Orezivanje možda nije prva stvar koja pada na pamet kada se govori o nezi sukulenata, ali za plišanu eševeriju, to je izuzetno koristan postupak koji može značajno poboljšati njen izgled, zdravlje i dugovečnost. Vremenom, čak i uz najbolju negu, ova biljka može postati izdužena, neugledna ili prevelika za svoj prostor. Orezivanje, ili „dekapitacija“, nudi efikasno rešenje za podmlađivanje starijih primeraka, ispravljanje etioliranog rasta i, što je najlepše, omogućava jednostavno razmnožavanje. Pravilnom tehnikom orezivanja, od jedne izdužene biljke možete dobiti novu, savršeno kompaktnu rozetu i potencijalno mnoštvo novih biljaka sa preostalog stabla, dajući joj novi život i šireći svoju kolekciju.
Zašto i kada orezivati eševeriju
Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih se pribegava orezivanju plišane eševerije. Najčešći razlog je ispravljanje etiolacije, odnosno izduženog rasta. Do ovoga dolazi kada biljka ne dobija dovoljno svetlosti, pa počinje da raste u visinu, sa velikim razmakom između listova, gubeći svoju kompaktnu formu. Orezivanjem vršne rozete i njenim ponovnim sađenjem, efikasno „resetujete“ biljku i vraćate joj željeni izgled.
Drugi razlog je podmlađivanje. Starije biljke plišane eševerije prirodno gube donje listove, ostavljajući iza sebe dugačko, golo i drvenasto stablo na čijem vrhu se nalazi rozeta. Iako je ovo prirodan proces, biljka može izgledati manje atraktivno. Orezivanje vrha omogućava da se dobije nova, mlada biljka, dok staro stablo često potera nove izdanke, stvarajući zanimljivu žbunastu formu.
Orezivanje je takođe i metoda razmnožavanja. Svaki odsečeni deo – vršna rozeta, pa čak i pojedinačni listovi uklonjeni sa stabla pre sečenja – može se iskoristiti za stvaranje novih biljaka. Ovo je odličan način da se od jedne biljke dobije više primeraka, bilo za proširenje sopstvene kolekcije ili za poklon prijateljima. Takođe, orezivanjem se mogu ukloniti oštećeni ili bolesni delovi, sprečavajući širenje problema na ostatak biljke.
Najbolje vreme za orezivanje je proleće ili rano leto. U ovom periodu, biljka je u fazi aktivnog rasta, ima najviše energije i najbrže će se oporaviti od reza i ukoreniti. Orezivanje tokom jeseni ili zime, kada biljka miruje, nije preporučljivo jer je proces oporavka i ukorenjavanja mnogo sporiji i podložniji problemima poput truljenja.
Još članaka na ovu temu
Alati i priprema za orezivanje
Pre nego što počnete sa orezivanjem, važno je pripremiti odgovarajući alat i samu biljku. Za sečenje će vam biti potreban izuzetno oštar i čist instrument. Možete koristiti oštar nož, skalpel, baštovanske makaze ili čak jak konac (kao što je zubni konac bez ukusa) za pravljenje čistog reza. Tup alat može zgnječiti tkivo stabla, što otežava zarastanje i povećava rizik od infekcije.
Sterilizacija alata je apsolutno neophodna. Ovo sprečava prenošenje bilo kakvih bakterija ili gljivica na sveže rane biljke. Alat možete sterilisati brisanjem sa 70% izopropil alkoholom, potapanjem u rastvor izbeljivača i vode, ili kratkim izlaganjem sečiva plamenu (pazeći da se ne opečete). Uvek sterilišite alat pre svake upotrebe, a posebno ako prelazite sa jedne biljke na drugu.
Pripremite i biljku. Nekoliko dana pre planiranog orezivanja, dobro je zaliti biljku ako je supstrat suv. Ovo osigurava da su listovi puni vode i čvrsti, što će pomoći odsečenoj rozeti da lakše preživi period dok ne razvije novo korenje. Međutim, na dan orezivanja, biljka i supstrat bi trebalo da budu suvi kako bi se smanjio rizik od kontaminacije reza.
Odredite mesto gde ćete napraviti rez. Obično se reže stablo nekoliko centimetara ispod najnižih listova rozete, ostavljajući dovoljno dugačak „vrat“ za lakše sađenje. Takođe, na donjem delu stabla koji ostaje u saksiji, trebalo bi da ostane nekoliko listova ako je moguće, jer oni mogu pomoći u ishrani biljke i podsticanju novih izdanaka, mada to nije uvek neophodno.
Još članaka na ovu temu
Tehnike orezivanja za podmlađivanje i oblikovanje
Glavna tehnika orezivanja plišane eševerije naziva se „dekapitacija“. Jednom rukom čvrsto držite rozetu, a drugom napravite brz, čist i ravan rez kroz stablo na željenoj visini. Trudite se da rez bude što je moguće precizniji kako biste minimalizovali oštećenje tkiva. Ako koristite konac, obmotajte ga oko stabla i brzo povucite sa obe strane, što često daje najčistiji mogući rez.
Nakon što ste odsekli vrh, pripremite ga za ukorenjivanje. Pažljivo uklonite nekoliko najnižih redova listova sa odsečene rozete. Ovo radite da biste oslobodili nekoliko centimetara čistog stabla koje će ići u supstrat. Mesta sa kojih ste skinuli listove su takođe potencijalna mesta gde će izrasti novo korenje. Sačuvajte ove uklonjene listove, jer se i oni mogu koristiti za razmnožavanje.
Sada je ključan korak sušenje, odnosno formiranje kalusa. I odsečenu rozetu i preostalo stablo u saksiji ostavite na suvom, senovitom i dobro provetrenom mestu nekoliko dana, pa čak i do nedelju dana. Za to vreme, na mestima reza će se formirati suva, zaštitna opna (kalus). Ovaj korak je presudan i nikako ga ne smete preskočiti, jer sadnja sveže odsečene reznice u vlažan supstrat gotovo sigurno dovodi do truljenja.
Preostalo stablo u saksiji nemojte bacati. Nastavite da ga negujete kao i do sada, držeći ga na svetlom mestu i zalivajući ga kada se supstrat osuši. U velikom broju slučajeva, iz uspavanih pupoljaka duž stabla, obično odmah ispod mesta reza, počeće da rastu nove, male rozete. Na ovaj način, od jedne biljke možete dobiti pravi mali žbun eševerija.
Nega biljke nakon orezivanja
Nakon što se na odsečenoj rozeti formirao kalus, spremna je za sadnju. Uzmite malu saksiju sa drenažnim otvorima i napunite je suvim, dobro dreniranim supstratom za sukulente. Jednostavno zabodite pripremljeno stablo rozete u supstrat, dovoljno duboko da može stabilno da stoji. Nemojte zalivati posađenu reznicu najmanje nedelju dana. Ovo podstiče koren da počne da raste u potrazi za vlagom.
Posudu sa reznicom držite na svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog, jakog sunca. Previše sunca bi moglo da dehidrira rozetu pre nego što uspe da razvije korenje. Nakon nedelju dana, možete početi sa veoma laganim zalivanjem. Vremenom, kako se koren formira, možete postepeno povećavati količinu vode i izlagati biljku jačem svetlu. Znaćete da se reznica ukorenila kada osetite blagi otpor pri nežnom povlačenju.
Donji deo biljke, koji je ostao u originalnoj saksiji, nastavite da negujete normalno. Smestite ga na veoma svetlo mesto kako biste podstakli rast novih izdanaka. Kada se novi izdanci pojave i dovoljno porastu, možete ih ostaviti da rastu zajedno, formirajući žbunastu biljku, ili ih možete pažljivo odvojiti kada dostignu određenu veličinu i takođe ih zasebno posaditi.
Tokom perioda oporavka i ukorenjavanja, izbegavajte prihranjivanje i reznice i starog stabla. Biljke su pod stresom i đubrivo bi im nanelo više štete nego koristi. Sa prihranom počnite tek kada vidite jasne znake novog, aktivnog rasta i kada ste sigurni da se novi korenov sistem dobro razvio. Strpljenje je ključno u ovom procesu.
Korišćenje odsečenih delova za razmnožavanje
Proces orezivanja je fantastična prilika za razmnožavanje. Kao što je već pomenuto, glavna odsečena rozeta postaje nova, samostalna biljka. Ali, ne treba zaboraviti ni ostale delove. Listovi koje ste uklonili sa dna rozete pre sađenja su savršeni za razmnožavanje putem lisnih reznica. Ostavite ih dan-dva da se mesto odvajanja osuši, a zatim ih jednostavno položite na površinu suvog supstrata.
Nakon nekoliko nedelja, iz osnove svakog lista počeće da se razvijaju sitni koreni i minijaturna nova rozeta. Ovo je spor, ali veoma nagrađujući proces. Držite posudu sa listovima na svetlom, ali ne direktno osunčanom mestu i nemojte ih zalivati dok se ne pojave korenčići. Kada se razviju male biljčice, možete početi sa veoma laganim orošavanjem supstrata oko njih.
Staro stablo koje je ostalo u saksiji, kao što je rečeno, često proizvede više novih izdanaka. Kada ove nove rozete porastu do veličine od nekoliko centimetara i formiraju sopstveno malo stablo, možete ih pažljivo odseći od glavnog stabla. Ostavite i njih da formiraju kalus, a zatim ih posadite kao što biste posadili i glavnu rozetu. Na ovaj način, jedno orezivanje može rezultirati velikim brojem novih biljaka.
Ova sposobnost regeneracije i lakog razmnožavanja čini plišanu eševeriju izuzetno zahvalnom biljkom. Orezivanje ne treba posmatrati kao drastičnu meru, već kao redovan deo održavanja koji podmlađuje biljku i omogućava vam da lako i uspešno proširite svoju kolekciju. Svaki deo biljke ima potencijal da stvori novi život, što je jedna od najfascinantnijih karakteristika sukulenata.
