene korake kako bi se osigurala dodatna zaštita i miran zimski san za ove prelepe biljke.
Još članaka na ovu temu
Jesenja priprema gredice
Priprema za zimu počinje u jesen, nakon što se nadzemni delovi biljke potpuno osuše. Prvi korak je čišćenje gredice. Uklonite sve korove koji su rasli tokom leta, jer oni mogu konkurisati biljkama za vlagu i hranljive materije, a takođe mogu biti domaćini za bolesti i štetočine koje prezimljavaju. Osušene listove same šumske sase možete ostaviti da se prirodno raspadnu i obogate zemljište, ili ih možete pažljivo ukloniti ako želite uredniji izgled. Međutim, ostavljanje sopstvenog lišća doprinosi stvaranju prirodnog malča.
Nakon čišćenja, idealno je vreme za dodavanje sloja organske materije. Rasprostrite sloj zrelog komposta ili lisnog humusa debljine dva do tri centimetra preko cele površine gde se nalaze rizomi. Ovaj sloj ima dvostruku ulogu. Prvo, on služi kao izvor hranljivih materija koje će se polako oslobađati tokom zime i biti dostupne biljkama u rano proleće. Drugo, ovaj organski sloj deluje kao prvi, osnovni sloj izolacije koji će štititi zemljište od naglih promena temperature.
Važno je osigurati dobru drenažu pre zime. Proverite da li se na mestu gde rastu sase zadržava voda nakon jesenjih kiša. Ukoliko primetite bare koje se dugo ne povlače, to je znak loše drenaže. Zimska stajaća voda u kombinaciji sa smrzavanjem i odmrzavanjem zemljišta može biti pogubna za rizome, jer dovodi do njihovog truljenja i gušenja. Ako je drenaža problem, pokušajte da blagim nagibom terena odvedete višak vode ili razmislite o presađivanju biljaka na pogodniju lokaciju sledeće sezone.
Obeležavanje lokacije je takođe koristan korak, posebno ako imate mešovite gredice. Pošto se nadzemni delovi potpuno povuku, lako je zaboraviti tačno mesto gde se rizomi nalaze. Postavljanje malih markera ili štapića pomoći će vam da izbegnete slučajno prekopavanje ili gaženje po tom području tokom zimskih radova u vrtu. Ovo je jednostavna mera koja može sprečiti nenamerna oštećenja uspavanih biljaka.
Još članaka na ovu temu
Značaj zimskog malča
Zimski malč je ključni element zaštite šumske sase tokom hladnih meseci, posebno u odsustvu prirodnog snežnog pokrivača. Njegova osnovna funkcija nije da greje zemljište, već da ga izoluje od ekstremnih i naglih promena temperature. Malč sprečava duboko zamrzavanje tla tokom jakih mrazeva, ali što je još važnije, sprečava prerano zagrevanje i odmrzavanje tokom povremenih toplih perioda usred zime. Upravo ti ciklusi smrzavanja i odmrzavanja su najštetniji, jer mogu „izbaciti“ plitko korenje i rizome na površinu, izlažući ih direktnom mrazu i isušivanju.
Najbolji materijal za zimski malč je onaj koji je lagan, prozračan i ne sabija se previše pod težinom snega. Suvo lišće je idealan i potpuno prirodan izbor. Lišće hrasta ili bukve je posebno dobro jer se sporo razlaže i ne stvara zbijeni, nepropusni sloj. Dovoljno je naneti sloj lišća debljine od pet do deset centimetara preko gredice. Da vetar ne bi razneo lišće, možete ga prekriti sa nekoliko lakih grančica četinara.
Grančice četinara (jele, bora, smrče) su takođe odličan malč materijal. One ne zadržavaju previše vlage, omogućavaju cirkulaciju vazduha i efikasno zadržavaju sneg kada padne, stvarajući dodatni izolacioni sloj. One se jednostavno polože preko gredice nakon prvih jačih mrazeva. Slama ili seno takođe mogu poslužiti, ali treba biti oprezan jer mogu sadržati seme korova. Važno je izbegavati teške materijale poput vlažnog treseta ili zbijenog komposta koji mogu zadržati previše vode i izazvati truljenje.
Malč treba postaviti u pravo vreme. Ne treba žuriti sa malčiranjem prerano u jesen dok je zemlja još topla, jer to može privući glodare da naprave gnezda i može usporiti neophodno hlađenje i očvršćavanje biljke pred zimu. Najbolje vreme za postavljanje zimskog malča je nakon prvih jačih mrazeva, kada se površinski sloj zemlje već malo smrzne. To je obično krajem novembra ili početkom decembra, u zavisnosti od klime.
Uklanjanje zaštite u proleće
Kao što je važno pravilno postaviti zimsku zaštitu, podjednako je važno i ukloniti je u pravo vreme na proleće. Prerano uklanjanje malča može izložiti mlade izdanke, koji tek kreću da rastu ispod zemlje, kasnim prolećnim mrazevima koji mogu biti veoma štetni. S druge strane, prekasno uklanjanje može ugušiti nove izdanke, sprečiti prodiranje svetlosti i toplote do zemljišta i stvoriti previše vlažno okruženje pogodno za razvoj bolesti.
Najbolje je uklanjati malč postepeno. Kada prođe opasnost od najjačih zimskih mrazeva i kada dnevne temperature počnu redovno da prelaze nulu, obično krajem februara ili početkom marta, možete početi sa uklanjanjem zaštite. Prvo uklonite grublje delove, kao što su grančice četinara. Sloj lišća možete ukloniti u dva ili tri navrata tokom nekoliko nedelja. Ovo omogućava biljci da se postepeno privikne na promenljive spoljašnje uslove.
Pažljivo pratite vremensku prognozu. Ako se najavi period izuzetno niskih temperatura nakon što ste već počeli sa uklanjanjem zaštite, budite spremni da privremeno vratite lakši sloj malča, poput suvog lišća ili agrotekstila, preko noći kako biste zaštitili osetljive izdanke. Ova fleksibilnost je ključna u promenljivim prolećnim uslovima. Cilj je zaštititi biljku od šoka izazvanog naglim promenama.
Nakon što je sav zimski malč uklonjen, lagano prstima ili malim grabuljama rastresite površinski sloj zemlje oko mesta gde očekujete nicanje biljaka. To će poboljšati prozračnost tla i omogućiti suncu da ga brže zagreje, što će dodatno podstaći rast. Fini, raspadnuti ostaci malča, poput komposta ili humusa od lišća, mogu se lagano umešati u površinski sloj zemlje, delujući kao prva prolećna prihrana. Nakon toga, ostaje samo da sačekate i uživate u prizoru prvih cvetova.
