Iako je balkonsko zlato poznato kao relativno otporna i zahvalna biljka, ono ipak nije u potpunosti imuno na napade bolesti i štetočina. Intenzivan uzgoj u saksijama, često u gustim sklopovima sa drugim biljkama na balkonima, može stvoriti uslove pogodne za njihovu pojavu i širenje. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i primena adekvatnih mera zaštite su ključni za očuvanje zdravlja i lepote tvojih biljaka. Zanemarivanje prvih znakova problema može dovesti do brzog propadanja biljke i širenja zaraze na susedne biljke. U ovom poglavlju, detaljno ćemo obraditi najčešće bolesti i štetočine koje mogu napasti balkonsko zlato, kao i efikasne metode prevencije i suzbijanja.
Najčešće štetočine i njihovo suzbijanje
Jedna od najčešćih napasti na balkonskim biljkama, pa tako i na balkonskom zlatu, su biljne vaši (Aphididae). Ovi sitni insekti, koji mogu biti zelene, crne ili smeđe boje, obično se kolonizuju na najmlađim i najnežnijim delovima biljke – vrhovima izdanaka, cvetnim pupoljcima i naličju listova. One se hrane sisanjem biljnih sokova, što dovodi do deformacije i slabljenja biljke. Pored direktne štete, vaši izlučuju lepljivu supstancu poznatu kao „medna rosa“, koja privlači mrave i na kojoj se može razviti crna čađava plesan. Manje napade možeš rešiti prskanjem jakim mlazom vode ili upotrebom insekticidnog sapuna. Kod jačih napada, neophodna je primena insekticida na bazi piretrina ili sistemičnih insekticida.
Bela leptirasta vaš (Aleyrodidae) je još jedan čest problem. Ovi mali, beli, krilati insekti se obično kriju na naličju listova. Kada se biljka protrese, oni uzleću u malom roju, što ih čini lako prepoznatljivim. I odrasle jedinke i njihove larve se hrane sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabljenja biljke, žućenja i opadanja listova. Kao i biljne vaši, i one luče mednu rosu. Suzbijanje bele leptiraste vaši je teško jer su odrasle jedinke pokretne, a larve i jaja su otporna na mnoge insekticide. Efikasna mera je postavljanje žutih lepljivih ploča koje privlače i hvataju odrasle insekte. Redovno prskanje insekticidima, posebno onima koji deluju i na larve, je neophodno za kontrolu populacije.
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, koja može naneti veliku štetu, posebno u toplim i suvim uslovima. Oni se takođe hrane sisanjem sokova, a prvi simptomi napada su sitne, bele ili žute tačkice na licu lista. U kasnijoj fazi, listovi postaju bronzani, suše se i opadaju, a između listova i grančica se može videti fina, paučinasta prevlaka. Crveni pauk ne podnosi vlagu, pa je redovno orošavanje biljke (rano ujutru) dobra preventivna mera. U slučaju napada, neophodno je koristiti akaricide, specijalizovana sredstva za suzbijanje grinja.
Tripsi (Thysanoptera) su još jedni sitni, duguljasti insekti koji mogu praviti probleme. Oni se hrane tako što probijaju površinu biljnog tkiva i sišu sokove, ostavljajući za sobom karakteristične srebrnaste ili beličaste pege i crne tačkice (njihov izmet). Cvetovi mogu biti deformisani, a latice mogu imati oštećene ivice. Suzbijanje tripsa može biti izazovno jer se često zavlače duboko u cvetove i pupoljke. Plave lepljive ploče su efikasne za njihovo hvatanje i monitoring. U slučaju jačeg napada, potrebna je primena odgovarajućih insekticida, često uz ponavljanje tretmana.
Još članaka na ovu temu
Uobičajene bolesti i njihova prevencija
Pepelnica (Erysiphales) je gljivično oboljenje koje se lako prepoznaje po beloj, praškastoj prevlaci na listovima, stabljikama, a ponekad i cvetovima. Ova bolest se obično javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha, slabe cirkulacije vazduha i umerenih temperatura. Iako ne ubija biljku brzo, slabi je jer smanjuje površinu za fotosintezu. Najbolja prevencija je sadnja biljaka na dovoljnom rastojanju kako bi se osiguralo strujanje vazduha, kao i izbegavanje kvašenja listova prilikom zalivanja. Ukoliko se bolest pojavi, zaražene delove treba odmah ukloniti, a biljku tretirati fungicidom na bazi sumpora ili drugim specifičnim fungicidima.
Truljenje korena i stabljike je najozbiljniji problem koji može zadesiti balkonsko zlato, a gotovo uvek je posledica prekomernog zalivanja i loše drenaže. Gljivice iz rodova kao što su Pythium i Phytophthora napadaju koren u uslovima nedostatka kiseonika. Simptomi iznad zemlje su venuće, žućenje listova i zaostajanje u rastu, što može zavarati da biljci nedostaje vode. Međutim, pregledom korena otkriva se da je on postao mekan, taman i gnjecav. Kada bolest uznapreduje, spas je skoro nemoguć. Prevencija je jedini pravi lek: koristi dobro dreniran supstrat, saksije sa rupama i zalivaj tek kada je to zaista potrebno.
Siva plesan ili botritis (Botrytis cinerea) je još jedno gljivično oboljenje koje se javlja u vlažnim i prohladnim uslovima. Napada cvetove, listove i stabljike, stvarajući na njima vodenaste pege koje se brzo prekrivaju sivom, pahuljastom plesni. Precvetali cvetovi koji ostaju na biljci su često primarno mesto zaraze. Prevencija podrazumeva redovno uklanjanje precvetalih cvetova i suvih listova, kao i obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha. Izbegavaj zalivanje preko biljke. U slučaju pojave bolesti, ukloni sve zaražene delove i primeni odgovarajući fungicid.
Rđa (Pucciniales) se ređe javlja na balkonskom zlatu, ali nije isključena. Prepoznaje se po pojavi narandžastih ili smeđih pustula (izraslina) na naličju listova. Ove pustule sadrže spore gljivice koje se lako šire vetrom i vodom. Zaraženi listovi mogu prerano požuteti i opasti, što slabi biljku. Kao i kod drugih gljivičnih bolesti, prevencija se zasniva na dobroj ventilaciji i izbegavanju zadržavanja vode na listovima. Ukloni i uništi zaražene listove čim ih primetiš kako bi sprečio širenje, a po potrebi primeni fungicid.
Još članaka na ovu temu
Preventivne mere za zdrave biljke
Najbolji način borbe protiv bolesti i štetočina je prevencija. Zdrava, jaka i otporna biljka, koja raste u optimalnim uslovima, mnogo se teže razboli i lakše se odupire napadima štetočina. Zbog toga je ključno da svojoj biljci obezbediš sve što joj je potrebno: dovoljno sunca, kvalitetan supstrat sa dobrom drenažom, pravilno zalivanje i redovnu prihranu. Biljka pod stresom, bilo zbog nedostatka vode, viška vlage ili manjka hraniva, postaje laka meta za patogene.
Redovan pregled biljaka je od suštinskog značaja za rano otkrivanje problema. Bar jednom nedeljno, pažljivo pregledaj svoje balkonsko zlato. Pogledaj lice i naličje listova, stabljike, cvetne pupoljke i površinu supstrata. Obrati pažnju na bilo kakve promene u boji, obliku, prisustvo fleka, rupa, paučine, lepljivih naslaga ili samih insekata. Što pre uočiš problem, lakše i efikasnije ćeš ga rešiti, često i bez upotrebe hemijskih sredstava.
Održavanje higijene je takođe veoma važno. Redovno uklanjaj sve precvetale cvetove, požutele ili suve listove i bilo koji drugi biljni otpad iz saksije i sa balkona. Organski otpad u raspadanju može biti izvor zaraze i privlačiti štetočine. Takođe, koristi čist alat (makaze) prilikom orezivanja kako ne bi prenosio bolesti sa jedne biljke na drugu. Pre upotrebe, makaze možeš dezinfikovati alkoholom.
Pravilan prostorni raspored biljaka na balkonu može značajno smanjiti rizik od širenja bolesti. Izbegavaj prenatrpanost. Biljkama je potreban prostor kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše oko njih. Dobra cirkulacija vazduha brzo suši listove nakon kiše ili zalivanja, što smanjuje verovatnoću pojave gljivičnih oboljenja poput pepelnice i sive plesni. Ako primetiš da je jedna biljka zaražena, privremeno je izoluj od ostalih dok je ne izlečiš.
Prirodne i biološke metode zaštite
Pre nego što posegneš za hemijskim pesticidima, vredi isprobati neke blaže, ekološki prihvatljivije metode, posebno ako je napad u početnoj fazi. Mnoge štetočine, poput biljnih vaši, mogu se mehanički ukloniti jakim mlazom vode. Takođe, možeš napraviti rastvor od vode i nekoliko kapi tečnog sapuna (bez izbeljivača) i njime isprskati biljku. Sapunica oštećuje zaštitni sloj mekotelih insekata i dovodi do njihovog isušivanja. Nakon tretmana, biljku isperi čistom vodom.
Upotreba korisnih insekata je efikasna biološka metoda kontrole. Bubamare i njihove larve su prirodni predatori biljnih vaši i mogu pojesti ogromne količine ovih štetočina. Mrežokrilke su takođe veoma korisne. Iako je ovo teže primeniti na malom balkonu, stvaranje okruženja koje privlači korisne insekte (sadnjom različitih cvetnica) može dugoročno pomoći u održavanju prirodne ravnoteže. Takođe, izbegavaj upotrebu insekticida širokog spektra koji uništavaju i korisne organizme.
Postoje i razni biljni preparati koji imaju insekticidno ili fungicidno dejstvo. Na primer, preparati na bazi ulja nima (Azadirachta indica) su veoma popularni u organskoj proizvodnji. Nim deluje kao repelent (odbija insekte), regulator rasta i antifeedant (sprečava ishranu). Efikasan je protiv širokog spektra štetočina, a relativno je bezbedan za ljude i korisne insekte. Takođe se koriste i ekstrakti belog luka, koprive ili ljute paprike, mada je njihova efikasnost promenljiva.
Korišćenje lepljivih ploča je odličan način za monitoring i smanjenje populacije letećih insekata. Žute lepljive ploče privlače biljnim vašima, belu leptirastu vaš i gljivične komarce, dok plave ploče privlače tripse. Postavljanjem ovih ploča među biljke, ne samo da ćeš hvatati odrasle jedinke, već ćeš i na vreme primetiti njihovu pojavu pre nego što se prenamnože. Ovo je jednostavna, netoksična i veoma efikasna pomoćna mera u zaštiti bilja.
Pravilna upotreba hemijskih sredstava
Ukoliko prirodne mere ne daju rezultate i napad štetočina ili bolesti postane prejak, upotreba hemijskih sredstava (pesticida) je ponekad neophodna. Međutim, važno je koristiti ih pravilno, bezbedno i odgovorno. Uvek prvo pokušaj da tačno identifikuješ problem – koju štetočinu ili bolest suzbijaš. Na osnovu toga, u poljoprivrednoj apoteci potraži sredstvo koje je registrovano za suzbijanje baš tog problema na ukrasnim biljkama.
Pre upotrebe bilo kog pesticida, obavezno detaljno pročitaj uputstvo proizvođača i strogo ga se pridržavaj. Obrati posebnu pažnju na preporučenu koncentraciju, način primene, vreme primene i mere opreza. Korišćenje veće koncentracije od preporučene neće biti efikasnije, a može izazvati fitotoksičnost (oštećenje biljke) i štetno je za okolinu. Prskanje obavljaj po mirnom vremenu, bez vetra, rano ujutru ili kasno uveče, kada pčele i drugi oprašivači nisu aktivni.
Prilikom rukovanja pesticidima, uvek koristi zaštitnu opremu – najmanje rukavice, a po potrebi i zaštitne naočare i masku. Nikada ne jedi, ne pij i ne puši tokom tretmana. Nakon primene, dobro operi ruke i lice, kao i opremu koju si koristio. Biljke tretirane pesticidima drži van domašaja dece i kućnih ljubimaca dok se preparat ne osuši. Takođe, vodi računa da sredstvo ne dospe na balkonski nameštaj ili pod.
Mnogi problemi zahtevaju ponavljanje tretmana kako bi se suzbile sve razvojne faze štetočina (jaja, larve, odrasle jedinke). U uputstvu je obično naveden preporučeni interval između dva tretmana. Važno je rotirati pesticide sa različitim aktivnim materijama kako bi se izbegla pojava rezistencije (otpornosti) štetočina na određeno sredstvo. Odgovorna upotreba hemijskih sredstava je poslednja linija odbrane, ali kada se pravilno primeni, može efikasno sačuvati tvoje biljke.
