Iako šumska sasa važi za skromnu i nezahtevnu biljku, razumevanje njenih potreba za hranljivim materijama i pravilna primena đubrenja mogu značajno unaprediti njeno zdravlje, vitalnost i obilje cvetanja. U svom prirodnom staništu, listopadnoj šumi, ona se hrani sporim i kontinuiranim procesom razlaganja opalog lišća, grančica i drugih organskih ostataka. Ovaj prirodni kompost stvara humusom bogato, blago kiselo zemljište, savršeno prilagođeno njenim potrebama. U vrtu, naš cilj treba da bude oponašanje ovog prirodnog ciklusa, fokusirajući se na obogaćivanje zemljišta organskom materijom, umesto na upotrebu agresivnih sintetičkih đubriva. Pravilna ishrana je temelj za formiranje snažnih rizoma i raskošnih cvetova, osiguravajući da ovaj vesnik proleća iz godine u godinu krasi naš vrt svojom nežnom lepotom.
Osnovne potrebe šumske sase za hranljivim materijama su relativno niske u poređenju sa mnogim drugim baštenskim biljkama. Najvažniji element za nju je ugljenik, koji dobija iz organske materije u zemljištu. Humus, kao krajnji proizvod razlaganja, ne samo da obezbeđuje hranljive materije, već i poboljšava strukturu tla, njegovu prozračnost i sposobnost zadržavanja vode. Stoga je ključ uspešne ishrane šumske sase u redovnom dodavanju organske materije, a ne u primeni koncentrovanih đubriva. Zdravo, živo zemljište, bogato mikroorganizmima, samo po sebi će obezbediti sve što je ovoj biljci potrebno.
Kada govorimo o makroelementima, azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) su najvažniji, ali u izbalansiranom odnosu. Azot je potreban za rast listova, fosfor za razvoj korena i cvetova, a kalijum za opštu otpornost biljke na bolesti i stres. Međutim, šumska sasa je izuzetno osetljiva na višak azota. Prekomerna upotreba azotnih đubriva dovešće do bujnog rasta velikih, vodenastih listova na uštrb cvetanja. Takve biljke postaju mekane, podložnije napadima štetočina i gljivičnim oboljenjima. Zato je izbor đubriva od presudnog značaja.
Najbolji pristup ishrani je dugoročno i postepeno obogaćivanje zemljišta. To se postiže jesenjim zastiranjem područja gde raste šumska sasa slojem lišća ili zrelog komposta. Tokom zime i proleća, ovaj sloj će se postepeno razlagati, oslobađajući hranljive materije na način koji biljka može lako da iskoristi. Ovaj metod u potpunosti imitira prirodne procese i osigurava kontinuiranu i blagu prihranu. Na ovaj način, ne hranimo samo biljku, već i ceo ekosistem u zemljištu koji je podržava.
Ukoliko je zemljište u vrtu izuzetno siromašno ili peskovito, može biti potrebna inicijalna, intenzivnija priprema pre sadnje. U tom slučaju, u zemlju treba umešati veću količinu komposta, treseta ili dobro pregorelog stajnjaka. Cilj je stvoriti stabilnu bazu hranljivih materija koja će biti dostupna biljkama u godinama koje dolaze. Nakon uspostavljanja, biljke će zahtevati samo redovno godišnje „osvežavanje“ organskom materijom na površini.
Još članaka na ovu temu
Organska đubriva kao najbolji izbor
Priroda je najbolji učitelj, a u slučaju šumske sase, organska đubriva su jedini pravi izbor. Ona ne samo da hrane biljku, već i poboljšavaju kvalitet zemljišta na duge staze. Najvrednije organsko đubrivo za ovu biljku je zreo kompost. Kompost je bogat humusom i sadrži širok spektar makro i mikroelemenata u obliku koji je biljkama lako dostupan. Njegova primena poboljšava strukturu tla, povećava zadržavanje vode u peskovitim zemljištima i poboljšava drenažu u glinovitim. Kompost takođe podstiče razvoj korisnih mikroorganizama koji su ključni za zdravlje zemljišta.
Lisni humus, odnosno kompost dobijen isključivo od lišća, je možda i idealna hrana za šumsku sasu. Po svom sastavu i strukturi, on najvernije oponaša tlo listopadne šume. Bogat je ugljenikom i stvara blago kiselu sredinu koju ova biljka preferira. Sakupljanje opalog lišća u jesen i njegovo kompostiranje je odličan način da se proizvede visokokvalitetno đubrivo za senovite delove vrta. Jednostavnim dodavanjem sloja lisnog humusa svake jeseni, osigurava se savršena ishrana za šumske sase.
Dobro pregoreli (zreli) stajnjak je još jedno moćno organsko đubrivo. Važno je naglasiti da se mora koristiti isključivo stajnjak koji je prošao proces fermentacije i koji je star najmanje godinu dana. Svež stajnjak je prejak, sadrži previše azota u amonijačnom obliku koji može „spaliti“ osetljive rizome i korenje. Zreli stajnjak se može umešati u zemljište prilikom pripreme za sadnju ili dodati kao tanak površinski sloj u jesen. On je odličan izvor azota, fosfora i kalijuma, ali u sporootpuštajućem obliku.
Pored ovih osnovnih, mogu se koristiti i druga organska đubriva kao što su koštano brašno (izvor fosfora), drveni pepeo (izvor kalijuma i mikroelemenata, ali oprezno jer povećava pH vrednost) ili tečna đubriva na bazi algi. Tečna đubriva se mogu primeniti u rano proleće, jednom, kao dodatni podsticaj za rast, ali uvek u preporučenoj ili čak blažoj koncentraciji. Generalno pravilo je da je sa organskim đubrivima teško preterati, za razliku od mineralnih, jer ona deluju sporije i u skladu sa potrebama biljke.
Još članaka na ovu temu
Kada i kako đubriti
Optimalno vreme za đubrenje šumske sase je jesen. Nakon što biljka završi svoj vegetacioni ciklus i njeni nadzemni delovi se povuku, vreme je da se „zahrani“ zemljište za narednu sezonu. U kasnu jesen, preko površine na kojoj rastu sase, treba rasprostreti tanak sloj komposta, lisnog humusa ili zrelog stajnjaka. Debljina sloja od dva do četiri centimetra je sasvim dovoljna. Nije potrebno ukopavati đubrivo, jer bi to moglo oštetiti plitko smeštene rizome. Jednostavno ga ostavite na površini.
Zimske padavine, sneg i kiša, postepeno će ispirati hranljive materije iz ovog površinskog sloja i unositi ih dublje u zemljište, tačno tamo gde su potrebne korenovom sistemu. Tokom zime, mikroorganizmi će nastaviti da razlažu organsku materiju, čineći hranljive sastojke dostupnim za biljku čim ona započne sa rastom u rano proleće. Ovaj jesenji „pokrivač“ takođe služi kao zaštitni malč koji štiti rizome od zimskih mrazeva i održava stabilniju temperaturu tla.
Alternativno, ukoliko ste propustili jesenje đubrenje, to možete uraditi u vrlo rano proleće, pre nego što biljke počnu intenzivno da rastu. Čim se sneg otopi i zemlja postane pogodna za rad, možete dodati tanak sloj komposta oko mesta gde očekujete nicanje biljaka. Važno je to uraditi dovoljno rano kako bi prve prolećne kiše sprovele hranljive materije do korena na vreme. Treba izbegavati đubrenje tokom perioda cvetanja ili nakon njega, jer to neće imati značajan efekat na tekuću sezonu, a može čak i poremetiti prirodni ciklus biljke.
Tečna đubriva, ako se koriste, primenjuju se isključivo u rano proleće, u fazi intenzivnog rasta listova, pre formiranja cvetnih pupoljaka. Jedna primena razblaženog organskog tečnog đubriva, poput kompostnog čaja, može dati biljkama dodatni podsticaj, posebno ako su posađene na siromašnom tlu. Nakon primene tečnog đubriva, preporučuje se zalivanje čistom vodom kako bi se hranljive materije sprovele do korena i isprale sa listova.
Izbegavanje prekomernog đubrenja
Jedna od najčešćih grešaka u nezi šumske sase je prekomerno đubrenje, posebno đubrivima bogatim azotom. Ova biljka je prilagođena uslovima gde su hranljive materije dostupne u malim količinama tokom dužeg perioda. „Šok“ terapija u vidu velike količine lako dostupnog azota može imati kontraproduktivan efekat. Biljka će reagovati brzim i bujnim rastom listova, koji će biti veliki, mekani i tamnozeleni. Na prvi pogled, ovo može izgledati kao znak zdravlja, ali je zapravo znak disbalansa.
Takav preterani vegetativni rast dešava se na račun generativnog rasta, odnosno cvetanja. Biljka ulaže svu svoju energiju u proizvodnju lisne mase, a formiranje cvetova biva potisnuto ili potpuno izostaje. Čak i ako se cvetovi pojave, biće malobrojni i slabijeg kvaliteta. Pored toga, tkivo biljke postaje previše nežno i vodenasto, što je čini lakim plenom za lisne vaši i druge štetočine, kao i podložnijom gljivičnim infekcijama poput pepelnice.
Upotreba sintetičkih, brzodelujućih mineralnih đubriva (NPK) se generalno ne preporučuje za šumsku sasu. Njihova koncentracija može lako „spaliti“ osetljivi korenov sistem. Takođe, ona često ne sadrže neophodne mikroelemente i ne doprinose poboljšanju strukture i biološke aktivnosti zemljišta, što je dugoročno najvažnije. Držati se organskih, sporootpuštajućih opcija je uvek sigurniji i bolji put. Manje je zaista više kada je u pitanju đubrenje ove biljke.
Ako primetite znake prekomernog đubrenja, kao što je bujan rast lišća bez cvetova, prva mera je da odmah prestanete sa bilo kakvom prihranom. Pokušajte da isperete višak đubriva iz zemljišta obilnim zalivanjem, pod uslovom da je drenaža dobra. U nekim slučajevima, dodavanje materijala bogatih ugljenikom, kao što je piljevina ili iseckana slama, može pomoći u vezivanju viška azota u zemljištu. Potrebno je vreme da se zemljište oporavi i uspostavi ponovni balans, tako da budite strpljivi.
Prepoznavanje znakova nedostatka hraniva
Iako je šumska sasa skromna, na izuzetno siromašnim i iscrpljenim zemljištima može pokazati znakove nedostatka hranljivih materija. Ovi simptomi su obično suptilni i razvijaju se postepeno. Jedan od najočiglednijih znakova je opšta slabost i usporen rast biljke. Biljke su manje, kržljavije i formiraju ređe busene u poređenju sa zdravim primercima. Cvetanje je oskudno, cvetovi su manji nego što je uobičajeno, a cvetne drške su slabe i tanke.
Boja listova takođe može biti dobar indikator. Bledo zelena ili žućkasta boja listova (hloroza), posebno ako se javlja ravnomerno na celoj biljci, može ukazivati na nedostatak azota. Međutim, treba biti oprezan, jer žućenje listova može biti i simptom prekomernog zalivanja ili bolesti korena. Nedostatak fosfora se ređe javlja, ali se može manifestovati kroz purpurnu nijansu na listovima i slab razvoj korenovog sistema. Nedostatak kalijuma može uzrokovati žućenje i sušenje ivica listova.
Pre nego što zaključite da je u pitanju nedostatak hraniva, važno je isključiti druge moguće uzroke. Proverite vlažnost zemljišta, uslove osvetljenja i prisustvo bolesti ili štetočina. Ako su svi ostali uslovi optimalni, a biljka i dalje pokazuje simptome slabosti, verovatno je problem u nedostatku hranljivih materija. Analiza zemljišta može dati preciznu sliku o tome koji elementi nedostaju, ali za potrebe prosečnog vrta, posmatranje biljke je često dovoljno.
Ukoliko utvrdite da postoji nedostatak hraniva, najbolja reakcija je primena organskog đubriva. Dodavanje tankog sloja zrelog komposta ili primena tečnog đubriva na bazi algi obično brzo rešava problem. Organska đubriva pružaju izbalansiran odnos svih potrebnih elemenata i poboljšavaju opšte stanje zemljišta. Važno je delovati postepeno i ne preterivati, kako ne biste problem nedostatka pretvorili u problem viška hranljivih materija.
